„Kad su padale bombe 1999, bilo je više turista“: Crnogorci očajni zbog sezone

Svet 19. jul 202222:11 > 23:2126 komentara
Podeli:

U sred jula ima mesta na plaži za peškir, prazne ležaljke čekaju umorne turiste, u restoranima nije potrebna rezervacija, a noćni klubovi „mole“ goste da uđu i zagreju plesni podijum, i ovo je slika kakva se na crnogorskom primorju, u jeku letnje sezone, nije videla ni u vreme bombardovanja, svedoče meštani u razgovoru za Nova.rs. Politika Crne Gore prema Rusiji, iz koje su nekada stizali avioni krcati gostima, ali i visoke cene i finansijska kriza, koje se ljudi plaše i zbog koje odustaju od letovanja, uticali su na propast ovogodišnje sezone, smatraju oni koji na primorju od turizma žive.

Pročitajte još:

“Brine me jer se sećam da je 1999. godine bila bolja sezona, kad su bombe padale. Rusi su godinama bili najbrojniji turisti u Crnoj Gori, a sada je zabranjen vazdušni saobraćaj iz Rusije. Naša politika prema toj zemlji otela nam je turiste i zaradu. Sada su tu Ukrajinci, ali njih nema ni približno toliko koliko je bilo Rusa nekada. Oni su ovde poslali žene i decu, dok se ne smiri situacija u Ukrajini. One naravno ne troše mnogo i mi ih i ne smatramo turistima“, priča za Nova.rs Nikola, koji u blizini Slovenske plaže u Budvi drži radnju sa suvenirima.

On tvrdi da su pazari povremeno i do 50 odsto niži nego ranijih godina.

„Dnevni pazar je za 30, pa čak i za 50 odsto manji nego što je bilo u uobičajenim sezonama, ne računam godinu pod koronom. Tako da je ovo jedan fijasko i ništa nam ne preostaje nego da se nadamo boljoj sezoni u oktobru, novembru…“, uz kiseli osmeh kaže Nikola.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

Na plažama nema košnica kao prošlog leta, a i noćni život je izneverio očekivanja.

„Klubovi su pukli. Pre neku noć je u najvećoj diskoteci u našoj zemlji, na Top hilu, gostovala Ceca, za koju se uvek traži karta više. Međutim bilo je poluprazno, atmosfera je bila tužna. Takođe, Aco Pejović ovde okuplja mase svakog leta, a u klubu gde je pevao pre nekoliko večeri, prvi put sam stajao ispred bine. Inače, kad on peva, jedva da mogu da uđem i stanem kod ulaznih vrata“, kaže Nikola.

Politika Crne Gore prema Rusiji je najveći krivac za ovu katastrofalnu sezonu, slažu se njegove kolege.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

„Ovde su dobrodošli Šiptari i Turci, a ljude iz Srbije i Rusije kinje, pa šta onda da očekujemo. Upropastila nas je ova trenutna politika, nema ni gostiju iz Makedonije, ni iz Bosne i Hercegovine. Idu ljudi u Albaniju, tamo im je jeftinije, a kažu da su svi ljubazni, cene su pristupačne, plaže lepe i što bi dolazili ovde da troše preko svake mere i da brinu zbog politike“, kaže Ana, koja radi u butiku blizu obale.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

Ni ekskurzije se više ne isplate.

„Sezona je potpuno propala, nadamo se da će kraj jula i početak avgusta biti bolji, ali to se onda svede na tri nedelje, što je horor. Prodajemo aranžmane za ekskurzije, a nema nikoga. Vučić u Srbiji deli vaučere, govori ljudima da letuju u svojoj zemlji, da ne idu na more. Mislim da je većina odlučila da ostane kod kuće ovog leta i da uštede novac za zimu, jer su preplašeni krizom koja sledi. Takođe politika Crne Gore prema Rusiji je užasna. Rusima je preskupo da dolaze, jer je komplikovan saobraćaj, a i kod njih je sada Crna Gora na lošem glasu. Idu u Grčku, Egipat, Tursku, a nekada su dolazili kod nas“ kaže za Nova.rs Milan, turistički vodič, koji prodaje aranžmane za ekskurzije po Crnoj Gori.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

Gradske plaže, na kojima su ležaljke najjeftinije i gde ima mesta za peškire su i najviše posećene, ali uglavnom vikendom, kada iz okolnih gradova, na kratak odmor „svrate“ gosti iz komšiluka.

Ugostitelji i hotelijeri potvrđuju da je posećenost manja i do 40 odsto nego prošle godine, a razlog je finansijska kriza.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

„Ovog leta je sigurno 40 odsto manje gostiju nego ranijih godina, onih pre pandemije, jer ove za vreme korone ne računamo. Mislim da ljudi nemaju para. Korona i finansijska kriza je uništila turizam, sve je ove godine mnogo skuplje. Prošle godine su Grčka i Turska bile zatvorene, pa su svi gosti dolazili u Crnu Goru, a sad idu na druga mesta, traže jeftinije letovanje. Da biste priuštili večeru za četvoročlanu porodicu u Budvi, treba vam minimum 60 evra. Dok ljudi plate parking, ležaljke, tri obroka dnevno, izađe ih sigurno 150 evra na dan, plus smeštaj. Znači za 10 dana treba da potroše bar 1.500 evra, a to je samo da se provuku, ništa ekstra“, priča za Nova.rs Slavica Đekić, konobarica u jednom od restorana na Budvanskoj rivijeri.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

Međutim, njene kolege smatraju da je na krah sezone više uticala politika, nego cene.

„Poseta je slaba zbog celokupne situacije u svetu koja je teška. Zbog rata u Ukrajini, nedostatka letova prema Crnoj Gori, ekonomske krize, manje je gostiju iz regiona, ali i iz celog sveta. Prošle godine smo samo mi bili otvoreni, pa smo očekivali da i ovog leta bude najviše turista u Crnoj Gori, a ne može tako. Razlog su pre svega preskupi letovi iz Zapadne Evrope i iz Rusije. Mnogo je ljudi koji idu u Hrvatsku, a onda ne mogu da pređu kod nas, a voleli bi. Ne postoji direktna linija za Crnu Goru“ priča za Nova.rs Ivan Munitlak, menadžer restorana „Obala“ u Budvi.

Foto: Ana Marković/Nova.rs

Poskupljenje goriva i osnovnih životnih namirnica uslovilo je i poskupljenje usluge.

„Svi čekaju avgust, nadajući se da će biti više turista, ali to je kratak period. Iz Moskve i iz bilo kog dela Rusije, čoveku treba bar 800 evra samo za kartu. Sve je poskupelo, ali ne samo ovde, već svuda. Sa druge strane, cene privatnog smeštaja na primorju nisu skočile, a zabrinavajuće je malo gostiju, svi meštani se žale, iako ima ovde mnogo mesta gde cene nisu ništa veće od onih u Beogradu, čak su i niže. Neki tvrde da su ležaljke u Crnoj Gori 50 evra, ali to je laž. Na budvanskoj rivijeri, na gradskoj plaži ležaljke svuda koštaju maksimum 15 evra, kafa je evro i po, pivo dva i po do tri evra, a to nisu visoke cene. Ipak, propaganda, loša reklama i surova politika su učinile svoje, ali i to što ljudi stvarno nemaju para“ naglašava Munitlak.

 

Komentari

Vaš komentar