Vašington post je napravio zanimljivu pokaznu vežbu - kako bi američki mediji pisali o ubistvu Džordža Flojda i protestima koji su usledili da je Mineapolis u nekoj drugoj zemlji i da ih se ne tiče baš ovoliko. (Citati i sagovornici su fiktivni.)
Poslednjih godina, međunarodna zajednica upozorava na sve goru situaciju sa ljudskim pravima u Sjedinjenim Državama pod režimom Donalda Trampa. Sada dok ova zemlja beleži 100.000 smrtnih slučajeva usled pandemije koronavirusa, bivša britanska kolonija nalazi se u spirali etničkog nasilja – ovako Vašington post počinje zamišljeni tekst zapadnjačkih medija o situaciji u Americi, da je Amerika neka druga zemlja.
Zemlju potresaju viralni snimci vansudske odmazde koju državne bezbednosne snage sprovode nad crnim etničkim manjinama. Nemiri su izbili u Mineapolisu, gradu na severu zemlje, pošto je na internetu deljen snimak ubistva Afroamerikanca Džordža Flojda koga je napao agent bezbednosnih snaga. Tramp je na Tviteru demonstrante nazvao „barabama“ i zapretio da će poslati vojsku da interveniše.
„Kada počne pljačka, počinje i pucnjava!“, najavio je.
„Naravno, shvatamo da su crni ljudi besni zbog decenija nasilja i nekažnjivosti, ali zar ne mogu da pronađu mirniji način da protestuju; da, recimo, kleče u tišini?“, rekao je G. Skot Fic, građanin Minesote i pripadnik većinske bele zajednice.
Ovu zemlju ophrvava etničko nasilje već generacijama, a još pre nekoliko decenija je privuklo pažnju čitavog sveta. Ipak, u poslednje vreme se sve manje pisalo i pričalo o tome jer se činilo da opresiji nema kraja.
Pročitaj i:
„Drevna, neobjašnjiva mržnja pokreće ove etničke sukobe i nejednakost“, smatra Andreja Dulić, strani dopisnik čije se znanje engleskog sastoji od kursa na fakultetu i povremenog učenja uz aplikaciju Duolingo. Kada mu je rečeno da su SAD stare samo nekoliko stotina godina, slegnuo je ramenima i dodao: „U mojoj zemlji postoje građevine još iz doba Rima. Amerikanci misle da je zgrada stara 150 godina antička istorija.“
Britanija se obično bavi događanjima u svojoj bivšoj koloniji, ali je sada i sama pogođena novim koronavirusom.
Tramp, nekadašnja zvezda rijalitija, organizator izbora za mis i biznismen, jednom je afričke nacije nazvao „usranim zemljama“, ali sada se ipak služi manevrima afričkih diktatora koji na prevaru nude prirodne lekove; šef Gambije je tvrdio da se AIDS može izlečiti bananama i biljnim napicima i nametao ovaj režim svojim građanima što je dovelo do porasta smrtnih slučajeva. Tramp je u istom maniru građanima savetovao konzumaciju dezinfekcionih sredstava i sunčanje kao lek protiv koronavirusa.
Rekao je i da uzima hidroksihlorokin, antimalarik, iako su lekari savetovali da se ovaj lek ne uzima za lečenje korone.
U međuvremenu, veliki broj Amerikanaca koji očajnički pokušavaju da pobegnu suočeni su sa činjenicom da su zbog koronakrize i etničkih tenzija u zemlji nepoželjni posetioci. Neke zemlje, međutim, razmatraju da crnim Amerikancima ponude poseban azil.
„Pripadnici bele etničke većine fomiraju oružane policijske grupe i zahtevaju da im se ponovo omogući da odlaze na posao i rade za klasu imućnih koja radnike naziva ‘ljudskim kapitalom'“, kaže Mustafa Okango, antropolog iz Najrobija. „Ovo je kao povratak u vreme kada je ropstvo bilo kičma američke ekonomije. Crni robovi su bili prvi esencijalni radnici, ali su bili tretirani kao neljudski kapital odnosno roba.“
Afrika bi mogla da bude idealan azil pošto je nekoliko afričkih zemalja uspelo da obuzda epidemiju koronavirusa uvođenjem agresivnih mera na vreme i inovativnim testiranjem. Senegal, zemlja koja broji 16 miliona stanovnika, zabeležila je samo 41 smrtni slučaj.
„Svi su predviđali haos u Africi, ali je ona dokaz da biti crn u ovom svetu ne znači nužno smrtnu presudu; biti crn u Americi, sa druge strane, očigledno znači“, dodao je Okango.
Organizacije za ljudska prava, aktivisti, slavne ličnosti, pa čak i studenti širom sveta čine sve što mogu da sakupe novac i podignu svest o situaciji u Americi.
„Tužno je što Amerikanci nemaju vladu koja može da im obezbedi testove na koronavirus ili mesečne prihode da se prehrane“, rekla je 18-godišnja studentkinja i aktivistkinja Šarlot Džonson. „Umrlo je 100.000 ljudi, gradovi gore, a ova zemlja nije imala ni dan žalosti? Životi ovde nisu važni, naročito ne crni.“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare