Foto: EPA/HARISH TYAGI

Američki milijarder Bil Gejts, još 2015. godine predvideo je pojavu pandemije za koju svet neće biti spreman i koja će izazvati nesagledivo veliku štetu i smrtnost širom planete.

U svom obraćanju, na jednom od javnih nastupa u SAD-u, u aprilu 2015. Bil Gejts govorio je o globalnoj opasnosti na koju svet nije spreman.

Tema njegovog izlaganja bilo je upozorenje. Apelovao je na čovečanstvo, koje se uporno sprema i plaši nuklearnog rata, da ga neće uništiti projektili i rakete, već mikrobi, virusi.

„Kad sam bio dete, najviše smo se plašili nuklearne katastrofe, nuklearnog rata. Imali smo veliko bure u podrumu i ako bi došlo do nuklearng napada, trebalo je da strčimo dole i jedemo iz bureta. Danas najveći rizik od globalne katastrofe, ne izgleda kao nuklearna bomba nego kao mikrob, virus. Ako nešto ubije preko 10 miliona ljudi u narednih nekoliko decenija, verovatnije je da će to biti izuzetno zarazan virus, pre nego rat. Ne rakete, nego mikrobi. Delimično je tako jer su ljudi uložili mnogo novca u sprečavanje nuklearne pretnje, a uložili smo veoma malo u sistem zaustavljanja epidemije“ rekao je tada Gejts.

„Nismo sremni za narednu epidemiju“ naglasio je on.

Foto: EPA-EFE/TIAGO PETINGA

Primer ebole

„Pomno sam pratio problem ebole u Africi. Nije poenta u tome da je postojao sistem koji nije radio dovoljno dobro, problem je bio u tome što uopšte nismo imali sistem. Nismo imali spremnu grupu epidemiologa, koji bi išli kada i gde treba, videli kakva je zaraza u pitanju, koliko se proširila. Izveštaje smo dobijali na papiru i bili su neprecizni. Nismo imali ni medicinski tim, a ni način da te ljude pripremimo za epidemiju. Lekari bez granica učinili su veliki posao, ali i tada smo bili mnogo sporiji nego što bi trebalo. Velika epidemija bi od nas zahtevala stotine hiljada radnika. Tamo nije bilo nikoga.  Bio je to globalni neuspeh. SZO ima sredstva za nadgledanje epidmeija, ali nema spremne timove“.

Nemogućnost pripreme, naglasio je Gejts, mogla bi da izazove, da naredna epidemija bude dramatično više razarajuća od ebole.

„Od ebole je umrlo 10.000 ljudi i skoro svi su iz tri zemlje zapadne Afrike. Iz tri razloga se ona nije više raširila. Prvi je što su zdravstveni radnici herojski odradili svoj posao. Pronašli su ljude i sprečili još infekcija. Drugi je priroda virusa. Ebola se ne širi vazdušnim putem. Do trenutka kada se zaraze većina ljudi je toliko bolesna da su vezani za krevet i treće, nije dospela do urbannih okruženja, u suprotnom bi bilo mnogo više žrtava“ objašnjava ovaj milijarder.

On upozorava da sledeći put nećemo imati toliko sreće.

„Pojaviće se vrus sa kojim ljudi kada se tek zaraze neće se osećati loše, kada odu na pijacu ili uđu u avion i tako će zaraziti sve oko sebe. Izvor virusa može biti prirodna epidemija ili bioterorizam. Od epidemije španskog gripa umrlo je na primer 30 miliona ljudi. Uprkos svom znanju, ne možemo da izgradimo odbrambeni sistem. Imamo prednosti silne nauke i tehnologije, ali potrebna nam je pripravnost.

Foto:Vesna Lalić

Priprema za epidemiju, kao priprema za rat

Gejts savetuje da se za epidemiju pripremamo isto kao za rat.

„Najbolje lekcije o tome kako da se priremimo, su upravo one sa kojima se pripremamo za rat. Imamo vojnike sa punim radnim vremenom koji su spremni za polazak, imamo rezerve koje idu do velikih cifara. NATO se dosta igra rata, kako bi video da li su ljudi spremni i da li razumeju logistiku.

Potrebno nam je:

Prvo – jak zdravstveni sistemi u siromašnnim zemljama, da majke mogu bezbedno da se porode, deca da dobiju vakcinu i da u ranom dobu uvidimo epidemiju.

Drugo – medicinske rezervne snage, mnogo ljudi koji su prošli obukui i koji su sremni da krenu. Te medicinsek radnike treba da uparimo sa vojskom koristeći sposobnost vojske koja se brzo kreće, bavi logistikom i obezbeđuje područja.

Treće – treba da radimo simulacije: igre bacila, a ne igre rata, tako da vidimo gde su rupe. Poslednji put kad su se igre bacila igrale u SAD-u bila je 2001. i nije dobro prošlo. Rezultat do sad je, bacili:1 ljudi: 0

Četvrto – potrebno nam je dosta naprednog istraživanja i razvoja u poljima vakcine i dijagnostike.

Gejts na kraju zaključuje da nema tačan budžet koliko bi ovo moglo da košta, ali je siguran da je vrlo skromno u poređenju sa potencijalnom štetom.

„Svetska banka procenjuje da kada bismo imali svetsku epidemiju gripa sredstva u svetu bi se smanjila za preko tri biliona dolara i bilo bi na milione mrtvih. Ove investicije nude značajne prednosti koje su veće od same pripremljenosti na epidmeiju zdravstvene snage, to bi svet učinilo pravičnijim i bezbednijim. Ovo je apsolutni prioritet!“.

„Nema potrebe za panikom, ali moramo da se probudimo jer vreme nije na našoj strani“, naglašava Gejts.

Celo izlaganje Gejtsa pogledajte u videu: