Iako je postignut dogovor između ministara finansija grupe najrazvijenijih zemalja G7 da porez za kompanije iznosi najmanje 15 odsto i da se on plaća tamo gde se ostvaruju prihodi, mnogi stručnjaci ukazuju na to da ovo neće uticati na Amazon, te da će on "uspeti da uhvati krivinu".
Pročitajte još:
Suština ovog sporazuma jeste to da će najveće kompanije poput Epla, Majkrosofta, Gugla i Fejsbuka plaćaju veći porez, prenosi Gardijan. Ovaj dogovor trebalo bi da natera kompanije da plaćaju porez na dobit na tržištima na kojima ostvaruju veliku prodaju uprkos minimalnom korporativnom prisustvu.
Međutim, u saopštenju ministara G7 rečeno je da predviđaju da se dogovor primenjuje samo na „dobit koja prelazi maržu od 10 odsto za najveća i najprofitabilnija multinacionalna preduzeća“, te bi ovaj uslov mogao sa njihovog spsika „isključi“ Amazon.
Amazon je jedno od najvećih preduzeća na svetu, sa tržišnom vrednošću od 1,6 milijardi dolara i prodajom od 386 milijardi dolara u 2020. godini. Na području Evrope ostvarili su prihod od 44 milijarde evra, a u Luksemburgu, zemlji u kojoj imaju poslovnicu, porez nisu platili. Ova činjenica stavila je ovu kompaniju pred nišan političara koji vode kampanje za promene globalnog poreskog sistema.
Marža svega 6,3 odsto
Međutim, njegova profitna marža u 2020. godini bila je samo 6,3 odsto, jer svoju maloprodajnu delatnost vodi sa vrlo niskim profitnim maržama, delimično zbog ogromnih ulaganja, a delom i zbog sticanja tržišnog udela.
Ričard Marfi, gostujući profesor računovodstva na fakultetu za menadžment Univerziteta Šifild, rekao je da je prag od 10 odsto „neprikladan“ zbog različitih poslovnih modela koje koriste različite kompanije.
„Ovaj dogovor biće uzaludan, ukoliko se ne utvrde i najsitniji detalji“, rekao je.
Cilj sporazuma sa G7 bio je da da zamah pregovorima sa većom grupom nacija G20, a potom i Organizacijom za ekonomsku saradnju i razvoj, koju čine uglavnom bogate države koje već deceniju vode pregovore o porezima. Nadaju se da će kasniji pregovori uključivati pristup poznat pod nazivom „segmentacija“, što znači da će profitabilni delovi preduzeća sami plaćati porez.
Pristup segmentacije značio bi da će kompanija poput Amazona plaćati porez u zemljama poput Velike Britanije na dobit koju ostvaruju delovi koji činu ovu korporaciju, kao što je Amazon Veb Servises. Ova filijala Amazona bavi se veb hostingom i veoma je unosna. Prema poslednjim evidencijama, 2020. je ostvario maržu od 30 odsto. Prihod je iznosio više od 13,5 milijardi dolara.
Način regulisanja još uvek nije poznat
Izvori su rekli da, iako je G7 zaključio sveobuhvatan sporazum, detalji o tome kako će regulisati poreze na prihode ogranaka velikih kompanija koji se nalaze svuda po svetu, još uvek nije poznato.
Ako se ne uvedu strožija pravila moguće je da će neka preduzeća moći da prekomponuju svoje poslovanje kako bi nadoknadila profit prema jedinicama koje stvaraju gubitke i ostanu ispod praga od 10 odsto.
Alek Kobam, izvršni direktor Poreske pravosudne mreže, rekao je vrlo izvodljivo da Amazon „prevari sistem“.
„Ne samo da se neće potruditi da regluiše poslovanja, već će ponuditi i šablon drugim velikim multinacionalnim kompanijama kako da izbegnu ovaj element reforme“, rekao je.
G7 sada radi na stvaranju inkluzivnog programa koji će pomoći kompanijama da se prilagode novom načinu poslovanja koji će, veruje se stupiti na snagu nakon sastanka grupa zemalja G20 u julu na kom će one potvrditi ovaj sporazum.
Očekuje se da će ovaj sporazum poboljšati finansijsku situaciju u 135 država.
Džodži Turner, direktor kompanije TakVač UK, postavio je ključno pitanje upitavši da li će tehnološke kompanije sada plaćati veći porez u Velikoj Britaniji i Francuskoj, nakon što su Vone objavile da će ukinutu jednostrane poreze na digitalne uslug.
„Moglo bi da dođe do toga da jednom rukom uzimaju, a drugom daju“, rekao je Turner.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar