Nova teheranska administracija nije uspela da se usaglasi sa izaslanicima EU koji su u Iran došli kako bi pregovarali o oživljavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine, po kome ova država treba da zaustavi neke delove nuklearnog programa, kako bi mu zauzvrat bio ukinut deo američkih sankcija, koje je uveo bivši predsednik SAD-a Donald Tramp.
Pročitajte još:
Do prekida saradnje sa Iranom došlo je jer su neke od država koje su potpisale sporazum izjavile kako veruju da Iran želi nuklearnu energiju jer planira da napravi nuklearnu bombu. Iran je to negirao, piše Politiko.
Kako bi uspeli da se iskobeljaju iz nepovoljnog položaja, ove nedelje pregovarali su sa izaslanicima EU. Dogor nije postignut, a umesto toga, Iran se obavezao da će se narednih nedelja sastati sa zvaničnicima EU u Briselu kako bi razgovarali o pojedinostima.
„Nije loša ideja da sednemo na dugi sastanak sa novom iranskom delegacijom, prođemo kroz sve tekstove i sporna pitanja“, rekao je visoki zvaničnik EU.
Nuklearni pregovori su u zastoju od izbora tvrdoglavog sveštenika Ebrahima Raisija za iranskog predsednika u junu.
U pokušaju da pokrene proces, Enrike Mora, glavni koordinator EU za iranske nuklearne pregovore, otputovao je u četvrtak u Teheran da se sastane sa zamenikom iranskog ministra spoljnih poslova Ali Bageri Kanijem.
The EU's @enriquemora_ has arrived in #Iran and is meeting with Deputy Foreign Minister for Political Affairs Ali Bagheri Kani today. pic.twitter.com/OQurMEAmRS
— Alex kennedy (@Alexkennedy30) October 15, 2021
Iran je poslednjih meseci značajno ubrzao svoj nuklearni program, obogaćujući uranijum na više nivoa i akumulirajući ga u ogromnim količinama, zbog čega stručnjaci kažu da bi uspeo da napravi nuklearnu bombu kroz svega nekoliko meseci.
Ta dešavanja u kombinaciji sa zastojem Irana u pregovorima izazivaju zabrinutost kod drugih potpisnika Zajedničkog sveobuhvatnog akcionog plana (JCPOA), kako se formalno naziva iranski nuklearni sporazum, kao i SAD, koje su se povukle iz dogovora odlukom Trampa.
Prvobitnim sporazumom smanjene su međunarodne sankcije Iranu u zamenu za obaveze da se obuzda nuklearna aktivnost. Međutim, mnogi američki zvaničnici trvde da se događa upravo suprotno.
„Iran ovo vreme koristi za unapređenje nuklearnog programa na različite načine,“ rekao je državni sekretar Antoni Blinken nakon sastanka s izraelskim ministrom spoljnih poslova Jairom Lapidom u Vašingtonu.
Pored Lapida, Blinken se sastao sa šefom spoljne politike EU Džozepom Boreljem i ministrima spoljnih poslova Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Tokom sastanaka sugerisao je na to da SAD nisu isključile vojnu opciju ukoliko Iran ne promeni kurs.
„Razmotrićemo svaku opciju za rešavanje izazova koje postavlja Iran“, rekao je on.
Izaslanik EU koji je govorio za Politiko i želeo da ostane anoniman, takođe je zabrinut.
„Čini se da je ovo slepa situacija i jako sam zabrinut. Nadam se da grešim, ali ako se stvari nastave ovako, nećemo nigde završiti. Mogućnost predstojećih razgovora u Briselu, ne može da zameni nastavak indirektnih razgovora između Irana i Sjedinjenih Država u Beču, zajedno sa svim preostalim potpisnicima sporazuma“, rekao je.
Dodao je da Iran ovakvim ponašanjem samo kupuje vreme,
„Možda će i razgovori u Briselu samo odvući pažnju”, zaključio je.
Iran mora da se vrati pregovorima
“Iran će se na kraju vratiti pregovorima jer ne želi da se u očima Rusije i Kine bude nefleksibilna kriva strana“, rekao je Ali Vaez, viši savetnik i direktor projekta za Iran u Međunarodnoj kriznoj grupi.
Vaez je rekao za Politiko da sve strane moraju da zauzmu nov pristup.
„Svako treba da izabere dva ili tri prioriteta za koje smatra da su neophodni, a zauzvrat da pokaže fleksibilnost u pogledu glavnih zahteva druge strane. Neće moći da dobiju sve što žele, ali možda će moći da dobiju ono što im je potrebno“, dodao je.
BONUS VIDEO: Nuklearna katastrofa u Černobilju
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar