Odgovor na već čuveno pitanje, koje danas postavlja doslovno svaki pojedinac na planeti - kako da živim sa koronavirusom, kroz detaljna objašnjenja nastanka, širenja, lečenja, ali i mogućeg kraja životu sa zarazom Covid19, daje vodeći hrvatski naučnik prof. dr Ivan Đikić, direktor Instituta za biohemiju u Frankfurtu. Njegovu analizu života sa virusom korona prenosimo u celosti.
„Svet je u poslednjih nekoliko meseci zahvatila globalna pandemija koronavirusa, koju uzrokuje bolest Covid-19. Više od četiri milijarde ljudi bilo je u delimičnoj ili potpuno izolaciji, koja je ostavila ozbiljne posledice na zdravlje ljudi, ekonomiju, slobodu kretanja, demokratske standarde i obrazovanje dece širom sveta. Do danas je potvrđeno 14 miliona zaraženih i više od 600.000 umrlih, ali pretpostavlja se da je broj zaraženih značajno veći (procenjuje se da su između 10-40 puta veća). Najveća žarišta širenja virusa su SAD, Brazil, Indija, dok Kina, iz koje je potekao ovaj virus, broji “samo” oko 85.000 zaraženih te oko 4.900 umrlih. Te su razlike još značajnije prikažu li se u odnosu na broj stanovnika u pojedinoj zemlji.
Vodeći svetski naučnici slažu se da je SARS-CoV-2 jedinstven virus, kakav do sada nismo sreli i koji je svet potpuno iznenadio svojim karakteristikama i raznolikim uticajem na zdravlje ljudi i zdravstveni sistem. Nažalost, ujedinjena borba protiv ovog virusa izostala je globalno pod okriljem SZO kao i unutar pojedinih zemalja što uzrokuje da se pandemija i dalje opasno širi. Ove nedelje svedočimo i najvećem broju novozaraženih od početka pandemije (više od 237.000 dnevno).
Odgovore na sve izazove ove pandemije ponudila je nauka i globalno povezani stručnjaci raznih disciplina koji su u rekordno kratkom vremenu prikupili relevantne informacije o opasnostima koje nosi ovaj virus, njegovom širenju, raznim simptomima bolesti, uočenim mutacijama, učinkovitim epidemiološkim merama, delotvornim lekovima i stvaranju novih vakcina. Nauka nije nudila crno-bele odgovore. Na početku pandemije bilo je dosta zbunjujućih informacija o ponašanju virusa zbog razlika u podacima prikupljenih u Kini i onih kojima smo svedočili u Italiji. Osim toga, na početku naučni podaci bili su preliminarni i prikupljani u vrlo teškim uslovima u bolnicama, često na vrlo malim grupama obolelih, a tek su kasnije veće i bolje kontrolisane studije te podatke potvrdile ili opovrgle. Na primer, danas znamo da maske ne samo da sprečavaju prenos virusa na druge osobe, kao što se od početka tvrdilo, nego mogu pružiti i zaštitu od zaraze osobi koja je nosi. Potom korišćenje antimalarijskog leka hidroksiklorokina koji je primarno testiran na samo 12 obolelih od Covida-19, ali je zbog raznih političkih utiecaja promovisan kao lek protiv te bolesti. Danas je potvrđeno da taj lek nema pozitivno delovanje kod teško obolelih nego, naprotiv, može čak biti i štetan za obolele od Covida-19.
Covid-19 je sistemska bolest
Saznanja prikupljena poslednjih meseci ukazuju da virus napada čoveka na mnogo načina i da može prodreti do gotovo svih organa u ljudskom telu. Prihvaćeno je da Covid-19 nije isključivo respiratorna bolest, nego sistemska bolest koja istovremeno zahvata većinu organa uključujući pluća, bubrege, jetru, koštanu srž, čulo mirisa, mozak, oči i kožu. Pri obdukcijama umrlih od Covida-19 primećeni su krvni ugrušci u gotovo svim organima kao posledica lokalne upalne reakcije. Zanimljivo je da su krvni ugrušci pronađeni i kod mladih asimptomatskih pacijenata. Poseban problem su druge bolesti na koje Covid-19 može značajno uticati poput hroničnih bolesti (dijabetes, kardiovaskularne bolesti, tumori, neurodegenerativne bolesti, psihosomatski poremećaji) koji tokom infekcije koronavirusom razvijaju težu kliničku sliku s više komplikacija. Normalno je da se postavlja i pitanje dugoročnih posledica širokog spektra oštećenja kod osoba koje su prebolele Covid-19.
Na temelju dosadašnjih spoznaja, period inkubacije tj. vreme od zaraze do pojave prvih simptoma može biti između 2 do 14 dana, praksa je pokazala da se znakovi bolesti u većini slučajeva pojavljuju u roku od 5 do 7 dana. U tom periodu zaražena osoba postaje i izrazito zarazna i prenosi virus na druge. Lista simptoma je jako šarolika i kreće se od vrlo blagih (oko 40% pacijenata ne primećuje simptome bolesti) do teško obolelih sa smrtnim ishodima, posebno kod rizičnih skupina i osoba starijih od 60 godina, a izrazito veliki rizik je kod osoba starijih od 80 godina. Među simptomima koje se najčešće sreću su glavobolja, povišena temperatura, poremećaj disanja, suvo grlo, kašalj, opšta slabost, malaksalost i umor, gubitak mirisa i ukusa, bolovi u mišićima, kostima i zglobovima, mučnina, proliv. Gubitak mirisa i ukusa prevladava u blagim ili umerenim slučajevima, često se pojavljuje kao jedan od prvih simptoma na početku bolesti. Neki oboleli imaju i promene ponašanja, povećava se anksioznost, delirijum, halucinacije, koji povećavaju rizik od depresije i posttraumatskog stresnog sindroma. Danas je sve više mladih ljudi u dvadesetima i tridesetima obolelo od Covida-19. Mlađi ljudi često su bez ikakvih simptoma ili su blagi pa ih i ne primete, a kada imaju simptome, često se žale na mučninu, glavobolje, bol u stomaku, migrene, gubitak ukusa i mirisa.
Slabi li koronavirus tokom leta?
Tokom leta boravimo više na otvorenom prostoru i tada je koncentracija virusa u telu zaraženog manja, što dovodi do razvoja blažih simptoma. Osim toga, populacija koja je sada zahvaćena su pretežno aktivni mladi ljudi kod kojih su pojave simptoma i smrtnost vrlo niski. U letnjim mesecima povećava se broj obolelih s probavnim smetnjama jer se virus tada više širi prljavim rukama i preko usta, a manje vazduhom. Zanimljivo je da je prijenos koronavirusa među šišmišima, otkud i potječe ovaj koronavirus, primarno preko usta zbog čega nastaje probavna bolest, a ne respiratorna. Dobra je vest da su sadašnje metode izolacije, tretmana i lečenja značajno unapređene što sve dovodi do manjeg broja teško obolelih kojima je potrebna dugotrajna hospitalizacija i korištenje respiratora. Ipak, virus nije oslabio i dođe li do nekontrolisanog širenja, u populaciji može uzrokovati veliku smrtnost kao što svedočimo u zemljama poput Srbije, ili u Brazilu i SAD-u u ogromnim razmerima.
Šta nas čeka na jesen i kako da se ponašamo?
Za jesen se najavljuje drugi talas pandemije koji bi prema nekim procenama mogao biti još intenzivniji nego prvi. Brojni faktori će uticati na status pandemije ove jeseni, a među njima se najčešće spominju raširenost koronavirusa u populaciji tokom leta te pojava drugih respiratornih bolesti, poput gripa u jesen. Lično mislim da se drugi talas može uspešno izbeći uvedemo li određene mere koje će većina građana prihvatiti (korišćenje maski, održavanje distance, lična higijena), uspostavimo brža i modernija testiranja na koronaviruse, osiguramo bolju pripremljenost bolnica i zdravstvenog sistema, koristimo moderne IT tehnologija za praćenje širenja virusa i predviđanje pojave novih žarišta te uspešno koristimo lekove koji pomažu da pacijenti s Covidom-19 ne završe na respiratoru. Stoga je najbolje pripremiti se za jesen s konkretnim planovima i aktivnim radom građana i zdravstvenog sistema.
Pročitajte još:
Novi lekovi i vakcine
Očekujemo da će nauka u sledećih šest meseci napredovati u razvoju novih terapija i testiranju vakcine. Trenutno se u svetu istražuje više od 180 različitih vakcina protiv koronavirusa SARS-CoV-2, a 21 je u kliničkim ispitivanjima, tri su u trećoj fazi kliničkih ispitivanja. Treća faza je zadnja i nakon nje sledi prihvatanje ili odbacivanje vakcine. Kod stvaranja vakcine potreban je veliki oprez jer moraju biti prvo neštetna i tek onda delotvorna protiv koronavirusa. Delovanje vakcina može biti kratkotrajno i zato je dobro da imamo tri ili više vrsta na raspolaganju. Pozitivna strana krize je da je ujedinila akademske institucije, farma industriju i biotehnologiju, privatne i državne ustanove, koje zajedničkim naporima rade da bi što brže razvili kvalitetnu vakcinu. Evropska zajednica uložila je milijarde evra u saradnji s kompanijama da bi što pre otkrili i proizveli vakcinu. Predviđanja su da će jedna doza vakcine koštati oko 10 evra, što je trošak proizvodnje.
Neophodno je stvaranje i druge linije odbrane protiv koronavirusa pronalaskom novih lekova koji će blokirati životni ciklus virusa. Naša grupa radi na inhibitorima posebne vrste proteaza (PLpro) koja omogućuju širenje virusa, a u isto vreme blokiraju i imunološki odgovor kod ljudi. Stvaranje ovakvih lekova je dugotrajan proces, ali vrlo vredan posebno ne budu li vakcine uspešnr. Lijekovi koji ciljano deluju na enzime koronavirusa moći će se koristiti i protiv drugih koronavirusa (CoV3 i CoV4) koji će se pojaviti u budućnosti.
Čvrsto sam uvjeren da će svet od ove krize, kao i mnogo puta do sada, spasiti nauka. Ova kriza je dobar trenutak da promislimo o društvenim prioritetima, finansijskim ulaganjima i mestu koje zauzima nauka i obrazovanje u našem društvu.“
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare