Vakcinisanje stanovništva jedne zemlje ogroman je izazov. Nemačka još nema vakcinu, ali se intenzivno radi na logistici i kriterijumima raspodele.
U Nemačkoj su „Nacionalnu strategiju vakcinacije“ za kovid-19 Savezna vlada i vlade saveznih pokrajina prihvatili početkom novembra. U dokumentu na 15 stranica piše da što pre treba napraviti infrastrukturu za masovnu vakcinaciju. Iako još nije jasno – koja vakcina će biti na raspolaganju, kada i u kojim količinama, piše DW.
Pročitajte još:
Ali, ni u kojem slučaju se ne sme dogoditi da postoji vakcina, a da logistika nije spremna. Zadaci su zato već sad podeljeni. Savezna vlada će od Evropske unije dobiti vakcine. Dosad EU ima sklopljene ugovore sa šest farmaceutskih firmi.
Savezna vlada namerava da vakcinu ili vakcine deli u više od 60 centara za distribuciju u zemlji. Za to je prema medijskim izveštajima predviđeno tri milijarde evra. Nakon toga stvar preuzimaju savezne pokrajine koje su već počele da uspostavljaju centre za vakcinaciju. Troškove dele savezna vlada i pokrajine.
U običnim lekarskim ordinacijama vakcinacije neće biti, bar ne na početku. Za to postoje dva razloga: kao prvo, na početku neće biti dovoljno vakcina za sve, a i logistika je vrlo komplikovana.
S obzirom na nemački federalni sistem za svaku saveznu pokrajinu će biti uspostavljena posebna infrastruktura.
Berlin ima 3,7 miliona stanovnika. Planirano je šest centara za vakcinaciju, u halama dva zatvorena aerodroma – Tempelhof i Tegel. Berlin je razvio scenario za vakcinu Biontech/Pfizer, za koju je potrebno hlađenje vakcine na -70 stepeni. Računa se da će na početku imati 900.000 doza. S obzirom da svako mora dva puta dobiti vakcinu, to će biti dovoljno za vakcinaciju 450 000 ljudi.
„Pripremamo se za decembar kao najraniji mogući termin početka vakcinacije“, kaže berlinska senatorka za zdravstvo Dilek Kalajdži. Ali, još nije konačno odlučeno ko će prvi dobiti vakcinu. Savezno ministarstvo zdravstva je dobilo smernice od odbora stručnjaka uspostavljenog za tu svrhu. Po njima bi najprije trebalo vakcinisati starije i posebno ugrožene osobe, zatim zaposlene u zdravstvenim ustanovama i ljude u zanimanjima koja se brinu za održavanje javnog života.
Ali, to su zasad samo neodređene smernice. Razlog je da nedostaju podaci od farmaceutskih firmi. „Još nemamo točnog uvida u rezultate testiranja“, kaže predsednik Instituta Robert Koh, Lotar Wajler. Tačnija šema vakcinacije može se napraviti tek kad vakcina bude na raspolaganju i kad budee poznato kako deluje na pojedine grupe ljudi, na primer one sa više od 80 godina.
Pripreme se naravno odvijaju i u saveznoj pokrajini koja okružuje Berlin, Brandenburgu, koji ima dva i po miliona stanovnika. Tamo bi do sredine decembra trebala da budu gotova dva centra za vakcinaciju. 2021. je planirano 10 centara za vakcinaciju.
Poseban izazov je vakcinacija u retko naseljenim područjima. Zasad se govori o mobilnim timovima za vakcinaciju koji bi preuezli staračke domove i starije i nemoćne osobe.
I samo vakcinasanje predstavlja logistički izazov. U Berlinu bi prva faza trajala 40 dana – uz vakcinaciju 3.400 osoba dnevno u svakom centru. Važno je da ljudi koji čekaju u redu ne stvaraju gužvu.
Osim toga mora biti ne samo dovoljno lekara, nego i ljudi na ulazu, vozača, pomoćnika, itd. „Zatražićemo pomoć humanitarnih organizacija, Bundesvera, bolnica kako bi bilo dovoljno osoblja“, kaže Burkhrd Rupert iz Udruženja lekara u razgovoru za DW.
Čak i ako sve prođe dobro, stručnjaci upozoravaju da će biti potrebna fleksibilnost. Biće paralelno više vakcina koja različito deluju na različite grupe ljudi, s različitim nuspojavama i stalno novim empirijskim podacima, izjavila je predsednica Nemačkog etičkog saveta Alena Bijuks.
Mora se voditi računa o puno toga. O pitanju kompenzacije mogućih nuspojava trebalo bi već uskoro razgovarati, i ne prepustiti to sudovima onda kad se pojave, kaže Kristijane Vopen, predsednica organizacije European Group on Ethics in Science and New Technologies. Osim toga postupak vakcinacije mora biti zakonski regulisan. Jer, na početku neće biti dovoljno vakcina za sve. Odluka o prioritetima na kraju znači odlučiti „ko sme da živi, a ko ne“, kaže ona.
Koliko dugo će trajati prva faza u kojoj će se morati priorizovati zavisi od toga koliko brzo će farmaceutske firme proizvoditi vakcinu i da li će biti vakcina koja će moći da se drže u običnim frižiderima. Čim to bude slučaj i kad se izjednače potreba i potražnja, moći će da počne druga faza „nacionalne strategije vakcinacije“ u koju će se uključiti i lekarske ordinacije. Nemačka se u svakom slučaju dobro priprema – po navodima saveznog ministra zdravsva naručeno je 300 miliona doza.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar