Verovali u njih ili ne, tek ne možete osporiti da se klima menja - mahom na gore. Poplave, uragani, razorni požari, nezpamaćeno visoke temperature na Arktiku, u Sibiru... Naša deca naslediće drastično drugačiju planetu on one koja je nama ostavljena u amanet i ovaj svet će, kako se čini, biti mnogo sumorno mesto za život.
Pročitajte još:
Australijski Veliki greben ostao je bez više od polovine korala od 1995. godine, jer je more postalo toplije zbog klimatskih promena, pokazala je studija. Naučnici su otkrili da se broj svih vrsta korala smanjio na najvećem koralskom sistemu na svetu. Najveći broj korala je uginuo tokom 2016. i 2017. godine, a do masovnijeg izumiranja došlo je ove godine.
„Nema vremena za gubljenje – moramo što pre da smanjimo emisiju gasova sa efektom staklene bašte“, kažu istraživači.
Na studiji su radili pomorski naučnici u ARC centru za proučavanje koralnih grebena u Kvinslendu. Naučnici su radili procenu zdravlja i veličine kolonija korala po grebenu od 1995. do 2017. godine. Otkrili su da se broj korala smanjio za više od 50 odsto i da su posebno stradali razgranati i oni u obliku stola. Ove velike vrste korala uglavnom su stanište riba i drugih stvorenja u okeanima.
Profesor Teri Hagis, jedan od autora studije, kaže da je ova vrsta korala najviše ugrožena i da je time oštećeno dve trećine grebena.
Korali gube boju kada zbog stresa izbacuju alge – poznate kao zooksantele – koje im upravo i daju boju. Korali mogu da se oporave i vrate pređašnje stanje, ali su za to su potrebne decenije. Studijom iz 2019. godine otkriveno je da su se oštećene kolonije korala mučile da se obnove, jer je većina starijih primeraka uginula.
„Jarke boje korala imaju i milioni malih, bebi korala, kao i oni veći primerci“, rekao je za BBC autor doktor Endi Dicel.“Naši rezultati pokazali su da je sposobnost Velikog koralnog grebena da se oporavi i njegova upornost ugrožena u poređenju sa prošlošću, jer je sve manje malih beba korala, a samim tim i odraslih jedinki“, dodao je on.
Kakvi su izgledi korala da prežive?
Prošle godine, agencija australijske vlade potvrdila je da je zagrevanje planete za koju je odgovoran čovek, najveća pretnja grebenu.
Veliki koralni greben se prostire na površini od 2.300 kilometara – a 1981. godine je proglašen za deo svetske baštine zbog „ogromnog naučnog značaja“. Tokom prethodne decenije posebno, zagrevanje mora je uništilo korale i druge morske vrste.
„Nekada smo mislili da je Veliki koralni greben zaštićen svojom veličinom – ali su rezultati pokazali da je čak i najveći i relativno dobro zaštićen grebenski sistem na svetu sve više ugrožen i propada“, rekao je Hagis.
U martu su naučnici izvestili da je greben pretrpeo najveće gubljenje boje u pet godina. Šteta se još procenjuje. Globalne temperature su već porasle za oko jedan stepen od predindustrijskog doba.
Ujedinjene nacije su upozorile da će biti uništeno 90 odsto korala na svetu, ako globalna temperatura poraste za još stepen i po.
Klimatske promene dovele su i do promene ponašanja ajkula. Više Australijanaca je poginulo u neisprovociranim napadima ajkula ove godine nego ikad od 1934. Naučnici veruju da su hladnije vode u centralnom Pacifiku – rezultat klimatskih promena – dovele do toga da ova praistorijska bića promene svoj način lova.
Ove godine, sedam osoba je stradalo u napadima ajkula. Poslednji put su ajkule ubile šest osoba u jednoj godini 1929. godine. U prvih devet meseci 2020. zabeleženo je 17 neisprovociranih napada.
Stručnjaci kažu da velike bele ajkule samo prate svoju lovinu – pre svega ribe – koja je zbog nižih temperatura Pacifika promenila šablone kretanja i da se u tom lovu ljudi jednostavno nađu na putu. Uz to, kiše koje je donela oluja La Ninja utiču na slanoću vode i privlače više kupača, a velike bele generalno vole hladnije vode.
Kombinacija svih ovih faktora dovela je do toga da se surferi često nađu na putu ovih predatora.
I dok temperatura vode u Pacifiku raste, stručnjaci su utvrdili da zbog ekstremnog vremena i uragana – koji su opet posledica klimatskih promena – temperature na dnu Atlantskog okeana rastu mnogo brže nego što se mislilo. Na četiri merne stanice u blizini obale Urugvaja, stručnjaci su utvrdili da je u periodu između 2009. i 2019. temperatura vode na dnu mora porasla za 0,02 do 0,04 stepena što na prvi pogled ne deluje značajno ali…
„Kad shvatite koliko je velik i dubok okean, to je baš toplo“, kaže Kristofer Mein, okeanograf i autor studije o zagrevanju okeana.
Gotovo 90 posto toplote koju Zemlja upije okeani apsorbuju. Iako je to spor proces, ipak dolazi do širenja molekula vode što doprinosi porastu nivoa mora. I intenziviranju okeana.
Mein kaže da je zagrevanje okeana direktna posledica klimatskih promena koje su izazvali ljudi i da je sada potrebno osmisliti bolji sistem proučavanja okeana kako bi naučnici mogli bolje da predvide vremenske uslove i tako pomognu farmerima da izaberu koje kulture da sade.
U međuvremenu, međunarodni tim istraživača završio je više od godinu dana dugu misiju prikupljanja podataka o regionu Arktika u kojem klimatske promene izazivaju najdrastičnije promene. Posle skoro 13 meseci lutanja „vrhom sveta“, nemački istraživački brod se vratio sa upozorenjem da bi u ne tako dalekoj budućnosti ledeni pojas mogao ostati bez leda u letnjim mesecima.
Led na moru u tom regionu se postojano stanjuje poslednjih decenija i ledeni pokrivač ove godini je bio najmanju od početka satelitskih merenja 1979, ističe Njujork tajms, dodajući da je zagrevanje takođe izazvalo naglo smanjenje i starog, debelog leda.
Cilj misije je bio da čitav godišnji ciklus istraživači budu u arktičkom ledu, kako bi posmatrali kako se zimi zamrzava, a zatim topi s približavanjem letnjih meseci, ukazuje Juronjuz.
Istraživači koji su učestvovali u najvećom svetskoj misiji na Severnom polu vratili su se u Nemačku sa dokazima o umiranju Arktičkog okeana i upozorenjem da bi za samo par decenija moglo da se desi da leti nema leda u tom okeanu.
Uoči povratka, vodja misije Markus Reks rekao je za AFP da se tim od nekoliko stotina naučnika iz 20 zemalja sam uverio u dramatične efekte globalnog zagrevanja na ledu u regionu koji se smatra “epicentrom klimatskih promena”.
“Videli smo kako Arktički okean umire”, rekao je Reks i dodao da će, ako se nastavi trend zagrevanja Severnog pola, za nekoliko decenija Arktik leti biti bez leda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare