Dok se veći deo sveta bori sa pandemijom koronavirusa i njenim posledicama po ekonomiju, Kina ne samo da je dovela pod kontrolu širenje zaraze, već je uspela neverovatnom brzinom da oporavi svoju ekonomiju.
Kineska ekonomija porasla je 4,9 procenata u trećem kvartalu u poređenju sa istim periodom prošle godine, saopštio je Nacionalni biro za statistku. Pre korone, druga ekonomija sveta zabeležila je rast of 6 odsto.
Prolećni karantin pogubno je delovao na mnoge vodeće svetske ekonomije i doveo do velikog i naglog pada proizvodnih aktivnosti. Za razliku od njih, Kina je prva prijavila rast koji značajno prevazilazi prošlogodišnje podatke. Očekuje se da će Sjedinjene Američke Države i druge zemlje takođe, prijaviti rast u trećem kvartalu, ali je taj rast daleko ispod ili, u najboljem slučaju, na približno istom nivou kao pre pandemije.
Pročitajte još:
Prednost Kine mogla bi narednih meseci da se poveća, budući da u zemlji trenutno ne postoji lokalna transmisija virusa, dok su SAD i Evropa suočene sa novim talasom kovida 19.
Ovakvo širenje kineske ekonomije znači da je Peking odlučan da bude dominantna sila u globalnom razvoju sa doprinosom svetskom ekonomskom rastu od najmanje 30 odsto, kako ove tako i narednih godina, rekao je Džastin Lin Jifu, savetnik kineskog premijera i počasni dekan Narodne škole razvoja na Pekinškom univerzitetu.
Kineske kompanije čine najveći deo svetskog izvoza, proizvodnje elektronike, opreme za ličnu zaštitu i drugih dobara, koja su bila vrlo tražena tokom pandemije. Istovremeno, Kina sada kupuje mnogo više rude gvožđa od Brazila, kukuruz i svinejtinu od SAD i palmino ulje od Malezije. Na taj način, piše Njujork tajms, delimično je ublažen pad cena robe prošlog proleća i ublažen uticaj pandemije na neke industrijske grane.
Pa ipak, oporavak Kine manje je pomogao svetu sada nego ranije, jer se uvoz robe nije ni približno povećao kao izvoz. Ovaj sistem funkcionisanja pomogao je Pekingu da otvori nova radna mesta, ali je drugde u svetu zatvorio vrata toj mogućnosti.
Kineski ekonomski razvoj takođe je mesecima zavisio od ogromnih ulaganja u autoputeve, brze pruge i drugu infrastrukturu. Poslednjih nedelja, domaća potrošnja je konačno počela da pokazuje znake oporavka.
Imućni, i oni koji žive u priobalnim provincijama koje su orijentisane na izvoz, su prvi ponovo počeli da troše. Ali, potrošnje sada ima i u gradovima poput Vuhana, odakle je prvi virus i krenuo u pohod na svet.
„Morate da čekate u redu da biste ušli u brojne restorane u Vuhanu, a kako su restorani popularni na internetu, čeka se i po dva do tri sata“, rekla je Lei Jankui iz Vuhana.
Džordž Žong, stanovnik Čengdua, glavnog grada Sečuan provincije na zapadu Kine, kaže da je u poslednja dva meseca posetio tri provincije i da, kad je kod kuće, vrlo rado i aktivno kupuje.
„Trošim isto kao i prošle godine“, rekao je on.
Kineski ekonomski rast u poslednja tri meseca nešto je niži od prognoza od 5,2 do 5,5 procenata. Ali je i dalje toliko jak da su berze u Šangaju, Šenženu i Hongkongu u ponedeljak poslovale u plusu.
Širi oporavak zemlje video se i u ekonomskim statističkim podacima za septembar koji su objavljeni u ponedeljak. Maloprodaja je porasla 3,3 odsto prošlog meseca u odnosu na isti period prošle godine, dok je industrijska proizvodnja skočila za 6,9 odsto.
Kineski model uspostavljanja ekonomskog rasta možda jeste efikasan, ali nije za svakoga.
Odlučni da zadrže stopu lokalne transmisije virusa na ili oko nule, kineski zvaničnici počeli su da prate ljude preko mobilnih telefona, uveli su jednonedeljne karantine određenih kvartova i gradova i reaguju sa skupim testiranjima čak i kada se pojavi jedan zaraženi koronom.
Kineski oporavak ima i slabosti, naročito kada je reč o ukupnom dugu koji je ove godine jednak trećini sveukupne proizvodnje. Većina duga otpada na pojazmice lokalnih vlada i državnih preduzeća kako bi se platila nova infrastruktura ili hipoteke koje su kompanije podigle kako bi platile nove stanove i zgrade.
Vlada je svesna rizika koji povlači brzo akumuliranje dugova, ali bi ograničavanje novih kredita naškodilo tržištu nekretnina, sektoru koji čini čak četvrtinu ekonomije.
Drugi rizik kineskog oporavka je njihovo oslanjanje na izvoz. Skok izvoza poslednja tri meseca, kao i niže cene uvoza dobara poprilično su pomogle ekonomski razvoj. Izvoz i dalje čini 17 odsto kineske ekonomije, više nego duplo u odnosu na, na primer, američku.
Kineski lideri su svesni da izvoz zavisi od geopolitičke situacije i tenzija, pre svega sa Trampovom administracijom. Promena u globalnoj potražnji takođe može da zapreti izvozu naročito u trenutku kada je ostatak sveta preplavljen novim talasom korone.
Kineski lider Si Đinping stalno insistira na samodovoljnosti, strategiji koja podrazumeva širenje industrijskog sektora i proizvodnih inovacija i pružanja građanima mogućnosti da troše više.
„Potrošači moraju da nam budu glavna tačka oslonca“, rekao je Ćiu Baoksing, savetnik u kabinetu. „Fokusiranjem na domaću cirkulaciju, zapravo pojačavamo našu otpornost“, dodao je on.
Upravo su potrošači izazov za Kinu. Pod običnim okolnostima, većina Kineza sa teškom mukom štedi za obrazovanje, zdravstvenu negu i penziju jer je socijalna zaštita poslovično slaba. Ekonomsko sporavanje i pandemija doveli su mnoge do gubitka posla i neizvesnog preživljavanja, naročito kod ruralnog stanovištva i onih sa niskim primanjima.
Pekingov pristup pomaganja običnim Kinezima tokom usporavanja ekonomije bio je da kompanijama omoguće poreske olakšice i pozajmice kako ne bi bilo otpuštanja radnika. Neki ekonomisti kažu da je Peking umesto toga trebalo da kuponima i čekovima direktnije pomogne siromašne građane.
Milioni kineskih radnika nisu imali posla nekoliko meseci jer su se fabrike polako otvarale posle pandemije. Mladi Kinezi morali su da razbiju kasicu pracisu kako bi pregurali proleće i leto.
I pored toga, kineske vlasti retko kada direktno uplaćuju pomoć građanima. Umesto toga, kao prioritete su naveli pospešivanje investicija i uvođenje mera kojima se poboljšava produktivnost i kvalitet života kao što su novi kanalizacioni sistemi ili uvođenje liftova u tri miliona starih oblakodera koji ih nemaju.
„Videli smo mnogo predloga kako da povećamo potrošnju, ali je ključ u tome da se ljudi prvo obogate“, kaže Jao Džingjuan, bivši glavni ekonomista Nacionalnog biroa za statistiku.
Zapadne vlade eksperimentisale su sa davanjem pomoći nezaposlenima, jednokratnim isplatama pa čak i besplatnim obrocima. Cilj ovih mera bio je da najsiromašniji zadrže makar minimum životnog standarda tokom pandemije – što je, sa druge strane samo potpomoglo uvoz kineske robe.
Dok kineski Nacionalni biro za statistiku procenjuje da je kinesku ekonomiju primarno pokretala domaća potražnja, Majkl Petis, profesor finansija sa Pekinškog univerziteta smatra da će, sve dok ljudi u drugim zemljama potpomognuti vladinim dotacijama nastave da kupuju kineske proizvode tokom pandemije, svet biti svedok obnovljenog trgovinskog sukoba, ne samo između Kine i SAD, već i šire.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
