Planeta je toplija sada nego što je bila u poslednjih 12.000 godina, tokom celokupnog razvoja ljudske civilizacije, upozoravaju naučnici.
Pročitajte još:
Analiza temperature površine okeana pokazuje da su klimatske promene za koje je čovek glavni krivac, odvele svet u „neistraženu teritoriju“. Naučnici kažu da je vrlo moguće da su temperature na Zemlji najviše u poslednjih 125.000 godina, iako se ti podaci ne mogu sa sigurnošću potvrditi.
Istraživanje objavljeno u listu Nature oslanja se na ispitivanje klimatskog modela poznatog kao „Holocenska temperaturna zagonetka“ koji je pokazao da se planeta konstantno zagrevala od poslednjeg ledenog doba koje se završilo pre 12.000 godina, kada je počeo period holcena.
Sa druge strane, do skora je bila „popularna“ procena temperatura na osnovu fosilnih ostataka koja je pokazala da je vrhunac zagrevanja planete bio pre 6000 godina, da bi se Zemlja potom hladila sve do industrijske revolucije kada su emisije ugljenika vrtoglavo skočile.
Naučnici, međutim, upozoravaju da je ovaj model procene temperatura „manjkav“ jer su fosilni ostaci registrovali samo najtoplija leta ali ne i ledene zime, zbog čega je očitavanje godišnjeg proseka temperature bilo pogrešno.
„Naša procena je da je prosečna temperatura na globalnom nivou rasla u poslednjih 12.000 godina“, rekla je vođa istraživanja Samanta Bova, sa Rutgers univerziteta u SAD. „To znači da se zagrevanje koje je izazvao čovek ubrzava i da smo danas ušli u neistraženu teritoriju. Ne mogu da naglasim koliko je važno da ozbiljno shvatimo ovu situaciju“, dodala je ona.
Moguće je da je sada Zemlja toplija nego što je bila pre 125.000 godina, što je bio poslednji topli period između dva ledena doba, ali naučnici upozoravaju da to ne mogu sa sigurnošću da tvrde jer nemaju dovoljno podataka.
Studija objavljena 2017. navela je da su svetske temperature poslednji put bile ovoliko visoke pre 115.000 godina ali je ta studija bila zasnovana na malo naučnih podataka.
Novo istraživanje fokusiralo se na ostatke školjki i algi pronađenih u sedimentima sa dna okeana, uzevši u obzir dva faktora. Prvi je da su školjke i organski materijali predstavljali temperaturne „beleške“ cele godine ali su najverovatnije te beleške formirane tokom leta, kada su ovi organizmi cvetali. Druga je da na zagrevanje Zemlje utiče poznati i predvidljivi ciklus zagrevanja orbite planete. Promena u ovom ciklusu može da dovede do toplijih leta i hladnijih zima ali bi u globalu prosečna godišnja temperatura ostala ista.
Iz sveta i regiona čitajte:
Kombinacijom ovih istraživanja utvrđeno je da je pogrešno zaključeno da su temperature bile na najvišem nivou pre 6.000 godina i da su zapravo školjke registrovale samo pad letnjih temperatura dok je prosečna godišnja temperatura polako rasla.
Sada su se ta dva faktora dobro uklopila uverivši naučnike da je njihov klimatski model dobar. Iako su proučavani uzorci sa dna okeana, Bova navodi da je temperatura površine mora najbolji indikator klime na Zemlji.
Naučnici su uzorke pokupili u blizini obale Čilea nakon što je Međunarodni centar za klimatske nauke u Pekingu objavio studiju u kojoj su naveli da je temperatura svetskih okeana 2020. bila najviša zabeležena ikad, a više od 90 posto globalnog zagrevanja na sebe preuzimaju mora.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar