Izborna kampanja za predstojeće izbore sprovodi se u neizvesnim i neredovnim okolnostima i uslovima, kako usled neusklađenih zakonskih odredbi koje uređuju pitanje početka i dužine trajanja izborne kampanje, tako i usled nepostojanja institucionalnih pravila i smernica za sprovođenje izborne kampanje u Kovid-19 uslovima, navodi se u privremenom izveštaju Centra za monitoring i istraživanje (CeMI) „Građansko nadgledanje izbora Parlamentarni i lokalni izbori Crna Gora 2020“.

U Izveštaju se navodi da je Državna izborna komisija (DIK) uglavnom poštovala predviđene zakonske rokove za sprovođenje izbornih radnji, ali da nije pokazala dovoljan stepen odgovornosti pri usvajanju sveobuhvatnih i jasnih preporuka za zdravstveno bezbedno održavanje izbora.

„Usvajanje propisa i dokumenata koja je Ustavni sud ukinuo kao neustavna, indikator je nedovoljne stručnosti članova DIK, ali i političke neodgovornosti jer su, po rečima njihovog portparola, svesno usvajali neustavne propise. Ukidanje pojedinih odredbi Tehničkih preporuka dovelo je do odlaganja određenih radnji koje je Komisija planirala da sprovede“, navodi se u CeMI-jevom izveštaju.

Ocenjuje se da DIK ni u ovom izbornom procesu nije obezbedila potpunu transparentnost svog rada, jer nije obezbeđeno prisustvo medija na sednicama, kao ni “live” prenos sednica putem interneta, što je praksa mnogih država u svetu.

„Deo Državne izborne komisije koji treba posebno pohvaliti je stručna služba DIK-a, koja je pokazala visok nivo profesionalnosti i otvorenosti za saradnju sa nevladinim organizacijama“, dodaje se u izveštaju.

Navodi se da su Opštinske izborne komisije (OIK) uglavnom sprovodile svoje radnje u skladu sa zakonom.

„Iako je bilo određenih nedoumica prilikom određivanja članova biračkih odbora, odluke OIK-a su bile u skladu sa zakonom, što potvrđuje i činjenica da je svih pet prigovora na njihov rad, koji su podneti Državnoj izbornoj komisiji, kao i jedna žalba Ustavnom sudu, odbijena“, ocenjeno je iz CeMI-ja.

Formirano je 1.217 biračkih odbora (BO) čiji članovi treba da budu obučeni o sprovođenju izbora.

„Obuka biračkih odbora kasni zbog pomenutog ukidanja pojedinih odredbi Tehničkih preporuka, što može predstavljati problem, posebno u slučaju predsednika biračkih odbora koji prvi put obavljaju tu funkciju i to u složenim okolnostima uzrokovanim kovid-19 okolnostima“, navodi se u izveštaju.

Birački spisak broji 540.026 birača, što je, kako se objašnjava u izveštaju, za 7.427 više nego na predsedničkim izborima 2018. godine, dok je ukupan broj biračkih mesta povećan za četiri i iznosi 1.217 BM.

„Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je pokazalo visok nivo spremnosti da sarađuje sa predstavnicima civilnog sektora formiranjem Ekspertskog tima za praćenje ažurnosti i tačnosti biračkog spiska. MUP je omogućio da građani mogu neposredno proveriti da li su u biračkom spisku, ali i dobiti odgovore na svoja pitanja“, smatraju u CeMI-ju.

U toj organizaciji ocenjuju da je mogućnost zloupotrebe potpisa građana tokom prikupljanja potpisa od strane izbornih lista ostala velika, „kao i u prethodnim izbornim procesima usled nepostojanja procedura sprečavanja“.

„Nadležne opštinske izborne komisije nisu ukazale na neophodnost izmene izborne liste zbog nepoštovanja rodnih kvota kod dve izborne liste za lokalne izbore u Andrijevici i Budvi, čime je prekršen Zakon. Nepoštovanjem odredbi zakona o manje zastupljenom polu, obesmišljava se namera zakonodavca prilikom usvajanja ovog rešenja, a to je podsticanje žena na veću političku participaciju“, navodi se u izveštaju.

U izveštaju su ukazali da zabrinjava sveprisutnost „funkcionerske kampanje“, odnosno visok stepen prisutnosti javnih funkcionera u periodu predizborne kampanje kroz promociju i otvaranje različitih objekata i infrastrukturnih projekata, kako Predsednika Crne Gore, predsednika i većine članova Vlade Crne Gore, tako i funkcionera lokalnih samouprava.

„CeMI upozorava da se na ovaj način direktno krši član 50a Zakona o izboru odbornika i poslanika i ugrožava princip jednakosti svih učesnika izbornog procesa, da se kreira jasna institucionalna prednost vladajuće koalicije, ali i da propisane prekršajne kazne za navedena kršenja nisu dovoljne i ne mogu biti odvraćajuće“, kaže se u izveštaju.