Foto: Timur Batyrshin / Sputnik / Profimedia

U Kazahstanu se večeras broje glasovi s parlamentarnih izbora koji bi trebalo da dovedu do lake pobede vladajuće stranke, u odsustvu jedine dopuštene opoziciona formacije u toj autoritarnoj srednjoazijskoj zemlji. Predsednik Kasim-Žomart Tokajev (67) obećava političke reforme još od kada je izabran pre dve godine, uz podršku svog prethodnika Nursultana Nazarbajeva koji je najavio iznenadnu ostavku 2019. godine posle skoro tri decenije na vlasti.

Sada u senci, Nazarbajev (80) ipak ima znatan uticaj i ključne pozicije, među kojima predsedavanje moćnom većinskom strankom Nur Otan.

Nur Otan ima 800.000 članova u Kazahstanu sa manje od 19 miliona stanovnika.

Pored Nur Otana, još četiri stranke učestvovale su na današnjim izborima za obnovu sastava donjeg doma Parlamenta. Niko od njih nije protivnik vlasti.

U najvećem gradu, Almatiju, gde je odziv po procenama vlasti bio najmanji, policija je opkolila i nekoliko sati zadržavala dve grupe od po nekoliko desetina protivnika prema vlasti, koji su nameravali da demonstriraju protiv izbora, video je novinar AFP-a.

„Na desetine naših članova je uhapšeno“, rekao je aktivista Žanbolat Mamaj.

U glavnom gradu Nur-Sultanu, bivšoj Astani preimenovanoj u čast bivšeg predsednika, Nuržan, 50-godišnji glasač, rekao je da su „mnogi Kazahstanci prestali da veruju u napredak“.

Zapadni posmatrači nikada nijedne izbore u toj zemlji nisu ocenili kao poštene.

Foto: REUTERS/Pavel Mikheyev

Vlasti su posle zatvaranja biračkih mesta u 20:00 po lokalnom vremenu (14:00 GMT) objavile da je odziv glasača bio 63,1 odsto, a kritičari kažu da je to „naduvano“.

Nacionalna socijaldemokratska partija (NSDP), koja tvrdi da je u opoziciji uprkos kritikama koje to dovode u pitanje, objavila je u novembru da neće na izbore u znak „protesta“.

Ćerka Nursultana Nazarbajeva, Dariga Nazarbajeva (57), kandidatkinja je stranke Nur Otan. Prošle godine je smenjena s mesta predsednice Senata, što joj je donosilo funkciju šefa države u slučaju upražnjenog mesta predsednika.

Njen iznenadni odlazak, bez zvaničnog objašnjenja, pripisan je odluci predsednika Tokajeva i viđen kao znak njegove moguće političke borbe s klanom Nazarbajeva.

Međutim, Kasim-Žomart Tokajev redovno hvali svog mentora i prethodnika, a i pojavili su se zajedno, u novembru, na kongresu Nur Otan.

Tokajev je danas najavio da će nove reforme predstaviti Parlamentu 15. januara.

Foto: REUTERS/Pavel Mikheyev

Zahvaljujući rudnom i bogatstvu u ugljovodonicima, Kazahstan se smatra središtem prosperiteta u Centralnoj Aziji. Održava dobre odnose sa Zapadom i kineskim i ruskim susedima.

Međutim, prema Svetskoj banci, BDP Kazahstana je 2020. godine, usled krize sa koronavirusom, opao za 2,5 odsto, što je prva recesija u toj zemlji u poslednje dve decenije.

U toj državi koju je autoritarizam oblikovao od njene nezavisnosti 1991. godine, ostalo je malo kritičara i drugih koji izražavaju nezadovoljstvo vlašću, a na poslednja tri izbora, stranka NSDP nije uspela da uđe u parlament.

Prošlog meseca, Ambasada SAD je rekla da je „uznemirena“ odlukom Kazahstana da uvede nova ograničenja za nezavisne posmatrače izbora koji su tokom predsedničkih izbora 2019. prijavili mnogobrojne slučajeve punjenja glasačkih kutija listićima donetim sa strane.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar