Kongresmeni SAD koji traže sankcije za Srbiju i osuđuju predsednika Vučića zbog korupcije i kršenja slobode medija – uživaju poverenje Bajdenove administracije zbog njihovih ranijih dostugnuća, svi su sa Srbijom i regionom Zapadnog Balkana dobro upoznati i na različite načine povezani, a većina njih bavila se ranije sukobom oko oblasti Nagorno-Karabah.
Četvoro od sedam potpisnika pisma kojim se zahtevaju sankcije Srbiji bilo je aktivno na polju američke intervencije za rešavanje višedecenijskog spora Azerbejdžana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabah, i to sa kritikama usmerenim prema delovanju Azerbejdžana čiji je deo sporna teritorija. Preostali kongresmeni koje se nisu bavili ovom oblašću, nose iskustvo bliske saradnje sa albanskom zajednicom. Od ove grupe se u budućnosti može očekivati veći pritisak za rešavanje kosovske krize, uz lobiranje za interese Albanaca na Kosovu, upravo poučeni iskustvima iz sukoba oko Nagorno Karabaha koji se često poredi sa kosovskim problemom, iako dva pitanja imaju mnogo tačaka razilaženja, piše Danas.
Pismo kojim se traže sankcije za Srbiju potpisalo je sedam članova najvišeg američkog predstavničkog tela – šest kongresmena i jedna dama.
Potpisnici su Raža Krišnamorti (Raja Krishnamoorthi), Riči Tores (Ritchie Torres), Dejvid N. Sisilin (David N. Cicilline), Jan Šakovski (Jan Schakowsky), Džejms P. Mekgavern (James P. McGovern), Majk Kvigli (Mike Quigley) i Džim Kosta (Jim Costa).
Pročitajte još:
Svi kongresmeni potpisnici pisma su članovi obaveštajnog ili spoljnopolitičkog odbora najvećeg američkog zakonodvanog tela. Svi su članovi demokratske stranke, a dvojica od njih – Krišnamorti i Mekgavern, imali su velikog udela u procesu opoziva bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa zbog čega uživaju poverenje i zahvalnost Bajdenove administracije.
Takođe, dvojica potpisnika – Tores i Mekgavern, povezani su i putem jednog prethodnog pisma koje su uputili Bajdenu, a ticalo se sprsko-kosovskih odnosa. Oni su početkom oktobra ove godine, u jeku zaoštravanja situacije na Kosovu zbog novih pravila o registarskim tablicama, zatražili od Bajdena i državnog sekretara SAD Antoni Blinkena da se SAD što pre pozabave rešavanjem problema između „dve zemlje“, kako su naveli u pismu koje je takođe potpisalo sedam kongresmena.
Neki od onih koji sada traže sankcije za Srbiju imaju direktniju vezu sa sukobima na Balkanu ili su posećivali region kao što su Tores, Šakovski i Kvigli, a većina njih bavila se i problematikom oblasti Nagorno Karabah – to su Džim Kosta, Raža Krišnamorti, Džejms Mekgavern, Jan Šajkovski i Majk Kvigli.
Sa jednim od kongresmena nedavno se sastao i ambasador Srbije u Vašingtonu Marko Đurić. Naime, samo dvadesetak dana pre nego što je pismo kongresmena dospelo u javnost, Đurić se sastao sa kongresmenom Džimom Kostom, članom Odbora za spoljne poslove u Predstavničkom domu.
Excellent discussion with @RepJimCosta on #Serbia’s ever-expanding potential in the fields of #commerce, #industry and #technologies, our great jubilee #SerbiaUS140years ???? and the regional importance of the #OpenBalkans initiative. pic.twitter.com/bxyqTXoxSW
— Марко Ђурић (@markodjuric) October 20, 2021
Džim Kosta, član Demokratske stranke, u Kongresu SAD predstavlja 16. distrikt Kalifornije a prema podacima iz njegove biografije, ranije se bavio sukobom Azerbejdžana i Jermenije oko oblasti Nagorno-Karabah.
Na ovom polju iskustva ima i Raža Krišnamorti, takođe demokrata, koji u Kongresu predstavlja 8. distrikt države Ilinois čiji je deo i grad Čikago, jedan od najvećih centara srpske dijaspore. I on je mogao imati prilike da se susretne sa Đurićevim saradnicima, s obzirom da je konzul Srbije u Čikagu od početka ove godine Damjan Jović koji je pre toga bio zamenik Marka Đurića u kancelariji za KiM.
Krišnamorti je, pored Mekgaverna koji je predvodio proceduru „impičmenta“ odnosno opoziva bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa pred Senatom, bio jedan od najvećih protivnika Trampove administracije.
On je sa koleginicom potpisnicom pisma za sankcije Srbiji Jan Šakovski sarađivao ranije na istragama korupcije u samim Sjedinjenim državama te ne čudi što se njih dvoje nalaze na istom dokumentu koje osuđuje Srbiju zbog korupcije.
Jan Šakovski jedina je žena među potpisnicima, članica Demokratske stranke, kongresmenka u ime 9. distrikta države Ilinois. Šakovski je bila u zvaničnoj poseti Balkanu još tokom rata na Kosovu 1999. godine, kada je kao jedna od članova delagacije SAD posetila granicu između Kosova i Severne Makedonije gde je u tom trenutku boravio veliki broj izbeglica. Šakovski se i tada zalagala za jače sankcije Srbiji kako bi se onemogućilo snabdevanje zemlje opremom za rat.
Nekadašnjim ratovima na Balkanu bavio se i pomenuti Džejms P. Mekgavern, predvodnik opoziva Trampa. Megavern je takođe iz redova demokrata, predstavnik je 2. distrikta države Masačusets u Kongresu SAD. Mekgavern je reputaciju stekao kao vrhunski borac za ljudska prava koji se bavio sukobima u svetu od Sudana do Kine. Na njegov dnevni red došla su i ljudska prava na Balkanu kada je, u julu 2020. godine podržao rezoluciju kojom se osuđuje genocid u Srebrenici i zločini bosanskih Srba.
On je u domaćim medijima često nazivan i „albanskim lobistom“, zato što je član albanskog kokusa u Kongresu, kao i kolega Riči Tores.
Riči Tores je, osim što je demokrata i predstavnik 15. distrikta države Njujork, sa sedištem u Bronksu, i kopredsedavajući albanskog kokusa. Iako je Tores hispano-afroamerikanac, on se zalaže za prava albanaca jer se Bronks, iz koga on potiče, smatra jakim uporištem albanske zajednice. Bronks je ujedno i najveća baza glasačkog tela demokrata te se mišljenje njihovog predstavnika u Kongresu dosta uvažava.
Toresovo poznavanje srpsko-albanskih odnosa i kosovskog problema seže dalje od pisma koje je uputio Bajdenu za rešavanje spora oko tablica. On je ranije na Tviteru pisao o bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću kao „najvećem ratnom zločincu 20 veka“.
„Milošević je zapamćen kao “kasapin Balkana”, njegovo ime je sinonim za etničko čišćenje. Među njegovim žrtvama su i braća Bitići, američki državljani koji su, kao zarobljenici, bili hladnokrvno ubijeni. Pravda za braću Bitići je odavno trebalo da stigne”, navodio je Tores.
I spoke with the Foreign Minister of Kosovo about the need to secure justice for wartime victims who were systematically murdered and raped in a campaign of ethnic cleansing by Milosevic, one of the worst war criminals in the 20th century. https://t.co/V078rdmH3k
— Ritchie Torres (@RitchieTorres) August 23, 2020
Slučajem ubistva braće Bitići bavio se još jedan od potpisnika apela za sankcije Srbiji – Dejvid N. Sisilin. Sislin je demokrata, predstavnik 1. distrikta Roud ajlenda, a ranijih dodira sa Balkanom imao je kada je podržao rezoluciju Kongresa SAD za rešavanje slučaja ubistva braće Bitići.
Kongresmen Majk Kvigli, demokrata koji zastupa 5. distrikt države Ilinois koji obuhvata i neke delove Čikaga, u avgustu ove godine posetio je Albaniju i obišao vazduhoplovnu bazu Kučova, prvu vazduhoplovnu bazu Alijanse na zapadnom Balkanu. Osim toga, Kvigli se snažno zalagao da Albanija prihvati izbeglice iz Avganistana po povlačenju američkih trupa iz te zemlje u septembru ove godine.
BONUS VIDEO: Gost Zoran Anđelković o zahtevima za sankcije SAD Vučiću i pritiscima za rešenje problema Kosova
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar