Kad se Lukašenko udvara Putinu: Ko je tu šta dobio

Svet 17. sep. 202015:43
Podeli:
Foto:EPA-EFE/KREMLIN

Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko sastali su se u Rusiji 14. septembra, što je prvi susret dva predsednika jedan na jedan od kada su u Belorusiji izbili protesti posle spornih izbora na kojima je autoritarni lider tražio šesti mandat.

Pročitajte još:

Lukašenko je na sastanak došao oslabljen, suočen sa sve većim međunarodnim osudama i izolacijom zbog nasilnih akcija njegove vlade za suzbijanje protesta, kao i hapšenja opozicionih lidera koji tvrde da su izbori 9. avgusta bili namešteni.

Putin, jedan od retkih međunarodnih lidera koji je podržao Lukašenka, verovatno se nadao da će iskoristiti sastanak za dobijanje novih ustupaka, posebno u pogledu dublje integracije dve zemlje na osnovu sporazuma iz 1999. o „saveznoj državi“ koja uglavnom postoji na papiru.

Posle razgovora u crnomorskom gradu Sočiju glavna vest je bila da je Lukašenko obezbedio 1,5 milijardi dolara ruskog državnog zajma. Postavlja se, međutim, pitanje da li je platio previsoku cenu.

Sledi pet utisaka sa sastanka u Sočiju, piše Radio Slobodna Evropa.

Kad si u nevolji, od Putina zajmi novac

Protesti, štrajkovi i politička previranja naneli su udarac beloruskoj privredi, koja je već posrtala zbog pandemije COVID-19 i, kako kažu kritičari, Lukašenkovog lošeg odgovora na krizu, pošto je odbio da uvede mere ograničenja.

S povećanjem neizvesnosti, Belorusi su u avgustu s bankovnih računa povukli otprilike milijardu dolara – 17 puta više nego mesec dana ranije.

Aleksandar Lukasenko i Vladimir Putin
Aleksandar Lukašenko i Vladimir Putin Foto:EPA-EFE/SERGEI CHIRIKOV

Za Lukašenka, obećanih 1,5 milijardi dolara državnog zajma, koji su najavljeni u Sočiju, pružiće preko potrebnu finansijsku injekciju.

Ovo nije prvi put da Putin savezniku u nevolji daje gomilu novca u pokušaju da zadrži susednu državu u orbiti Moskve. Kada se 2013. ukrajinski predsednik Viktor Janukovič kolebao da li da potpiše sporazum o jačanju veza Kijeva s Evropskom unijom, Putin je pomogao da odluči da to ne učini – što je dovelo do svrgavanja Janukoviča sledećeg februara – nudeći spas od 15 milijardi dolara, uključujući brzi zajam od tri milijarde dolara.

Vojna saradnja

Razgovori u Sočiju poklopili su se s rusko-beloruskim vojnim vežbama u Brestu na zapadu Belorusije, blizu granice s Poljskom, članicom NATO-a i EU. Planirano je da vežbe traju od 10. do 15. septembra i obuhvate snage Srbije, koja se u poslednjem trenutku povukla zbog pritiska Evropske unije. Kremlj je u Sočiju najavio da će vežbe biti produžene do 25. septembra. Štaviše, Putin i Lukašenko su se saglasili da se 2021. „gotovo svakog meseca“ održavaju zajedničke vojne vežbe u obe zemlje.

Pročitajte još:

Ta najava je poslednji nagoveštaj Kremlja da bi Rusija mogla biti spremna da upotrebi silu za podršku Lukašenka, ako to odluči. Putin je 27. avgusta rekao da je kontingent ruskih bezbednosnih snaga spreman za slanje u Belorusiju ako bude neophodno.

Dugoročno, Kremlj želi stalnu vojnu bazu u Belorusiji i poslednji događaji verovatno će povećati zabrinutost među Lukašenkovim protivnicima da je Putin ostvario napredak po tom pitanju.

BONUS VIDEO

Potčinjeni „čvrstorukaš“ koga je odao govor tela

U Sočiju se činilo da je Lukašenko ponekad nagoveštavao da mu ne treba puno pomoći Moskve. Omalovažio je proteste protiv njega, sugerisao da za njegovu vladavinu postoji mala ili nikakva pretnja i rekao da demonstranti još nisu prešli „crvenu liniju“, spominjući Putinovu „crvenu liniju“ u Čečeniji, gde je kao tadašnji premijer Rusije pokrenuo rata 1999. koji je pomogao u uobličavanju njegovog imidža i dolasku do funkcije predsednika.

S druge strane, Lukašenko je izgledao i zvučao kao da je potčinjen, iznoseći nekoliko pomirljivih izjava u pogledu veće integracije s Rusijom. Soči je Putinov teren i percepcija sastanka – filtrirana uglavnom kroz ruske državne medije – sugerisala je ko od njih dvojice pregovara iz pozicije snage.

„Govor tela u ovom slučaju govori mnogo više od ruskog jezika“, napisao je na Tviteru (Twitter) iskusni švedski diplomata i kritičar Kremlja Karl Bilt (Carl Bildt), povodom snimka na kojema se vidi kako se Lukašenko naginje i gestikulira ka naizgled nezainteresovanom Putinu.

Biltov tvit bio je jedan od mnogih postova na društvenim mrežama s otprilike istom poentom.

Poznate nepoznanice

Uoči sastanka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će se razgovarati o naftnoj i gasnoj saradnji, državnim dugovima i drugim ekonomskim odnosima, ali da neće biti potpisan nikakav dokument.

Malo detalje je otkriveno, što je navelo Lukašenkove kritičare da pitaju da li je napravio ustupke koji nisu objavljeni.

Svetlana Tihanovskaja, opoziciona liderka koja tvrdi da je pobedila na izborima 9. avgusta, rekla je da je Lukašenko „nelegitimni“ lider koji nema ovlašćenje da sklapa sporazume u ime Belorusije. Ona je za Karent tajm rekla da su brojna hapšenja u Minsku uoči sastanka u Sočiju bila pokušaj Lukašenka da pokaže Putinu da još drži kontrolu.

I Lukašenko je zamenjiv

Lukašenko je možda sebi kupio vreme u Sočiju. U međuvremenu, Putinova podrška autoritarnom lideru nanela je dodatnu štetu napetim odnosima Rusije sa Zapadom, a na kraju bi mogla otuđiti milione Belorusa. Putin je, međutim, na sastanku možda obezbedio snažniji uticaj nad Lukašenkom i, makar zasad, nad Belorusijom.

Foto: EPA-EFE/KREMLIN HANDOUT

Iako je tvrdio da beloruski narod sam mora da odlučuje o svojoj sudbini bez stranog mešanja, Putin nije ostavio sumnju da će Moskva želeti da odigra moćnu ulogu u oblikovanju budućnosti Belorusije. Putin je takođe sugerisao da bi Lukašenko, makar što se njega tiče, mogao biti zamenjen.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar