"Bili smo prljavi i umorni. Ljudi oko nas su umirali. Nisam želeo da se osećam kao da sam deo toga, ali sam bio deo toga", rekao je za CNN ruski oficir koji je napustio svoju jedinicu i pobegao od rata u Ukrajini. Identitet iz bezbednosnih razloga nije želeo da otkrije, ali kako je svedočio - on nije jedini koji je odbio da ratuje u Ukrajini.
Priča neimenovanog oficira samo je jedna u nizu onih koje svedoče o rasulu unutar ruske vojske.
„Bili smo prljavi i umorni. Ljudi oko nas su umirali. Nisam želeo da se osećam kao da sam deo toga, ali sam bio deo toga“, rekao je on, nakon čega je otišao do svog komandanta i dao ostavku na licu mesta.
Samo nekoliko dana pre toga, nije ni slutio da će biti raspoređen u Ukrajini, ali je naredba stigla munjevitom brzinom. Kako sam ističe, nikada nije razmišljao o mogućem ratu, čak ni 22. februara, kada je od njegove jedinice zatraženo da predaju mobilne telefone bez ikakvog objašnjenja.
Noć je proveo pripremajući tenkove i ostala vozila jer su svi vojnici iz njegove jedinice dobili komandu da operu vozila i na njima napišu slovo „Z“.
„Sutradan smo odvedeni na Krim. Da budem iskren, mislio sam da nećemo ići u Ukrajinu. Nisam mislio da će uopšte doći do ovoga“, rekao je on.
Dok se njegova jedinica okupljala na Krimu, ruski predsednik Vladimir Putin objavio je početak „specijalne vojne operacije“ u Ukrajini.
Samo dva dana kasnije, i njima je naređeno da uđu u Ukrajinu.
„Neki momci su to direktno odbili. Napisali su prijavu i otišli. Ne znam šta im se desilo, ostao sam“, ispričao je vojnik.
Cilj misije ni njemu nije bio poznat, a naredbe predsednika Putina nisu shvaćene ni među jedinicama koje su raspoređene u Ukrajini.
„Nismo bili zaraženi nekom vrstom retorike ‘ukrajinskih nacista’. Mnogi nisu razumeli čemu ovo služi i šta mi ovde radimo“, rekao je vojnik koji ističe da oseća krivicu zbog invazije na Ukrajinu.
Prvo čega se seća nakon što je njegova jedinica prešla granicu u dugoj koloni vozila bilo je da je video kutije ruskih suvih obroka razbacane svuda i gomile uništene opreme.
„Sedeo sam u kamionu čvrsto držao pištolj uz sebe. Sa sobom sam imao pištolj i dve granate“, rekao je on.
Ruske snage su se vozile na severozapad, u pravcu Hersona. Kada su se približili jednom selu, iskočio je čovek sa bičem i počeo da bičuje konvoj i da viče: „Svi ste naje*ali!“ prisetio se oficir.
„Umalo se popeo u kabinu u kojoj smo bili. Oči su mu bile suzne od plača. To je ostavilo snažan utisak na mene. Generalno, kada smo videli meštane, uplašili smo se. Neki su sakrili oružje ispod odeće, a kada su se približili, pucali su“.
Prvih nedelju dana protekli su burno, u nekom čudom miksu sramote i straha, a jedina želja vojnika ticala se povratka kući.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Prvih nedelju dana bio sam u stanju naknadnog stresa. Nisam razmišljao ni o čemu. Samo sam odlazio u krevet misleći: Danas je 1. mart. Sutra ću se probuditi, biće 2. mart, glavno je da živim još jedan dan. Nekoliko puta su granate padale veoma blizu. Čudo je da niko od nas nije poginuo“, rekao je on.
Prema njegovim navodima, nije jedini koji se plašio borbe i operacije u Ukrajini. Pravu istinu o situaciji saznao je nekoliko posle.
„Imali smo radio prijemnik i mogli smo da slušamo vesti. Tako sam saznao da se u Rusiji zatvaraju radnje i da je privreda u kolapsu. Osećao sam se krivim zbog ovoga. Ali sam se osećao još više krivim jer smo došli u Ukrajinu“, ispričao je on, nakon čega je doneo odluku da se povuče.
„Šta će se dalje desiti – ne znam. Ali drago mi je što sam se vratio kući“, zaključuje misteriozni vojnik.
BONUS VIDEO Rusi upali u prostorije bataljona Azov
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare