Kao da je Hitler živ: Neonacisti opet jurišaju na Rajhstag

Svet 01. sep. 202022:23
Podeli:
Foto:Tanjug/Christoph Soeder/dpa via AP

Scena koja se dogodila pred nemačkim Bundestagom pre dva dana kao da je preslikana iz istorijskog udžbenika: stotine desničarskih aktivista mahalo je zastavom Nemačkog carstva - onoj sa crnom, belom i crvenom bojom koja je važila do 1918. godine i koja je nekada inspirsala naciste - i potom probilo policijski kordon u pokušaju da upadne u zgradu nemačkog parlamenta, Rajhstag.

Bilo je potrebno samo nekoliko trenutaka da policija odbije masu i da se incident na tome u principu završi, ali su događaji od nedelje obeležili eskalaciju nezadovoljstva jednog dela građana merama koje je tamošnja vlada propisala u pandemiji, piše Njujork tajms.

Paradoksalno, ovakvi izlivi besa događaju se u trenutku kada vlada kancelarke Angele Merkel uživa rekordnu podršku i poverenje građana, a većina Nemaca odobrava uvedene mere. Nemačka je relativno dobro upravljala krizom: broj preminulih ostao je nizak, škole su ponovo otvorene, a u međuvremenu je u socijalne programe upumpano milijarde evra.

Premda je ova grupa koja je pokušala da zauzme zgradu parlamenta u brojevima mala, svejedno je podstakla šok i mračna poređenja sa prošlošću Nemačke.

„Činjenica da su nacisti sa imperijalističkim ratnim zastavama pokušali da upadnu u Bundestag podseća na najmračnije razdoblje u nemačkoj istoriji“, rekao je jedan od lidera Zelenih u Nemačkoj, Robert Habek. „Ne sme se tolerisati da se ponovo nad nemačkim parlamentom vijori zastava Rajha.“

U Berlinu se prošlog vikenda sjatilo oko 38.000 demonstranata i to je definitivno bio najbrojniji marš od aprila kada su protesti počeli. Masa je bila šarenolika – od antivakcinaša i ezoterika do antikapitalista, običnih građana besnih što su prinuđeni da nose maske i, naposletku, oko 3.000 pripadnika esktremno desničarske scene.

Kako je ekspert za esktremizam Matijas Kvent rekao za Njujork tajms, na ulicama je bilo i fanova Hare Krišne i obožavatelja Adolfa Hitlera, ali ih je sve ujedinio prezir prema establišmentu.

Ekstremno desničarska partija Alternativa za Nemačku (AfD) je pokušala da eskploatiše pandemiju na isti način na koji je pokušavala da profitira na izbegličkoj krizi 2015. godine kada je nemačka vlada odlučila da primi više od milion migranata u zemlju.

Narativ je uvek isti i podrazumeva da vlada ne ume da upravlja krizom. AfD jeste na ovaj način posle priliva migranata uspeo da uđe u parlament, ali je i izbeglička kriza dosad izgubila dobar deo svoje političke potentnosti i prema poslednjim istraživanjima podrška ovoj partiji pala je ispod 10 odsto.

Foto:Bernd Von Jutrczenka/dpa via AP

Pročitaj i:

Kada je o ovim protestima reč, podržava ih svega 9 odsto Nemaca. Tek jedan od deset građana Nemačke navodi da nije saglasan sa merama borbe protiv koronavirusa. Sa druge strane, osam od deset Nemaca kaže da bi volelo da se ljudi više pridržavaju implementiranih mera, a 28 odsto građana da mere nisu dovoljno stroge.

Kvent tvrdi da ovo dokazuje da ektremna desnica zapravo ni ne može da profitira u pandemiji.

Ipak, ono što brine zvaničnike i eksperte za esktremizam je da iako je ekstremna desnica manjina, ona nastavlja da se radikalizuje. Plakati na protestima prekriveni su desničarskim teorijama zavere i preperističkim fantazijama o kolapsu nemačkog liberalnog poretka. Na mrežama se objavljuju fotografije demonstranata sa oružjem.

Nije da bojazan nije opravdana. Tokom proteklih 14 meseci, desničarski teroristi su ubili političara na tremu njegove kuće, napali sinagogu, a u februaru čak i ubili desetoro ljudi u jednom od napada na zapadu Nemačke. I pre pandemije su desničarski esktremizam i terorizam označeni kao najveća pretnja nemačkoj demokratiji.

Komentari

Vaš komentar