Početkom nedelje holandske vlasti ukinule su policijski čas koji je 23. januara uveden s ciljem sprečavanja širenja koronavirusa. Dozvoljeno je i da barovi i restorani opslužuju male grupe ljudi na otvorenom između podneva i 18 sati. Iako je bilo najavljeno dalje ublažavanje mera od 11. maja, tamošnje vlasti odlučile su da to odlože, jer je broj slučajeva i dalje visok. Jasmina Katinski, koja se u Holandiju sa porodicom preselila neposredno pre početka pandemije, za Nova.rs priča kakva je situacija u toj zemlji.
Pročitajte još:
Broj pacijenata sa korona virusom na odeljenjima za intenzivnu negu popeo se na najviši nivo ove godine. Holandija je u nedelju zabeležila više od 5.000 zaraženih. Kako je onda doneta odluka o popuštanju mera? Naša sagovornica kaže da već dugo razmatra da se mere ublaže, jer je veliki broj ljudi nezadovoljan.
“Ljudi su dosta nezadovoljni svim merama koje traju od decembra. Popuštanje mera razmatra se već duži vremenski period. Sada je to donekle neizbežno, jer je lepo vreme kod Holanđana jako važna stvar, tako da su već sa početkom proleća pomerili početak policijskog časa sa 21 na 22 časa. Sada su rešili potpuno da ga ukinu. Moguće je da je do njegovog ukidanja doveo pritisak ljudi. Znate, ovde je i u 22 časa još uvek dan, u letnjem periodu dan traje i do 11 i onda policijski čas nekako nema smisla, niko ne želi da sedi kod kuće”, kaže Jasmina.
Dodaje da je ovo prvi od šest koraka, kojima Vlada Holandije planira da vrati život u normalu.
“I otvaranje kafića je deo strategije. Lepo je vreme, svi su napolju, a jedina opcija su parkovi. Oni su sada zaista prepuni, apsolutni je haos, nije moguće držati distancu od jedan i po metar, koja je ovde zakonom propisana. Premijer je čak i rekao javno da se iz tog razloga otvaraju bašte kafića i restorana. Žele da se smanji koncentracija ljudi u parkovima i da se ta gužva razbije na objekte u ostalim delovima grada”, kaže.
Sam početak uvođenja policijskog časa obeležili su demonstracije u Amsterdamu i Ajndhovenu, a kako kaže naša sagovornica, značaj mera još uvek nije shvaćen.
“Nisam primetila da se ljudi nešto preterano pridržavaju propisanih mera. Primetno je da je ljudima baš dosta svega, na samom početku imali smo i proteste. Doduše, mi koji nismo poreklom odavde, u potpuno smo u drugačijoj situaciji od lokalaca. Vidim da se oni i okupljaju i druže mnogo više, dosta se manje plaše, pa je i logično da mere više nisu primenjive”, kaže Jasmina.
Naglašava da vakcinacija ide jako sporo.
“Ne mogu sa sigurnošću da tvrdim, ali mislim da još uvek nisu imunizovani ljudi stariji od 70 godina. Ovde vakcina ne može da se bira, Fajzer je u opticaju i jedno vreme je bila AstraZeneka. Ja, kao neko ko pripada starsonoj grupi od oko 30 godina, verovatno ove godine ni neću doći na red. Vakicna nema dovoljno, jer ih, kako sam shvatila, Evropska unija raspoređuje proporcionalno broju stanovnika među sobom, ali to su već neke političke stvari, u koje se ja ne razumem”, dodaje.
Porođaj kod kuće u vreme korone
Jasmina je nedavno postala majka po treći put. Odlučila je da se porodi u kućnim uslovima, a ne u bolnici, ali ta odluka nije posledica straha od korone ili manjka mesta u bolnicama u Holandiji. Kako kaže, sistem funkcioniše besprekorno čak i u vreme pandemije.
“Ovde se prisustvo oca na porođaju bez obzira na pandemiju niko ne dovodi u pitanje, boravak bebe uz mamu takođe. Odlučila sam se za porođaj kod kuće, a razlog tome nije strah od koronavirusa, već sam želela da iskusim takav porođaj, koji je ovde uobičajen. Ono što je meni ulilo sigurnost, jeste to da bez obzira na to što je u toku policijski čas, vama je obezezbeđena sva podrška, hitna pomoć, vatrogasci u vašem domu su za minut-dva ukoliko vam je potrebna pomoć”, završava naša sagovornica.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare