Dvadeset pet dana koji su promenili svet

Svet 10. jan. 202117:47
Podeli:
Foto:EPA-EFE/SHI ZHI

Najpoznatiji lekar u Kini bio je na specijalnoj i hitnoj misiji. Čovek koji je pomogao da se zemlja izbori sa pandemijom SARS-a, dr Džong Nanšan (84) sada je dobio naređenje da odjuri u Vuhan, grad u centralnoj Kini, i istraži čudni i novi koronavirus.

Kina je Džongovo putovanje u Vuhan sada predstavila kao prekretnicu u trijumfu nad koronavirusom budući da je on navodno otkrio da se virus brzo širi i alarmirao Peking. Četiri dana kasnije, 23. januara, kineski vođa Si Đinping zatvorio je Vuhan i to zatvaranje je bio prvi odlučni korak u spasavanju Kine.

Ali za pandemiju koja se prelila na ostatak sveta i uzela više od 1,7 miliona života, to je bilo prekasno.

Pročitajte još:

Ugledni Njujork tajms sada piše, pozivajući se na izvore, razgovore, članke, knjige i cenzorisane izveštaje, da je alarm oglašen 25 dana ranije – 30. decembra 2019.- a da su lekari i medicinsko osoblje još pre toga tražili od Pekinga i zvaničnika Vuhana da reaguju što oni nisu učinili. Politika je umešala svoje prste u nauku i ta tenzija definisaće pandemiju koja je usledila. Neki lekari i stručnjaci su pokušali da upozore kolege i platili su cenu.

„I mi smo rekli istinu. Ali nas niko nije saslušao i to je prava tragedija“, rekao je vodeći virolog u Šangaju prof Džang Jongžen.

Šef kineskog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti Džordž F. Gao emotivno je 8. januara priznao u razgovoru sa američkim kolegom dr Robertom Redfildom da je opasnost vrlo prisutna i da se virus brzo širi među ljudima. Ali ni Gao ni Redford, svaki ograničen politikom, nisu upozorili javnost.

U Pekingu, zdravstveni zvaničnici su dobijali uznemirujuće izveštaje od lekara iz Vuhana i poslali su dva ekspertska tima da to istraže ali nisu imali politička „leđa“ da izazovu vuhanske zvaničnike i nateraju ih da priznaju istinu.

Foto:Xiao Yijiu / Avalon Editorial / Profimedia

Na neki način, Džongov put u Vuhan je bio manje medicinski a više politički. Već tada se znalo da se virus širi među ljudima. Pravi razlog njegovog puta bio je da vrh vlasti konačno dobije neke informacije iz prve ruke.

„Transmisija sa čoveka na čoveka postoji“, napisao je Džong u izveštaju koji je napisao još pre dolaska u Vuhan. „Podsetiti javnost da ne ide u Vuhan osim ako baš ne mora, da se smanje okupljanja“.

Kina je vremenom povratila kontrolu kako nad virusom tako i nad narativom oko njega. I danas, kineska ekonomija je na vrhuncu i nisu retki oni koji se pitaju da li je pandemija pretegla terazije na stranu Pekinga.

Odlazeći predsednik SAD Donald Tramp bio je besan zbog jačanja Kine i neko vreme je koronu nazivao „kineskim virusom“.  Ironično je da su ne tako davno, Kina i SAD zajednički radili na praćenju i suzbijanju epidemija virusa u Kini, ali je Trampova administracija povukla desetine stručnjaka iz Pekinga mesecima pre epidemije.

Kineske vlasti tvrde da je odluka Sija da zatvori Vuhan doprinela pobedi nad virusom. Tužno je što je nedavno objavljena studija pokazala da bi, da su reagovali nedelju dana kasnije, Kinezi imali 66 odsto manje slučajeva kovida 19. Da su reagovali tri nedelje ranije, broj bi bio 95 odsto niži.

Nevoljnost Kine da u prvim nedeljama deli informacije sa svetom ostavila je mnoge stručnjake u mraku i prvih nedelja pohoda virusa po Evropi i svetu, nije se znalo dovoljno da se bar ograniči širenje virusa.

Foto:EPA-EFE/SHI ZHI

„Svi su videli na internetu“

Tog 30. decembra, nakon što su lekari u Vuhanu videli pacijente sa misteroznom, teškom za lečenje upalom pluća, gradski zvaničnici su naredili medicinskom osoblju da prijavljuju slične slučajeve. Protokolima je predviđeno da bolnice iste informacije šalju i u Peking, nacionalnom centru za prevenciju bolesti.

Ali nisu.

Svega 12 minuta nakon što je interno obaveštanje pušteno, ono se pojavilo na kineskoj društvenoj mreži WeChat, a nekoliko sekundi kasnije na internetu. Tek tada je virolog Gao čuo za koronu

„Zar to nije nešto što su svi videli na internetu“, rekao je on kada su ga pitali kako je saznao za koronavirus.

Kasno te noći, kineska nacionalna zdravstvena komisija poslala je po hitnom postpupku stručnjake u Vuhan.

Nekoliko sati kasnije, mediski servis ProMED o tome je obavestio globalne medicinske profesionalce uključujući Svetsku zdravstvenu organizaciju. Mnogi su se odmah setili SARS-a i epidemije koronavirusa koja je 2002-2003. krenula iz Kine i ubila 800 ljudi u celom svetu.

„Moja prva reakcija je bila: Dođavola, opet SARS“, rekla je dr Mardžori P. Polak, urednica ProMed-a koja je tog 30. decembra objavila vest.

U Vuhanu, epidemija je bila koncentrisana oko vodene pijace. Nedelju dana ranije, lekari su poslali uzorak tečnosti iz pluća 65-godišnjeg piljara na testiranje u Peking. Ispostavilo se da je reč o koronavirusu koji je sličan SARS-u, ali se niko nije usudio da sa time izađe u javnost.

Foto:EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Mnogi koronavirusi žive u životinjama i ljudima ali su retki toliko opasni. Dva – SARS i MERS su proteklih godina prešli sa životinja na ljude i postali fatalni.

Tim iz Pekinga koji je poslednjeg dana 2019. stigao u Vuhan odmah je obavešten o rezultatima. U tom trenutku, vuhanske vlasti su već priznale da su gradske bolnice pune pacijenata sa neobičnom upalom pluća ali su i dalje demantovale da je pneumonija zarazna.

U međuvremenu, Nacionalna zdravstvena komisija naredila je dvema laboratorijama kojima su takođe bili poslati uzorci iz Vuhana da ih unište i da ni pod kojim uslovima ne izađu u javnost sa podacima.

Uprkos brojnim ogrničenjima, naučnici su komunicirali. Prof Stenli Perlman poslao je poruku kineskom kolegi 4. januara obavestivši ga da kruže glasine o novom koronavirusu. Kolega mu je preko kriptovane aplikacije odgovorio da su glasine tačne ali da se još uvek sa njima ne izlazi u javnost.

U međuvremenu, tim iz Pekinga podržao je zatvaranje pijaca i objašnjavao lekarima u Vuhanu kako da leče pacijente. Niko se nije uznemirio što je pred njima Prolećni festival – kineska Nova godina – kada ogroman broj ljudi putuje.

„Kina ima višegodišnje iskustvo u kontroli infektivnih bolesti. Sasvim sigurno ne postoji mogućnost širenja bolesti zbog Prolećnog festivala“, rekao je tada jedan od članova tima dr Ksu Džianguo lokalnim medijima.

Foto:EPA-EFE/YUAN ZHENG

„Biće posledica“

Virolog sa šangajskog Centra za javno zdravlje, dr Džang Jongžen je ipak bio veoma, veoma zabrinut.

I njegova laboratorija je „razbila“ genetski kod koronavirusa i došla do zaključka da je zarazan. Za razliku od drugih, on je osećao dužnost da objavi informacije kako bi pomogao stručnjacima u pronalaženju leka ali i načina registrovanja, lečenja i testiranja.

Na pitanje zašto drugi nisu izašli sa svojim podacima u javnost, dr Džang kaže: „Ne znam. Mnogima u Kini je lakše da kažu ono što političari žele da kažu“.

Njegov centar je 5. januara obavestio zvaničnike u Šangaju ali i Pekingu o svojim otkrićima, preporučivši sprovođenje preventivnih mera na javnim prostorima.

U trenutku kada su planirali da objave druge podatke vlada je 9. januara priznala da postoji nova bolest – koronavirus, ali da nije mnogo opasna.

Lekari iz Vuhana su mu, međutim, rekli da je situacija mnogo gora nego što se priča.

Džang je 11. januara trebalo da otputuje za Peking kada ga je pozvao dugogodišnji istraživački partner Edvard Holms, virolog sa Univerziteta u Sidneju.

Kina je do tada već prijavila prvi smrtni slučaj, a verovalo se da korone sada ima i u Hongkongu. Džang je svoje podatke već podelio sa GenBankom, onaljn bibliotekom genetskih podataka ali je proces stručnog razmatranja potrajao.

Holms je bio zabrinut. Broj zaraženih je rastao. Brzo. I tražio je od Džanga da reaguje.

Podaci su se ubrzo pojavili na sajtu virologa. Dva i po sata kasnije Džang je sleteo u Peking. Informacija je bila objavljena i posledice će uslediti.

Foto:EPA-EFE/LUCA ZENNARO

Rastureno partnerstvo

Dr Redfild je bio dugogodišnji prijatelj i kolega dr Gaoa ali kada su se čuli posle ProMED upozorenja, Gao je tvrdio da se virus širio samo sa životinja a ne i sa čoveka na čoveka. Međutim, tog 8. januara Gao je bio uznemiren jer su virusom bili zaraženi i medicinski radnici i Gao je sada znao da se virus širi sa čoveka na čoveka, uprkos pokušajima zvaničnika da to demantuju

Politički gledano, obojica su se sad našla u nebranom grožđu.

Kako se trgovinski rat SAD i Kine zaoštravao, Trampova administracija je prekinula odnose sa Pekingom vezano za javno zdravlje koji su uspostavljeni posle debakla sa SARS-om i čiji je cilj bio da se spreči potencijalna pandemija. Tom odlukom Vašington je faktički bio u mraku i izgubio je pristup informacijama i mogućnosti da sarađuje sa Kinim.

Dok je sporazum funkcionisao, američki lekari stacionirani u Kini su obučavali kinesko osoblje. Kineske vlasti dozvoljavale su američkim epidemiolozima da sarađuju sa njihovim kada se pojavio ptičji grip i zapretio potencijalnom pandemijom.

Međutim, u julu 2019. bez javnog objašnjenja, SAD su povukle svog poslednjeg lekara iz Kine i zatvorili američku kancelariju za prevenciju bolesti u Pekingu. Do decembra, ceo program uspostavljen pre nekoliko godina bio je ugašen.

„I da smo imali 100 ljudi u Kini, to ne bi nešto promenilo jer je Komunistička partija bila odlučna da nas drži u mraku“, rekao je portparol Nacionalnog bezbednosnog saveta Džon Ulijot.

Redfild je ipak ponudio pomoć i rekao Gau da u roku od 48 sati može da pošalje 20 epidemiologa u Vuhan.

Foto: EPA-EFE/ROMAN PILIPEY

Kina je odbila.

Bezubi čuvar

Zvanično, dr Ma Ksijaovei, direktor kineske Nacionalne lekarske komisije, i najmoćnija osoba u medicinskoj birokratiji zemlje, učinio je izvanredne napore da zaustavi virus u Vuhanu.

U praksi, ruke su mu bile vezane. Koliko god bio moćan, ipak je bio autsajder Komunističke partije i zvaničnici su više poverenja imali u lokalne političare nego u njega.

Ma je, ipak, 8. januara poslao tim u Vuhan kako bi nastavili tamo gde su stali pekinški eksperti. Zvaničnici u Vuhanu tvrdili su da danima nije zabeležen nijedan novi slučaj a pekinški tim nije javno osporio tu tvrdnju.

„Svi su sumnjali da je ovo veoma zarazna bolest“, rekao je Vang Guangfa, lekar Prve univerzitetske bolnice u Pekingu i ključni član tima, „ali rezultati epidemiološke istrage nisu pružili jasne zaključke“, dodao je on.

Pa ipak, bolnice u Vuhanu su se punile. U Tongdži bolnici, dr Džao Džijanping nije imao ni trunčicu sumnje. „Niko nije očekivao da će biti tako ozbiljno“, rekao je on. „Ali ono što jeste bilo jasno, je da je reč o zaraznom virusu koji se širi sa čoveka na čoveka“, dodao je on.

Foto:EPA-EFE/YFC

Bolnica Žongnan otvorila je 24-časovnu kliniku i odeljenje za izolaciju i ubrzo su bili preplavljeni.

„Bila je to katastrofa“, rekao je dr Vank Kinšuan, šef bolnice. On je u intervjuu lokalnom magazinu Kaiksin rekao da je pokušao da upozori zvaničnike i da im je čak poslao i tabelu pirenja SARS-a.

Lekari i sestre su se razboljevali još kada ih je posetio tim iz Pekinga, ali broj zaraženih među medicinskim osobljem nije bio uključen u zvanične brojke.

Žongnan bolnica poslala je tri izveštaja provincijskim liderima upozoravajući ih da je „bolest veoma zarazna“. Vang, predsednik bolnice, očekivao je da će Peking reagovati i poslati eksperte.

Nikada se nisu pojavili.

Lekari u Vuhanu su znali da ne postoji politička volja da se njihov poblem reši. U skladu sa naređenjem Komunističke partije, sekretar Hubei provincije čiji su zvaničnici tvrdili da virus nije opasan, imao je veća ovlašćenja od direktora Nacionalne zdravstvene komisije.

„Pa šta i ako smo znali? Šta i ako su se lekari razboljevali? Pravila su bila jasna. Šta smo mogli da kažemo?“, rekao je Ju Čangping, lekar u Renmin bolnici u Vuhanu.

Dr Ma teško da nije znao koliki je rizik. Turista iz Vuhana koji je posetio Tajland bio je prvi potvrđeni slučaj van Kine. Nacionalna zdravstvena komisija je organizovala tajni onlajn sastanak medicinskih zvaničnika iz cele Kine 14. januara kako bi se razmotrili dalji koraci.

Usledila je interna direktiva: 63 stranice saveta i pravila poslate bolnicama širom Kine o praćenju i obuzdavanju virusa. Iako se aludiralo da je zarazan, u instrukcijama je i dalje postojala ključna rečenica da „nema dokaza transmisije sa čoveka na čoveka“.

Foto:EPA-EFE/STRINGER

Poslednja šansa da kažete istinu

Sredinom januara predsednik Si sazvao je sastanak dvadesetak najviših zvaničnika. Nije se pominjao koronavirus, bar ne u zvaničnim izveštajima iz tog perioda. Si je bio okupiran drugim stvarima – sprovođenjem komunističkih vrednosti među zvaničnicima i trgovinskim sporazumom sa SAD.

„Centralna vlada bila je fokusirana na trgovinski sporazum. Epidemija se nije pominjala“, rekao je američki biznismen koji je sredinom tog meseca razgovarao sa kineskim kolegama.

U provinciji Huandgond, hiljadama kilometara udaljenoj od Pekinga, lekari i eksperti, uključujući dr Džonga Nanšana su bili zabrinuti.

Džongova uloga u borbi protiv SARS-a i pozivanju javnosti da ne paniči obezbedila mu je specijalni status. Čak i na početku karijere izdvajao se kao jedan od prvih kineskih lekar akoji se krajem 1970ih obučavao na Zapadu, u Londonu i Edinburgu.

„Već je bio uticajan. Več tada je imao taj politički karakter“, rekao je profesor Vilijam Mekni sa Univezriteta Edinburg.

Sada šef centra za respiratorne bolesti u Guangdongu, Džong je sredinom januara čuo za slučajeve korone u bolnici u Šenženu – porodica koja je u taj grad blizu granice sa Hongkongom stigla iz Vuhana. Niko od njih nije bio ni blizu pijace.

Onda se 14. januara razboleo jedan njihov rođak – koji nikada nije ni bio u Vuhanu. Virus se poput štafete prenosio sa osobe na osobu.

„Znao sam da je situacija ozbiljna i odmah sam digao uzbunu“, rekao je Kvok-Juang Juen, profesor infektivnih bolesti na Univerzitetu u Hongkongu.

Foto:EPA-EFE/STRINGER

Zvaničnici u Guandgondu održali su krizni sastanak 16. januara kako bi pripremili bolnice i lekare. Vesti o razboljevanju lekara sada su uveliko kružile i politička dinamika se promenila.

Guandgdong i provincija Žedžijang su ekonomski vrlo moćne, moćnije od Hubeija. Treća delegacija poslata je u Vuhan na čelu sa dr Žongom.

Tamo je Džong saznao od studenata da je „situacija u Huveiju daleko gora nego što se govori“, rekao je on lokalnom listu.

Uprkos tome, zvaničnici su i dalje tvrdili da je virus pod kontrolom. To je dovelo do sukoba guvernera Huvei provincije Vanka Ksiaodonga i Džonga.

„Danas je tvoja poslednja prilika da kažeš istinu“, čulo se na tom sastanku.

Konačno je jedan od zvaničnika priznao da je 15  lekara i sestara iz jedne bolnice u Vuhanu zaraženo i da se bolest širi sa čoveka na čoveka. To je bilo sve što je Džongu bilo potrebno. Odjurio je u Peking.

Ma, glavni medicinski zvaničnik, sada je imao odrešene ruke da pritisne lidere na reakciju dok je Džong posetio premijera Lija Kekianga u sedištu Komunističke partije Kine.

„Epidemija je na kritičnoj tački. Već imamo mnogo bolesnih, a mnogi ljudi su optutovali“, rekao je Džong te večeri na konferenciji za novinare koja je emitovana na državnoj televiziji.

Tri dana kasnije, Kina je imala 571 potvrđen slučaj koronavirusa, iako zvaničnici procenjuju da više hiljada bila tačnija cifra. Si, koji se vratio sa puta po jugozapadnoj Kini, naložio je zatvaranje Vuhana, grada od 11 miliona stanovnika.

Foto:Pang Xinglei / Xinhua News / Profimedia

Istoriju pišu pobednici

Jedanaest dana kasnije, Si se našao suočen sa političkom krizom.

Kineski internet brujao je od besa zbog Lija Venlianga, lekara iz Vuhana koga je policija upozorila da prestane sa pokušajima da ukaže kolegama na opasnost koronavirusa. Dr Li je bio primljen na intenzivnu negu nakon što se zarazio virusom. Ohrabreni, kineski novinari su počeli da pišu o propustima.

Pritisnut, Si je sazvao satanak Politbiroa 3. februara gde je tvrdio da je od ranije bio upoznat sa celom situacijom i da je od 25. januara radio na suzbijanju širenja virusa.

Broj zaraženih i umrlih je nastavio da raste, a smrt dr Lija 7. februara izazvala je tugu i bes širom zemlje. Sijev položaj je počeo da se drmucka.

Željan da pokaže da je i dalje glavni, Si je objavio svoj govor u Politbirou, ali je on samo izazvao nova pitanja.

Sve do tada, Sijev najraniji komentar krize bio je registrovan 20. januara. U svom govoru Si je tvrdio da je prve instrukcije dao još 7. januara – pre nego što je Kina saopštila da se nova bolest zove koronavirus.

Foto:EPA-EFE/YUAN ZHENG

Iz sveta i regiona čitajte:

„Peking je to hteo da objavi da ne ispadne da im je lider zaspao za volanom“, rekao je Ričard Mekgregor, saradnik Lovi instituta u Australiji koji proučava način na koji se Kina borila protiv epidemije.

Na kineskim društvenim mrežaam i internetu, ljudi su se pitali zašto onda ranije nije izdato upozorenje i zašto Sijeve precizne instrukcije nisu bile objavljene.

Sijev govor samo je najavio ono što će uslediti – peglanje istorije. Si je svojoj stranci naredio da preuzme inicijativu i preoblikuje imidž Kine i način na koji su se izborili sa pandemijom.

„Moramo aktivno da odgovorimo na međunarodne brige i ispričamo dobru priču o borbi Kine protiv virusa“, rekao je Si.

U martu, virus se proširio na Evropu i Sjedinjene Države, a broj slučajeva u Kini je počeo da opada.

Kineski zvaničnici forsirali su nov narativ, opisujući brzu i odlučnu reakciju i odličnu koordinaciju Vuhana i Pekinga. Ljudi koji su pričali drugačiju priču su nestali. Aktivisti su zatvarani. Sporni izveštaji nestajali su sa sajtova. Lekari i sestre koji su upozoravali na virus su ućutkani. Dr Džang iz Šangaja ostao je bez sredstava za rad.

Foto:EyePress / AFP / Profimedia

U septembru, Si je odlikovao lekare i zvaničnike zbog njihove uloge u borbi protiv kovida 19. Jedan od odlikovanih bio je dr Džong koji je dobio Medalju republike, najviše priznanje Kine.

Sutradan, Narodni dnevnik – glasilo Komunističke partije Kine – objavio je hvalospev od Džongu i citirao ga: „U nauci, istinu treba tražiti u činjenicima i ne treba igrati na sigurno. U suprotnom, pacijenti će biti žrtve“.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar