Meksičke izbore, pored nezapamćenog nasilja u kojem je poginulo oko stotinu političara, obeležiće i to što je od toga ko će pobediti bitnije kako će biti ocenjen onaj koji se ni ne kandiduje, dosadašnji predsednik ove države, Andres Manuel Lopez Obrador.
Pročitajte još:
Ovo su i najveći meksički izbori ikada na kojima če birači će odlučivati o tome kojih će ih 500 poslanika predstavljati u donjem domu Kongresa, ali i o sudbini guvernera država, državnih i lokalnih zvaničnika i gradonačelnika, prenosi CNN.
Iako se trenutni predsenik nije kandidovao na ovim izborima, rezultati izbora biće u velikoj meri ocena njegovih rezultata.
Ovaj levičarski veteran, poznat po inicijalima AMLO, odneo je ubedljivu pobedu na izborima 2018. godine nakon što je obećao velike reforme. Ali ukoliko želi da svoj ambiciozni program, nazvan „Četvrta transformacija“, ispuni do kraja, politička stranka Morena, na čijem je čelu, morala bi da zadrži većinu.
Čovek u centru
Morena, stranka na čijem je čelu Lopez od 2014. godine, nada se da će zadržati većinu u Kongresu. Iako je to donekle izvesno, ostaje nejasno da li će da je obezbedi i u Zastupničkom domu, jer mogi analitičaru prognoziraju da će za većinu u tom telu, morati da ima podršku svojih saveznika, Zelenih i Laburističke stranke.
Ukoliko bude imala većinu u oba doma Kongresa, ostaće verna agendi svog populističkog osnivača u nastojanju da iskorijeni korupciju i ublažiti siromaštvo, istovremeno inisistirajući na socijalnoj pravdi i jednakosti.
A, ukoliko bi Morena imala više od dve trećine mesta u donjem domu,to bi za Lopeza značilo da će moći da „progura“ i ustavne reforme.
Ono što se nikako ne dovodi u pitanje jeste to da je AMLO najmoćniji političar. Za vreme madnata povećao je vladinu kontrolu nad električnom mrežom i smanjio ovlašćenja nezavisnih čuvara. Takođe je produžio mandat sudiji Vrhovnog suda za još dve godine.
Njegovi kritičari upozorili su da bi mogao da pokuša i da preoblikuje ustav Meksika kako bi mogao da se kandiduje na budućim izborima, uprkos zakonu koji ograničava trajanje madata meksičkih predsednike na jedan šestogodišnji mandat. Lopez negirao ovu optužbu, rekavši da će se povući nakon isteka mandata.
Šta radi opozicija?
U međuvremenu, opozicija nastoji da iskoristi nezadovoljstvo birača ekonomijom i neuspelim pokušajima Vlade da iskoreni padnemiju koronavirusa.
Tri najveće političke stranke – Nacionalna akciona stranka (PAN), Institucionalna revolucionarna partija (PRI) i Partija demokratske revolucije (PRD) – udružile su snage i napstavile koalicije za koju kažu da će biti protivteža AMLO-u i njegovoj stranci.
Na konferenciji za novinare prošlog meseca, lideri tri stranke usredsredili su se na to kako trenutna administracija upravlja ekonomijom, bezbednošću, zdravstvom, ravnotežnom snagom i radnjama za koje su rekli da vode „diskvalifikaciju autonomnih tela Meksika“.
Meksiko je zabeležio više od 2,4 miliona slučajeva zarazakoronavirusom i više od 228.000 smrtnih slučajeva, što je činim jednom od najpogođenijih svetu. U jeku krize u januaru, skoro 30 javnih bolnica u najteže pogođenom Meksiko Sitiju izvestilo je da im je popunjeno sto odsto kapaciteta. Tada se virusom zarazio i sam Lopez.
Takođe i meksički program vakcinacije zaostaje, samo je 18 odsto ljudi primilo je prvu dozu vakcine.
I ekonomiji zemlji dogodio se sunovrat i pre nego što ju je pogodila pandemija, al virus je dodatno prouzrokovao pad njenog BDP-a u iznosu od 8,2% odsto u odnosu na ptošli godinu.
95 milona birača
Sve 32 meksičke države glasaju na lokalnom i saveznom nivou.
Broj birača takođe je veći nego ikada ranije. Registrovano je oko 95 miliona glasača, dok ih je na prethodinim izborima 2018. godine bilo 89 miliona.
Kako je ova brojka pozamašna, a koronavirus još uvek „hara“ od birača se zahteva da nose maske i pridržavaju se socijalne distance. Nacionalni izborni institut, koji nadgleda izbore, poručio je glasačima da ponesu svoje olovke.
Biračka mesta biće otvorena u nedelju od 8 do 18 časova, a sa prebrojavanjem glasova krenuće se odmah nakon zatvaranja birališta. Prvi rezultati očekuju se u ponedeljak, ali konačni rezultati neće biti zvanično potvrđeni sve do 23. avgusta.
Naslije na sve strane
Vlada je u nedelju rasporedila 100.000 vojnika Nacionalne garde kako bi osigurala izbore nakon kampanje koja je bila pogođena nasiljem. Političko nasilje obično ide paralelno s izborima u Meksiku, ali ova godina je bila posebno jeziva.
Prema podacima meksičke konsultantske kuće Etelekt Consultores, od prošlog septembra ubijeno je najmanje 88 političara. Najmanje 565 političara bilo je meta neke vrste napada.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar