Kako bi mediji pisali o slučaju Flojd da se ne dešava u SAD

Svet 07. jun. 202020:40
Podeli:
Foto: EPA-EFE/TANNEN MAURY

Vašington post je napravio zanimljivu pokaznu vežbu - kako bi američki mediji pisali o ubistvu Džordža Flojda i protestima koji su usledili da je Mineapolis u nekoj drugoj zemlji i da ih se ne tiče baš ovoliko. (Citati i sagovornici su fiktivni.)

Poslednjih godina, međunarodna zajednica upozorava na sve goru situaciju sa ljudskim pravima u Sjedinjenim Državama pod režimom Donalda Trampa. Sada dok ova zemlja beleži 100.000 smrtnih slučajeva usled pandemije koronavirusa, bivša britanska kolonija nalazi se u spirali etničkog nasilja – ovako Vašington post počinje zamišljeni tekst zapadnjačkih medija o situaciji u Americi, da je Amerika neka druga zemlja.

Zemlju potresaju viralni snimci vansudske odmazde koju državne bezbednosne snage sprovode nad crnim etničkim manjinama. Nemiri su izbili u Mineapolisu, gradu na severu zemlje, pošto je na internetu deljen snimak ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koga je napao agent bezbednosnih snaga. Tramp je na Tviteru demonstrante nazvao „barabama“ i zapretio da će poslati vojsku da interveniše.

„Kada počne pljačka, počinje i pucnjava!“, najavio je.

Foto: EPA-EFE/SHAWN THEW

„Naravno, shvatamo da su crni ljudi besni zbog decenija nasilja i nekažnjivosti, ali zar ne mogu da pronađu mirniji način da protestuju; da, recimo, kleče u tišini?“, rekao je G. Skot Fic, građanin Minesote i pripadnik većinske bele zajednice.

Ovu zemlju ophrvava etničko nasilje već generacijama, a još pre nekoliko decenija je privuklo pažnju čitavog sveta. Ipak, u poslednje vreme se sve manje pisalo i pričalo o tome jer se činilo da opresiji nema kraja.

Pročitaj i:

„Drevna, neobjašnjiva mržnja pokreće ove etničke sukobe i nejednakost“, smatra Andreja Dulić, strani dopisnik čije se znanje engleskog sastoji od kursa na fakultetu i povremenog učenja uz aplikaciju Duolingo. Kada mu je rečeno da su SAD stare samo nekoliko stotina godina, slegnuo je ramenima i dodao: „U mojoj zemlji postoje građevine još iz doba Rima. Amerikanci misle da je zgrada stara 150 godina antička istorija.“

Britanija se obično bavi događanjima u svojoj bivšoj koloniji, ali je sada i sama pogođena novim koronavirusom.

Tramp, nekadašnja zvezda rijalitija, organizator izbora za mis i biznismen, jednom je afričke nacije nazvao „usranim zemljama“, ali sada se ipak služi manevrima afričkih diktatora koji na prevaru nude prirodne lekove; šef Gambije je tvrdio da se AIDS može izlečiti bananama i biljnim napicima i nametao ovaj režim svojim građanima što je dovelo do porasta smrtnih slučajeva. Tramp je u istom maniru građanima savetovao konzumaciju dezinfekcionih sredstava i sunčanje kao lek protiv koronavirusa.

Rekao je i da uzima hidroksihlorokin, antimalarik, iako su lekari savetovali da se ovaj lek ne uzima za lečenje korone.

U međuvremenu, veliki broj Amerikanaca koji očajnički pokušavaju da pobegnu suočeni su sa činjenicom da su zbog koronakrize i etničkih tenzija u zemlji nepoželjni posetioci. Neke zemlje, međutim, razmatraju da crnim Amerikancima ponude poseban azil.

„Pripadnici bele etničke većine fomiraju oružane policijske grupe i zahtevaju da im se ponovo omogući da odlaze na posao i rade za klasu imućnih koja radnike naziva ‘ljudskim kapitalom'“, kaže Mustafa Okango, antropolog iz Najrobija. „Ovo je kao povratak u vreme kada je ropstvo bilo kičma američke ekonomije. Crni robovi su bili prvi esencijalni radnici, ali su bili tretirani kao neljudski kapital odnosno roba.“

Foto: Tanjug/Carlos Gonzalez/Star Tribune via AP

Afrika bi mogla da bude idealan azil pošto je nekoliko afričkih zemalja uspelo da obuzda epidemiju koronavirusa uvođenjem agresivnih mera na vreme i inovativnim testiranjem. Senegal, zemlja koja broji 16 miliona stanovnika, zabeležila je samo 41 smrtni slučaj.

„Svi su predviđali haos u Africi, ali je ona dokaz da biti crn u ovom svetu ne znači nužno smrtnu presudu; biti crn u Americi, sa druge strane, očigledno znači“, dodao je Okango.

Organizacije za ljudska prava, aktivisti, slavne ličnosti, pa čak i studenti širom sveta čine sve što mogu da sakupe novac i podignu svest o situaciji u Americi.

„Tužno je što Amerikanci nemaju vladu koja može da im obezbedi testove na koronavirus ili mesečne prihode da se prehrane“, rekla je 18-godišnja studentkinja i aktivistkinja Šarlot Džonson. „Umrlo je 100.000 ljudi, gradovi gore, a ova zemlja nije imala ni dan žalosti? Životi ovde nisu važni, naročito ne crni.“

Komentari

Vaš komentar