Kao sci-fi film: Evropska unija vas prati i nadzire

Svet 13. dec. 202008:42
Podeli:
Foto: Graeme Robertson / Eyevine / Profimedia

Jedan nemački poslanik 2019. godine čitao je o novoj tehnologiji čiji razvoj finansira Evropska unija, za korišćenje na spoljnim evropskim granicama. Onda je odlučio da tuži Evropsku komisiju. To je bio tek početak.

Pročitajte još:

Nova tehnologija u koju ulaže EU sposobna je da na ljudskim licima pročita „mikroekspresije“; taj svojrevrsni čitač misli trebalo bi da može da prepozna kada ljudi lažu.

U tekstu koji je poslanik čitao tog jula 2019. godine, reporterka je pisala o testu kojem je podvrgnuta na granici između Srbije i Mađarske. Ona je rekla istinu, ali je „graničar“ – tačnije mašina sa veštačkom inteligencijom – rekao da laže.

Odmah je bilo jasno kakve su implikacije ovog tehnološkog programa nazvanog iBorderCurl, etički i u domenu pitanja privatnosti.  Poslanik je strahovao da bi, ako je taj „pseudo-naučni hokus pokus“ od tehnologije dostupan pograničnim patrolama, ljudi koji nisu beli, žene, stariji ljudi i oni sa invaliditetom mogli da budu označeni kao lažovi čak i kada govore istinu.

Logičan korak bio je zatražiti od Evropske komisije više informacija o programu, i to pozivajući se na evropsku regulativu o transparentnosti, ali pristup informacijama je odbijen.

Tako je Patrik Brejer, član komiteta Evropskog parlamenta za građanske slobode, odlučio da tuži Evropsku komisiju, sa ciljem da Evropski sud pravde donese odluku da je u interesu javnosti da dokumenti o programu budu dostupni.

Foto: Kirill KUDRYAVTSEV / AFP / Profimedia

Brejer je tvrdio da „EU finansira ilegalnu tehnologiju koja krši fundamentalna ljudska prava i neetična je“.

Brejerov slučaj naći se će pred sudom 2021. godine, a imaće, po svemu sudeći, velike posledice, kakva god presuda bila. U istraživanje kontroverznih bezbednosnih tehnologija EU je već uložila milijarde evra, a u narednih sedam godina uložiće još najmanje 1,3 milijarde.

Lica, glasovi, vene

EU finansira ogroman broj naučnih projekata, i za samo poslednjih šest godina je alocirala 80 milijardi evra u vidu naučnih grantova. Upravo je kroz taj program, Horizon, ove godine blok podržao i kompaniju BioNTech, jednu od prvih koje su postigle uspeh na polju vakcine za koronavirus.

Međutim, EU istovremeno finansira i razvoj bezbednosnih tehnologija za policiju i graničnu kontrolu, ali i za privatni sektor. Uglavnom je reč o tehnologijama poput veštačke inteligencije (AI), dronova i augmentovane stvarnosti (AR), ali i onima koje prepoznaju lice, glas, vene ili zenice, i druge oblike biometrije koji se koriste za nadzor građana.

Foto: Kirill KUDRYAVTSEV / AFP / Profimedia

Program iBorderCtrl koji razvija detektor laži dobio je od Horizona 4,5 miliona dolara. Zvaničnici EU tvrde da su takve inovacije od ključnog značaja za suzbijanje kriminala, terorizma i prirodnih katastrofa, a da je strateški cilj bloka da evropske kompanije za proizvodnju bezbednosnih tehnologija budu konkurentne američkim, izraelskim i kineskim.

Ipak, nekoliko eksperata za etiku koji su radili ili rade na projektima za bezbednost koje finansira EU u razgovoru za Gardijan istaklo je da je vrlo pod znakom pitanja da li su takvi projekti zaista u javnom interesu.

Gardijanu je takođe odbijen pristup informacijama o više ovakvih projekata Horizona. Mnogi, takođe, upozoravaju da ovakvi projekti nisu javni, već korporativni interes.

Duga ruka korporacija

EU je počela da masovno ulaže u bezbednost početkom dvehiljaditih, posle 9/11, invazije na Irak i domaćih terorističkih napada. a evropski lideri, zabrinuti zbog potencijalnih novih napada, kao i organizovanog kriminala i obezbeđivanja granica EU, proširili su saradnju sa odbrambenom industrijom.

Evropske institucije su 2004. godine pokrenule prvi program za istraživanje bezbednosti koji je položio temelje za Horizon. Horizon se uglavnom usredsređuje na razvoj biometrijskih i drugih tehnologija za nadzor.

Foto: JENS BUTTNER / AFP / Profimedia

Cifre do kojih je Gardijan došao iz javno dostupnih izvora pokazuju da je Horizon bio naročito darežljiv prema privatnom sektoru: od 2007. godine, privatne kompanije primile su 42 odsto ukupnog novca distribuiranog za program razvoja bezbednosti, što je skoro 1,15 milijardi evra.

Privatne kompanije su, takođe, vodeći partneri u skoro polovini od ukupno 714 projekata koje finansira EU.

Korona-ubrzanje

Borba protiv pandemije koronavirusa koja traje već duže od godinu dana dodatno je ubrzala razvoj tehnologija za nadzor u nadležnosti EU – od nadzora dronovima, preko praćenja podataka, do prepoznavanja lica i drugih oblika biometrijskog nadzora, uglavnom sa ciljem da se prate kontakti zaraženih i građani zadrže u karantinu.

Iz sveta i regiona čitajte i:

Previše je izražen utisak da EU razvija tehnologiju koja krši upravo EU regulativu. Na sajtu projekta iBorderCurl sa početka čak se i navodi da deo tehnologija „nije pokriven postojećim zakonskim okvirom EU“.

Evropska javnost, sa druge strane, nema način da bude u potpunosti informisana, kamoli da polemiše i odlučuje treba li novac poreskih obveznika uložiti u orvelijansku biometriju i druge tehnologije za nadzor.

Neki tvrde da je nemoguće zaustaviti ove tehnologije i da je neophodno raditi na uspostavljanju ravnoteže dve strane, građana i zvanične EU.

Brejer, nemački poslanik koji je tužio Evropsku komisiju, veruje da je ovde reč o mnogo važnijem pitanju: ko odlučuje o tome da li ćemo javno finansirati ovakve problematične tehnologije? Ta odluka mora se doneti demokratski.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar