Nemački savezni izbori za Bundestag održaće se 26. septembra 2021. godine. Istog dana Berlin, Meklenburg-Zapadna Pomeranija i verovatno Tiringija biraće svoje državne parlamente. Vladajuće stranke već su predstavile svoje kandidate za budućeg kancelara, kao i pojedine iz opozicije, ali spisak još nije potpun. Koja imena su u igri?

Pre nekoliko dana vladajući CDU predstavio je svog kandidata – Armina Lašeta, dugogodišnjeg premijera najmnogoljudnije nemačke pokrajine Severne Rajne-Vestfalije i od 2012. jednog od petoro potpredsednika CDU. Prethodno, iz trke se povukao Markus Zeder iz CSU, sestrinske stranke CDU, iako ankete kažu da bi čak 47 odsto glasača te Unije najradije njega videlo na mestu Merkelove.

Lašetova kandidatura oborila je rejting CDU. Anketa emitera NTV i RTL sprovedena u dva dana tokom kojih su Zeleni i CDU-CSU imenovali svoje kandidate za kancelara pokazala je da je CDU pala, a Zeleni rastu – toliko da su trenutno, prema anketama, najpopularnija stranka u Nemačkoj. Da su izbori održani u nedelju,  28 odsto birača podržalo bi Zelene, dok bi 21 odsto podržalo savez Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i Hrišćansko-socijalne unije (CSU). Kakav pad je u pitanju možda najbolje govori sledeći podatak – Unija je na jesen vodila sa čak 20 poena razlike.

Rezultate ove ankete mnogi su protumačili kao „presudu“ 60-ogodišnjem Lašetu i pobedu u najavi Analene Baerbok, kandidatkinje za kancelara iz redova Zelenih. 

Ko je Analena Berbok i da li će biti prva nemčka „zelena kancelarka“? 

Za Analenu Berbok malo ko je znao kada se na stranačkom kongresu Zelenih pre tri godine popela na pozornicu u crnoj kožnoj jakni. Tada je usledio vatreni, borbeni govor.

„Danas ne biramo ženu koja će ići uz Roberta Habeka, nego novu saveznu predsednicu stranke“, rekla je pod ovacijama.

Politikom je počela da se bavi krajem osamdesetih godina kada je postala članica udruženja za građanska prava Demokratski pokret, ubrzo je njena politička karijera krenula uzlaznom putanjom i već u decembru 1990. godine izabrana je za poslanika u Bundestagu. Važi za stručnjaka za pitanja klimatskih promena i spoljne politike, ali i za hrabru ženu koja u svojim nastupima glasno govori protiv populizma i ksenofobije. Ukoliko bi uspela da pobedi, ovo bi bio prvi put da član ove stranke obavlja funkciju kancelara od kada je ova stranka osnovana pre 40 godina.

„Zalažem se za inovacije, za status kvo su nadležni drugi. Moje najdublje uverenje je da Nemačkoj treba novi početak“, izjavila je nedavno.

AfD još nije odlučio

Očekuje se da će AfD novinovati jednog ili dva vodeća kandidata. Kopredsedavajući stranke Tino Krapela i Jorg Muten kao i parlamentarni ko-lideri Aleksander Gauland i Alis Vajdel, smatraju se mogućim kandidatima.

Krapela i Vajdel imaju ambicije da se kandiduju zajedno. Krajem februara ove godine izvršni direktor partije najavio je da će glavni kandidati biti nominovani tek nakon kongresa stranke u aprilu.

Linder kandidat FDP

Stranka slobodnih demokrata (FDP) 21. marta u Severnoj Rajni Vestfaliji je izabralo Kristijana Lindera za kandidata za partijsku listu u toj državi.

Levica još bira

Levica tek treba da odabere svoje kandidate. Nagađa se da će potencijalni kandidati biti Džanin Visler i Suzan Hening-Velsou, ko-predsednici parlamentarne grupe Amira Mohamed Ali i Ditmar Barč i bivša potpredsednica savezne države Katja Kiping.

Kakve su šanse?

Nejasno je koliki će uticaj penzionisanje Merkelove krajem 2021. godine imati na položaj demohrišćana, a pandemija daje novi nivo nepredvidivosti kampanje. Nakon što je na početku zbog uspešnog rukovođenja korona situacijom Merkelova CDU pobrala pohvale, u proteklih godinu dana stranka je u anketama pala za oko 10 procentnih poena, prenosi RSE.

Izborni fijasko nemačkih demohrišćana kancelarke Angele Merkel na pokrajinskim izborima u martu u dve nemačke pokrajine u nemačkoj javnosti pojačao je utisak da bi serija korupcionaških afera, loša organizacija vakcinacije protiv korona virusa i zamor građana višemesečnim merama zatvaranja mogli skupo da koštaju vladajući demohrišćanski blok CDU-CSU. Štaviše, u takozvanoj super-izbornoj godini u kojoj se u Nemačkoj organizuju izbori za Bundestag, ali i za šest od ukupno 16 pokrajinskih parlamenata, rejting CDU-CSU je u slobodnom padu.

Novi šef CDU-a Armin Lašet nije uspeo da preokrene trend pada popularnosti stranke, ali vakcinacija se ubrzava u Nemačkoj, a birači bi do septembra mogli da budu manje frustrirani načinom na koji se demohrišćani nose s pandemijom.

U ovom trenutku, politički uspon Zelenih deluje nezaustavljivo i nominacija Baerbok kao kandidatkinje te stranke deluje kao pun pogodak. Kako sada stvari stoje, deluje da bi Baerbok mogla da uzdrma ustajalu političku scenu u Nemačkoj, a da li će to uspeti biće jasno tek u septembru za kada su zakazani izbori. 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram