Uprava policije Crne Gore saopštenjem je potvrdila nezvanične informacije da je Vuk Borilović, čovek koji je na Catinju ubio deset, a ranio šest ljudi, poslednjih meseci imao promene u ponašanju, ali poručuju da to nije ukazivalo na potencijalno izvršenje ovakvog zločina.
Prema nezvaničnim saznanjima “Vijesti” pregled kod psihijatra je bio zakazan za 18 sati istog dana kada je počinio monstruozni zločin.
Na pitanje s kojim psihičkim obolenjima i stanjima je moguće povezati postupak Borilovića, specijalista psihijatrije i sudske psihijatrije Jelica Živković kazala je da se može govoriti o “stanju poremećenog stanja svesti i redukovane sposobnosti upravljanja svojim postupcima”.
„Usled sumračnog stanja svesti, patološkog afekta, akutne intoksikacije drogama i alkoholom koji se mogu javiti kod dekompenzacije patoloških struktura ličnosti teškog stepena, mentalnih obolenja iz shizofrenog spektra i kod bolesti zavisnosti s aktivnom zloupotrebom psihoaktivnih supstanci, gde dolazi do bitno smanjene uračunljivosti i gubitka kontrole nad svojim postupcima uz poremećen test realnosti”, pojasnila je Živković.
Upitana o propisima i procedurama za prinudno smeštanje pacijenata u psihijatrijske ustanove, Živković je kazala da se prinudna hospitalizacija realizuje bez saglasnosti pacijenta, odnosno po osnovu mišljenja i indikacija.
Pojasnila je da se prinudna hospitalizacija sprovodi na predlog psihijatra, koji je pregledom pacijenta ustanovio da postoji visoki rizik i opasnost da ponašanjem, usled poremećenog psihičkog stanja, ozbiljno ugrozi i naruši integritet sebe ili drugih lica, a na terenu bitno smanjene uračunljivosti. Takvi pacijenti, navodi ona, leče se u psihijatrijskoj bolnici po osnovu odluke nadležnog tužilaštva.
“Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi narkomana i alkoholičara se izriče pacijentima s mentalnim poremećajima ili poremećajima ponašanja gde postoji osnovana sumnja ili opasnost da će pacijent, odnosno počinilac krivičnog dela, ponoviti isto ili slično krivično delo. Takođe, postoje situacije gde se mera bezbednosti obaveznog lečenja može sprovoditi i na slobodi, uz aktivno učešće i podršku članova porodice i sprovodi se u nadležnim centrima za mentalno zdravlje u okviru domova zdravlja”, kazala je Živković.
POGLEDAJTE JOŠ:
Specijalista sudske psihijatrije smatra da je u Crnoj Gori, kao i u zemljama Balkana, postojala velika stigmatizacija mentalno obolelih osoba, njihova izolacija, ignorisanje i osuđivanje od okruženja.
Ona je istakla da se vremenom, naročito nekoliko godina unazad, povećala samosvest pojedinaca o značaju pomoći ovim osobama i njihovom prihvatanju od porodice i društva, uz nadu da će se ovaj proces još više unaprediti i poboljšati.
BONUS VIDEO Građani Cetinja o masakru u njihovom gradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare