Poslednjih dana svedoci smo eskalacije višedecenijskih sukoba između Izraela i Palestine. U Jerusalimu su se sinoć čule sirene za uzbunu, jer je islamistička grupa Hamas ispalila rakete na ovaj grad i tada je stradalo devetoro ljudi, među kojima je i troje dece. Nakon toga dogodio se napad na Gazu, prilikom kog je stradalo devetoro dece.
Pročitajte još:
Tenzije između dve zaraćene strane dodatno su se usijale u poslednjih mesec dana, a početak razdora datira iz 1948. godine.
Priča počinje sto godina ranije
Britanija je preuzela kontrolu nad područjem poznatim kao Palestina nakon poraza Osmanskog carstva u Prvom svetskom ratu. Zemlju je u tom trenutku naseljavalo većinsko arapsko stanovništvo i nešto manje Jevreja.
Tenzije između dva naroda počele su da rastu kada je međunarodna zajednica dala Britaniji zadatak da u Palestini uspostavi „nacionalni dom“ za pripadnike jevrejske manjine.
Između 1920-ih i 40-ih godina, broj Jevreja koji su se tamo naseljavali naglo je rastao, mnogi su bežali od progona u Evropi i tražili azil nakon Holokausta Drugog svetskog rata. Sa porastom jevrejskog stanovništva nesuglasice između njih i Arapa bivale su sve češće.
UN su 1947. godine izglasale razdvajanje Palestine na odvojene jevrejske i arapske države, a Jerusalim je postao međunarodni grad. Taj plan su prihvatile jevrejske vođe, ali ga je arapska strana odbila i on nikada nije sproveden.
Stvaranje Izraela dovodi do „katastrofe“
Ne mogavši da reši problem, Britanija je 1948. godine rešila da se povuče sa teritorije, a jevrejske vođe proglasile su stvaranje države Izrael.
Mnogi Palestinci su se tome usprotivili i usledio je rat. Pridruživale su im se i trupe iz susednih arapskih zemalja.
Stotine hiljada Palestinaca bilo je primorano da pobegne glavom bez obzira i napusti svoje domove. Oni su to nazvali Al Nakba, ili „katastrofa“.
Do trenutka kada su se borbe završile primirjem sledeće godine, Izrael je kontrolisao veći deo teritorije. Jordan je zauzeo zapadnu obalu, a Egipat Gazu. Jerusalim je podeljen između izraelskih snaga na zapadu i jordanskih snaga na istoku.
Budući da do pravog mirovnog sporazuma nikada nije došlo, jer je svaka strana je krivila drugu, nemiri su obležili decenije koje su usledile. Većina palestinskih izbeglica i njihovih potomaka u tom trenutku živela je u Gazi i na Zapadnoj obali, kao i u susednim Jordanu, Siriji i Libanu, piše BBC.
Izrael uzeo sve
Izrael je okupirao Istočni Jerusalim i Zapadnu obalu 1967. godine, kao i veći deo sirijske Golanske visoravni, Gazu i egipatsko Sinajsko poluostrvo.
Palestinskim izbeglicama, kao ni njihovim potomcima Izrael nije dozvoljavao da se vrate u svoje domove, pravdajući se kako bi njihov povratak preplavio zemlju i ugrozilo njeno postojanje kao jevrejske države.
Izrael i dalje zauzima Zapadnu obalu, i iako se povukao iz Gaze, a UN i dalje taj deo zemlje smatra delom okupirane teritorije.
Palestinci za istočni Jerusalim tvrde da je glavni grad buduće palestinske države, dok Izrael svojim glavnim gradom smatra čitav Jerusalim. U proteklih 50 godina Izrael je okupirao neka naselja, u kojima sada živi više od 600.000 Jevreja.
Palestinci kažu da je to nezakonito po međunarodnom pravu i da predstavljaju prepreku miru, ali Izrael to negira.
Šta se sada desilo?
Islamistička grupa Hamas, koja je poslednji put vodila rat sa Izraelom 2014. godine, uputila je ultimatum Izraelu, tražeći da povuče snage bezbednosti iz jerusalimskog kompleksa, u kojem se nalazi džamija Al Aksa. Nakon što Izrael nije ispunio zahtev na vreme, sinoć su započeli raketni napad na Jerusalim.
Oglasile su se sirene za uzbunu u ovom gradu, a ubrzo je pala i prva raketa. Izraelska vojska saopštila je da je prvobitno rafalno raketirano sedam raketa, od kojih je jedna presretnuta.
Grupa Hamasa ukupno je ispalila 30 raketa na Jerusalim, pri čemu je poginulo devet ljudi, među kojima je troje dece. Preuzeli su odgovornost za napad i poručili da će se napadi nastaviti, ukoliko Izrael ne povuče vojne snage.
Nije se dugo čekalo na reakciju Izraela, pa je nakon samo sat vremena prva raketa poletela ka Gazi. Ministarstvo zdravlja Gaze saopštilo je da je devet Palestinaca, uključujući troje dece ubijeno „u nizu napada na severu Gaze“. Izrael nije direktno okrivljen za ove smrti, u području koje je bilo poligon za prekogranične napade militanata.
Napadi su eskalirali kasno uveče, pa je izraelski dron ispalio rakete na grupu ljudi na istoku Bejt-Hanuna u Gazi. Izraelske odbrambene snage potvrdile su da su vojni avioni gađali tunel Hamasa u Gazi, pri čemu je poginulo najmanje 20 Palestinaca, među kojima je devetoro dece.
Kako je saopštila izraelska vojska, do sada je iz pojasa Gaze ispaljeno oko 150 raketa na Izrael. Protivraketni sistem „Gvozdena kupola“ presreo je na desetine raketa. Oni su dodali da je vojska počela izvođenja novih napada na pojas Gaze kao odgovor na raketiranje iz palestinske enklave.
Izraelski ministar odbrane Beni Ganc najavio je da će Izrael nastaviti da bombarduje pojas Gaze, kako bi „ponovo uspostavio mir“, dok je Hamas zapretio da će u tom slučaju uzvratiti istom merom. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu kaže da je Hamas „prešao crvenu liniju“ i da bi se „trenutni konflikt mogao nastaviti neko vreme“.
„Izrael će odgovoriti sa velikom silom, oni koji su nas napali platiće visoku cenu“, rekao je Netanjahu.
Šta je dovelo do ovoga?
Postoji niz pitanja oko kojih se Izrael i Palestinci ne mogu usaglasiti.
Krucijalni poroblem jeste to šta će se dogoditi sa palestinskim izbeglicama, tačnije da li jevrejska naselja na okupiranoj Zapadnoj obali treba da ostanu takvog sastava ili da Jevreji budu iseljeni, zatim da li bi ove dve strane trebalo da dele Jerusalim i ,možda najteže pitanje, da li bi trebalo da se stvori Izraelska država Palestina.
Mirovni pregovori vode se više od 25 godina, ali do sada nisu rešili sukob.
Kakva su predviđanja?
Ukratko, situacija se neće uskoro razrešiti.
Najnoviji mirovni plan, koji su pripremile Sjedinjene Države dok je Donald Tramp bio njihov predsednik izraelski premijer Benjamin Netanjahu nazvao je „sporazumom veka“, ali su ga Palestinci odbacili kao jednostran, te se on nikada nije pomerio sa mrtve tačke.
Dok se ove dve strane ne usaglase oko toga šta su im prioriteti i interesi, sukob će se zasigurno nastaviti, samo je upitno kakvim intezitetom.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare