Dete iz kolone: Ko je srpski kandidat za prvog čoveka Knina

Svet 16. maj. 202113:57 > 15:06
Podeli:
Anja Šimpraga
Anja Šimpraga Foto: Dusko Jaramaz/PIXSELL

Prvi put nakon devedesetih godina, Srbi imaju svog kandidata za gradonačelnika Knina. Za najvišu poziciju u gradu bori se Anja Šimpraga, čije ime se na izbornom listiću nalazi na mestu broj šest kao zajednički kandidat SDP-a i Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), jedine srpske stranke u hrvatskom Saboru.

Pročitajte još:

„Dragi moji sugrađani i sunarodnici, vratila sam se iz izbeglištva u Knin u leto 1999. godine. Vratila sam se na svoj kamen, kraj svoje Krke, tu gde su moji oduvek bili. Svi zajedno svih ovih godina puno toga smo prošli, i Hrvati i Srbi. Patnja i strah pratili su nas, ali vreme je da sednemo za isti sto i da više nikada ne dozvolimo da iko ikada našoj deci oduzme detinjstvo i sreću, kao što su nama pokušali. Moja kandidatura za gradonačelnicu Knina za mene je veliki korak na tom putu izgradnje Knina koji pripada svima nama, računam na vašu pomoć i bićemo odgovorni samo vama, kandidat za zamenika gradonačelnice Dušan i ja“, stoji u uvodu na sajtu Anje Šimprage, gde je predstavljen njen program.

Očekivano, s obzirom da je reč o lokalnim izborima, njen program fokusiran je na komunalne i lokalne teme kao što su izgradnja bazena u sklopu Sportskog centra Knin, uspostavljanje javnog gradskog prevoza i posebnih linija, razvoj ruralnog turizma, sprovođenje programa Održivo selo za ostanak ljudi na selu i transparentno upravljanje javnim gradskim firmama.

Pored toga, Šimpraga se zalaže i za zaštitu antifašističkih vrednosti i obnovu spomenika NOB-a, zatim saradnju sa verskim zajednicama i uređenje grobalja i sprovođenje Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina.

Deo njenog programa koji se odnosi na poljoprivredu zapravo je i njena struka i njena svakodnevica. Šimpraga je diplomirala agronomiju na Agronomskom fakultetu u Zagrebu.

Danas sa suprugom i njegovim roditeljima živi u porodičnoj kući na selu. Bave se poljoprivredom, imaju četiri krave i stado ovaca. Poljoprivredom se bave i njeni roditelji u selu Raškovići na svega kilometar i po od Knina. Majka joj je ekonomista, a otac autolaker, ali nakon povratka u Hrvatsku iz Srbije 1999. godine u garaži nisu našli ništa od alata za nastavak rada trgovine pa počeli da se bave ekologijom.

„Imamo seme za pomidore od pre pedeset godina što ih je baka sačuvala“, otkrila je jednom prilikom Anja.

Izbeglički život u Srbiji i povratak u Knin

Anja Šimpraga ne krije da je dete iz kolone, one u kojoj je 250.000 Srba proteranih tokom akcije „Oluja“ 1995. godine, napustilo svoja ognjišta. Njena porodica, kao i mnogi iz kolone došli su u Srbiju, ali su jedni od retkih koji su se vratili. O svom životu u Srbiji gde je bila do 1999. godine i životu po povratku u Knin krajem devedesetih godina javno je govorila.

„Ne mogu da kažem da sam u Srbiji imala nekih ozbiljnih problema, jedino nikako nisam mogla da ispravim ijekavicu pa su oni ispravljali mene. A ovde sam onda bila jedina u razredu pravoslavne veroispovesti i jedina nisam pohađala veronauku, pa je bilo zadirkivanja i provociranja, ali ja sam bila svesna okolnosti. Gađali su me ponekad pred školom kamenčićima, ali sve to nije me toliko pogađalo. Imam prijatelja svih nacionalnosti, družimo se čitav život. Znate da pravoslavci imaju krsne slave. Ovde kod mene na slavi za Đurđevdan su svi moji prijatelji Hrvati. Nama je najgore kad dođe vreme ‘Oluje’, onda ovi sa strane dižu tenzije, a nastradamo mi koji ovde živimo, i to je problem“ rekla je Anja.

„Pred vama stoji devojčica iz kolone“

Ipak, mnogo više pažnje medija i u Hrvatskoj i u Srbiji izazavao je njen emotivni govor u Saboru uoči obeležavanja godišnjice „Oluje“ 2020. godine.

„Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro. S ruksakom za drugi razred osnovne škole bila sam spremna za put, put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde. Od Knina, do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a otud bez stajanja do Srbije. Kolona je bila duga, zvuk traktora i plač okruživali su nas. Poslednje komadiće hleba podelila sam sa rodbinom, a taj miris me je pratio“, rekla je ona.

Kako je dalje rekla, po dolasku u Srbiju, njenu porodicu hteli su da pošalju u Niš, ali su uspeli da nagovore nadležne da ih puste u Beograd, gde su imali rodbinu.

„Pustili su nas do Novog Beograda. Tada sam odrasla. Za tu jednu noć“, poručila je Šimpraga.

Njen emotivni govor poslanici u Saboru nagradili su aplauzom.

„Gledajući svoje roditelje, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala sam da je puno važnije biti čovek, nego samo Hrvat ili samo Srbin. Devojčica prošlost nije zaboravila. Učila je iz nje, ali budućnost joj je bila važnija i svima nama treba biti. Danas, 25 godina posle, ova devojčica iz kolone stoji pred vama. Imam samo jednu želju – gradimo društvo slobode, gradimo zajedničku budućnost“, poručila je Šimpraga, koja je na kraju govora dobila aplauz u Hrvatskom saboru.

 

Njen govor nije izazvao reakciju samo u Saboru i medijima koji su listom preneli njene reči. Kako je rekla kasnije, u gradu su je ljudi sutradan tapšali po ramenu u znak odobravanja, ali na društvenim mrežama dobila je salvu uvreda.

„Ja se na to ne obazirem, niti se ičega bojim. Rekla sam istinu, tu živim godinama zajedno sa svima i znam o čemu govorim. A znam i kako se tu živi. Ja razumem i Hrvate, ali oni bi trebalo da razumeju i mene. Rekoh sebi, tu sam da pridonesem boljitku ovoga društva, možda to zvuči kao floskula, ali ja zaista verujem da je to moguće. Raduje me što se dosta toga pokrenulo nabolje. U Kninu se zaposlilo mnogo mojih sunarodnika, ali generalno nema posla ni za koga“, rekla je svojevremeno.

‘Anja, kako možeš, što ne ideš kući, pusti to’

Anja za sebe voli da kaže da je glas naroda. Voli da ide po terenu i pomaže ljudima. To je pokazala i na početku pandemije koronavirusa kada je za vreme karantina ljudima nosila pakete hrane i lekove. Najdraže joj je, kaže, da bude na terenu, ali trenutno više vremena provodi u hrvatskom Saboru.

„Nikada to nisam planirala, ali na listama moramo da imamo zamene, a ja sam pristala biti Borisova (Miloševića prim. aut.) ne sluteći nikako da ću postati predstavnica. Kad sam prvi put ušla u to zdanje, u te velike hodnike, bilo mi je jako neobično. Taj prvi dobar dojam mi je splasnuo kad su počeli govori. Svi isto govore, svi isto rade, svako svakoga napada. Mama me zove i pita: ‘Anja, kako možeš, što ne ideš kući, pusti to’. Ali znam da ću neke stvari moći da uradim kad sam u Zagrebu, informacije imam i sad samo treba da pokucam na neka vrata i da mi se ta vrata otvore“, rekla je ona neposredno nakon što je angažovana u Saboru.

Koliko Srba danas živi u Kninu?

Prema podacima poslednjeg popisa stanovništva u Hrvatskoj iz 2011. godine, u Kninu živi oko 15.000 ljudi. Srbi čine manje od trećine stanovništva. Nezvanično, i jednih i drugih je znatno manje. Prema popisu stanovništva iz 1991. godine, u Kninu živeo 12.331 stanovnik, od čega su 80 odsto bili Srbi.

Foto:EPA/SASA STANKOVIC

Tokom rata u Hrvatskoj 1995. godine i operacije Oluja, hrvatska vojska je proterala srpsko stanovništvo iz ovog grada. Odlukom tadašnjeg predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, Knin su uglavnom naselili Hrvati iz Bosne i Hercegovine, zbog čega je etnička struktura drastično izmenjena.

BONUS VIDEO:

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar