Foto: Reuters/Printscreen

Sukobi jermenskih i azerbejdžansiih snaga nastavljeni su nesmanjenom žestinom danas u oblasti Nagorno Karabah, regionu koji je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana a u kome žive Jermeni.

Sukobi oko ovog regiona traju godinama, a novi sukobi najžešći su od 2016. kada je 200 ljudi poginulo. Intenzitet sukoba izazvao je zabrinutost međunarodne zajednice da bi regionalne sile mogle da se uključe u sukob oko strateški važnog regiona na Kavkazu.

Turska je već javno stala uz Azerbejdžan, poslavši vojsku tamo, dok je Rusija – koja ima vojne baze u Jermeniji – zatražila momentalan prekid vatre.

Sukob oko Nagorno Karabaha jedan je od najdugovečnijih na svetu. Kada se region odvojio od Azerbejdžana početkom 1990ih, desetine hiljada ljudi poginulo je u sukobima a mnogi Azerbejdžanci su bili primorani da beže. Sada, defakto nezavistan region, zavisi od podrške Jermenije ali ga ne priznaje nijedna članica UN, uključujući Jermeniju.

Međunarodna reakcija

Nakon izveštaja o žestokim sukobima oglasio se generalni skretar UN Antonio Gutereš koji je rekao da je „izuzetno zabrinut“ i povzao boe strane na primirje.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kontaktirao je i jermenske i azerbejdžanske lidere.

Moskva poziva sve unutrašnje i spoljne aktere da pokažu maksimalnu uzdržanost u vezi sa situacijom u Nagorno-Karabahu, rekao je zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko. “Pozivamo sve unutrašnje i spoljne aktere da pokažu maksimum uzdržanosti, posebno u smislu retorike”, rekao je Rudenko.

Francuska, gde živi velika jermenska zajednica (šansonjer Šarl Aznavur bio je jedan od njenih najistaknutijih predstavnika), ponudila se da posreduje u pregovorima

Pročitajte još:

Američki predsednik Donald Tramp rekao je da SAD žele prekid nasilja.

Nemačka, Italija, Evropska unija takođe su pozvale na hitan prekid nasilja. Predsednik Francuske Emanuel Makron izrazio je zabrinutost zbog rastućih tenzija u oblasti Nagorno-Karabah tokom telefonskog razgovora sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim, saopšteno je iz pres-službe kancelarije azerbejdžanskog lidera.

Turska je ošto reagovala na vest o sukobu.

Portparol turske vladajuće stranke Omer Čelik oštro je osudio napad Jermenije na Azerbejdžan.

On je objavio na Tviteru da će Turska stajati uz Azerbejdžan i rekao da se “Jermenija igra vatrom i ugrožava regionalni mir”.

Kaspijska naftna raskrsnica

Cevovod koji prevozi kaspijsku naftu i prirodni gas iz Azerbejdžana do ostatka sveta prolazi pored Nagorno Karabah regiona i obnovljeni sukob izazvao je zabrinutost zapadnih sila da će ostati bez ovog dragocenog resursa.

Dok Turska ima snažne kulturne i ekonomske veze sa Azerbejdžanom i optužuje Jermeniju da je destabilišući faktor u regionu, Rusija je bliža sa Jermenijom ali je proteklih godina radila na unapređenju odnosa sa Azerbejdžanom.

Pozadina sukoba

Pred kraj sovjetske vladavine 1988. azerbejdžanske snage i jermenski secesionisti počeli su krvavi rat posle kog je Nagorno Karabah završio u rukama Jermena potpisivanjem primirja 1994. godine, kao i još neki delovi azerbejdžanske teritorije. Trajni mirovni sporazum nije postignut do dan danas.

Pročitajte još:

Karabah je ruska verzija azerbejdžanske reči „crna bašta“ dok je nagorno ruska reč za „planinska“. Jermeni region zovu Artšak, što je staro jermensko ime za tu oblast.

Tokom godina, ove strane izgubile su vojnike u sporadičnim kršenjima primirja. Jermenija, koja nema izlaz na more, ima izbiljnih problema zgob zatvaranja granica sa Turskom i Azerbejdžanom.

Rusija, Francuska i američki član Minsk grupe pokušali su da posreduju u smirivanju ovog „zamrznutog sukoba“ ali bez uspeha.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram