EPA-EFE/JEON HEON-KYUN

U prvom talasu je Južna Koreja bila model za ostatak sveta.

Pročitajte još:

Otkada je virus stigao i u Južnu Koreju 20. januara, od njega je obolelo oko 23.300 ljudi, a prema podacima sajta Worldometers, oporavilo se skoro 21.000, dok je preminulo 393.

Južna Koreja je bila toliko ponosna na svoju strategiju za borbu protiv pandemije da je skovala posebno ime za nju: K-karantin, po uzoru na globalni muzički fenomen K-pop. Ipak, Južna Koreja sada pokušava da se izbori sa drugim talasom – mada je zemlja saopštila da je u drugom talasu još krajem juna, prva na svetu – i pitanje je koliko će ista prolećna strategija i ovog puta biti efikasna.

Plan – i cilj – bio je borba protiv virusa uz održavanje ekonomije u životu i činilo se da je takav dvostruki mehanizam uspešan. Zemlja je uspela da poravna krivu i izbegne otvaranje velikih žarišta, i to bez zatvaranja granica i drakonskih mera koje bi izazvale nezadovoljstvo građana. U prvom talasu je Južna Koreja bila model za ostatak sveta.

epa08308781 Jammu Municipal Corporation health workers spray disinfectant in a deserted market street after authorities ordered the closure of all shops, except medicines and groceries, to curb the coronavirus pandemic, in Jammu, India, 20 March 2020. All existing Indian visas issued to nationals of any country except those issued to diplomats, officials, UN/International organizations, employment, project visas stand suspended until 15 April 2020. All incoming travelers, including Indian nationals, arriving from or having visited China, Italy, Iran, South Korea, France, Spain and Germany after 15 February 2020 face a 14-day quarantine period.

U čitavom svetu sada drugi talas koronavirusa hvata zalet. U Južnoj Koreji on se širi iz gusto naseljenog Seula i građani su sve sumnjičaviji prema epidemiološkoj strategiji južnokorejskog predsednika Mun Džae-Ina. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da su se najjači saveznici vlade u borbi protiv pandemije, mladi lekari, okrenuli protiv predsednika Muna i otpočeli štrajk zbog nezadovoljstva medicinskim reformama.

Vlada pokušava i da održi krhku ravnotežu između suzbijanja virusa i očuvanja ekonomije, a tu je i dilema u kojoj meri upotrebiti ovlašćenja vlade, a ne ugroziti – ili makar ne previše – građanske slobode.

Mun je i sam početkom meseca priznao da je strategija koja je prethodno smatrana modelom kojim bi trebalo da se vodi ostatak sveta sada u krizi i da se cela nacija nalazi u teškoj situaciji.

Foto: EPA-EFE/Lee Jin-man

Dnevni rast zaraženih je prvih meseci bio manji od deset, a od 14. avgusta počeo je da se penje do trocifrenih brojeva. Južna Koreja broji oko 50 miliona stanovnika, pa sa te strane 110 novozaraženih, koliko ih je bilo ovih dana, nije preterano veliki skok, ali u perspektivi jeste problematičan u odnosu na prolećne cifre.

Virus je počeo da se brže širi iz crkava u Seulu i antivladinih protesta. Munova vlada je najavila sankcije za vernike i demonstrante, ali su oni brzo uzvratili optuživši Muna da je diktator.

Mun je svejedno krajem avgusta i početkom septembra pritegao restrikcije – zabranjena su okupljanja u crkvama i na ulicama, a zatvoreni su i noćni klubovi i barovi. Epidemiolozi pozivaju na dalje pooštravanje mera poput strožih pravila o fizičkoj distanci i zabrane okupljanja više od deset osoba.

Mun, ipak, okleva; ako bude otišao toliko daleko, ekonomija će možda poživeti još kratko, i to na aparatima.

Južna Koreja je krajem februara čak prijavljivala i po 900 slučajeva na dnevnom nivou, ali uz vrlo agresivan program testiranja i praćenja kontakata, kriva se brzo našla u u padu.

Ljudi su nosili maske svakodnevno i svuda, a vlada je čak koristila snimke nadzornih kamera, podatke o lokaciji sa smartfona i izveštaje o kupovini kreditnim karticama kako bi pratila obolele od koronavirusa i utvrdila lance transmisije.

Foto:EPA-EFE/JAIPAL SINGH

Istina, bilo je onih koji su se žalili zbog očiglednog ugrožavanja privatnosti i kršenja građanskih sloboda, ali je javnost u celini pristala na intruzivne metode kako bi se širenje virusa zauzdalo. Takođe, Munova stranka je na izborima u aprilu odnela ubedljivu pobedu.

Posle izbora pokrenuta je kampanja za povratak koliko-toliko normalnom životu, i taman pre nego što je broj zaraženih počeo da skače u avgustu, podaci su pokazivali minimalan ekonomski pad.

Ispostavilo se, međutim, da je relaksiranje mera ipak dovelo do rasta broja zaraženih i kada je u seulskoj crkvi koja je istovremeno i sedište konzervativnog političkog pokreta protiv Muna izbilo žarište, glavni sveštenik održao je konferenciju za medije na kojoj je optužio vladu da crkve koristi kao žrtvene jarce kako bi prikrila svoje neuspehe na epidemiološkom planu.

Potom se otvorilo još desetak manjih žarišta, većina njih oko crkava, i Mun je i njih zatvorio uz vrlo jednostavan odgovor na optužbe o kršenju ljudskih prava: „Molitva vam možda donosi mir, ali vas ne štiti od virusa.“

Sada je problem i što je sve veći broj onih za koje se ne može utvrditi gde su se i kako zarazili, i otuda se strahuje da je južnokorejska vlada izgubila kontrolu nad lancima transmisije.

BONUS VIDEO

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar