Pred Nju Dehlijem sede ljudi koji nisu više spremni na kompromis, ovo je možda najbolji sažetak višemesečnih protesta indijskih zemljoradnika koji traže ukidanje novih zakona o poljoprivredi. Indijski seljaci dobili su podršku brojnih poznatih ličnosti, što je vladu jedne od najmnogoljudnijih zemalja na svetu dovelo do "belog usijanja".
Indijska vlada besna je na poznate ličnosti koje su podržale pobunu indijskih zemljoradnika, koji mesecima blokiraju puteve u zemlji zbog vladine reforme poljoprivrednog sektora. Prašinu je podigla pop zvezda Rijana kada je na svom Tviter profilu vest o protestima sa komentarom „zašto ne govorimo o ovome“ i haštegom #ProtestiFarmera.
why aren’t we talking about this?! #FarmersProtest https://t.co/obmIlXhK9S
— Rihanna (@rihanna) February 2, 2021
Rijana ima stotinu miliona sledbenika na toj društvenoj mreži i njen komentar je podeljen čak 230.000 puta, a „lajkovalo“ ga je čak pola miliona ljudi, piše al Džazira. A tu je, razumljivo, i sveprisutna Greta Tunberg.
We stand in solidarity with the #FarmersProtest in India.
https://t.co/tqvR0oHgo0— Greta Thunberg (@GretaThunberg) February 2, 2021
Pre nekoliko godina procenjivalo se da je Indija na najboljem putu da postane nova Kina. Bila je jedna od najbrže rastućih svetskih ekonomija još 2016. godine, sa stopom na kojoj joj i Kina zavidela – 8,26 posto uz rast od 0,25 posto u odnosu na godinu dana pre. A onda počinje pad pa se 2019. godine spustila na 5,02 posto uz pad od 1,1 posto u odnosu na godinu dana pre.
I to nisu samo proste brojke, statistika koja treba analitičarima. Kaur, devojka s kojom je razgovarao ugledni časopis Forin polisi rekla je da u proteklih šest godina (to je razdoblje u kojem je na vlasti Narendra Modi) vidi kako siromašni postaju još siromašniji.
Nacionalna agencija za registrovanje zločina objavio je u septembru prošle godine da je najmanje 10.281 ljudi povezanih s poljoprivrednim sektorom u 2019. godini izvršilo suicid. Da stvari budu jasnije, 28 dnevno. Izvori navode da je to većinom zbog očaja jer ne vide mogućnost napretka nakon što ih je pritisla suša koja je odgovorna za slabije prinose, što je rezultiralo većim zaduživanjem. A dugove nisu u stanju da otplate.
Pročitajte još:
Tri sporna zakona
Vlada je reagovala i u septembru donela tri zakona koja je trebalo da reformišu indijsku poljoprivredu u kojoj radi pola od 1,35 milijardi stanovnika i koji čini 15 posto indijske ekonomije vredne 2,7 hiljada milijardi dolara.
Već je iz tih brojki vidljivo šta je problem: U tom sektoru radi previše ljudi čija je produktivnost premala. Uz to, više od trećine poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu seljaka manje je od dva hektara, trećina je između dva i tri hektara, 28 posto između četiri i pet hektara, a samo pet posto ozbiljno je poljoprivredno gazdinstvo sa više od pet hektara. Dakle, ozbiljna proizvodnja može da se ostvari samo na 33 posto zemljišta. A treba uzeti u obzir i da je tehnološka opremljenost poljoprivrednika loša – u mnogim je slučajevima i dalje reč o motici i kanti s vodom.
Zakoni je trebalo da otvore prostor seljacima za slobodnu trgovinu s prerađivačima, veletrgovcima, izvoznicima pod jednakim uslovima, navela je vlada. Na taj način bi proizvođači imali sigurne cene i pre nego što zasade useve. Drugi korak je trebalo da bude modernizacija proizvodnog procesa uvođenjem hladnjača i moderne tehnologije kako bi se stvorilo konkurentno okruženje i sprečilo bacanje hrane koje je posledica nedostatka skladišnih prostora. I konačno, treći je zakon trebalo da učini indijsku poljoprivredu atraktivnom za ulaganja privatnog sektora.
Realno gledajući, navedeno zvuči dobro. Ali, to su reči vlade koja, što je jedna od najvećih zamerki seljaka, nije njih pitala što misle o tome. A šta misle vrlo su brzo pokazali.
Počelo je okupljanjem nezadovoljnih zemljoradnika u saveznoj državi Pundžab koji su se protivili zakonima tvrdeći da će ih uništiti. Indija je, kao socijalistička država, uspostavila sistem koji traje decenijama, a na osnovu kog vlada definiše najmanju otkupnu cenu poljoprivrednih proizvoda i na taj način proizvođačima garantuje kakvu-takvu sigurnost.
Sada, smatraju, ta sigurnost nestaje, a oni će biti izručeni na milost i nemilost velikim sistemima koji će im nametati pravila igre. Nezadovoljstvo je polagano ključalo da bi konačno seljaci, budući da niko nije reagovao na njihove pozive, krenuli put glavnog grada. Konvoji traktora, ali i zaprežnih kola, polagano su se kretali i pokrenuli poljoprivrednike i iz drugih saveznih država. Ubrzo se Nju Delhi našao pod opsadom.
Vlada je reagovala instinktivno i zatvorila prilaze. Indijski dnevni Hindu prenosi razgovor jednog od seljačkih vođa s policijskim zapovednikom. „Što radite ovde, ne znate li da je u Delhiju pandemija?!“, viče policajac. „A je li to znala i vlada kad je donela tri zakona bez ikakve konsultacije u jeku pandemije?“ Policajac se ne da: „Ima 101 način da prenesete svoje nezadovoljstvo vladi a da ne dolazite u Delhi“. Farmer će na to: „Reci nam dva, a ostalih 99 zadrži za sebe“.
Model čekanja
Barikade su uskoro pale, i Delhi su okupirale hiljade poljoprivrednika koji tamo borave od 27. novembra, da bi 26. januara upali u glavni grad i osvojili poznatu Crvenu tvrđavu.
Vlada se odlučila na klasični model čekanja kako bi se smirile strasti a želja za povratkom kući postala jača od želje za rušenjem zakona. Prevarila se. Seljaci, tvrdoglavi kako samo oni znaju biti, i dalje sede i ne miču se. A s njima su i žene koje daju posebnu notu ovim protestima i snažnu podršku muškarcima.
Situacija je počeka da se otima kontroli i vlada je popustila – pregovori su počeli, ali su se pokazali kao bezuspešni. Zemljoradnici su beskompromisni: Prvo ukinite donete zakone a onda možemo da pričamo o novi rešenjima.
Oglasio se i Vrhovni sud koji je potvrdio da je pristup vlade bio u mnogočemu manjkav te predložio formiranje mešovite komisije u kojoj bi bili predstavnici vlasti i poljoprivrednika. Seljaci su bili zadovoljni ovom moralnom pobedom, ali su ostali čvrsti – nema pregovora bez ukidanja zakona.
Indijski premijer Narendra Modi tako se našao u još jednoj ozbiljnoj krizi. I to u jeku pandemije koja je zemlju doslovce bacila na koljena. Situacija je postala nešto bolja nakon što je pokrenuta kampanja vakcinacije.
Težina krize može se iščitati iz spremnosti mase ljudi da u tako ozbiljnoj javnozdravstvenoj situaciji odluči da riskira i danima sedi pred glavnim gradom. Modi je konačno shvatio da mora nešto da učini i odlučio se pozvati na svoj ugled u javnosti.
Kako prenosi Vajer, poručio je seljacima da veruju njemu, njegovoj vladi i njegovim namerama. „Želim reći svojoj braći i sestrama farmerima s posvećenih gora svetog grada Kaši (Varanasi) da je naša namera pobožna poput vode Maa Gange (svete reke Gang)“, rekao je Modi. I priznao da poljoprivrednici imaju pravošto su zabrinuti zbog zakona.
Odgovor koji je Vajer zabeležio trebao bi da ga zabrine. „Vlada je takođe rekla da će se zaposliti 2 miliona ljudi, da je sav crni novac vraćen državi i da Kina više ne okupira indijsku teritoriju“, rekao je jedan demonstrant.
Eksperti kažu da su prihodi zemljoradnika u konstantnom padu od dolaska Modija na vlas 2014. godine, a upravo su oni odigrali ključnu ulogu u njegovoj pobedi jer im je obećao udvostručenje prihoda u prvih pet godina mandata. Računica je bila jednostavna: premijer je rekao da će im platiti 50 posto više nego što su njihovi proizvodni troškovi. Što je klasična populistička varka jer vlada tog novca niti je imala niti ima.
Ukidanje krupnih novčanica
U međuvremenu, Modi je 2016. odlučio da ukine novčanice u velikim apoenima tvrdeći da će time iskoreniti korupciju, ali je izazvao veliku zabunu u javnosti, gužvu u bankama pri zameni valute jer su mnogi svoju ušteđevinu čuvali kod kuće upravo u novčanicama velikog iznosa. Ciljani učinak je bio minimalan. To je Modiju prošlo bez većih turbulencija, ali je time počelo stvaranje kritične mase koja je eksplodirala.
Barka Dut, ugledna indijska novinarka je za Vašington post napisala da javnost podržava demonstrante i upozorila da se moralna snaga indijskog farmera ne smije podceniti.
S druge strane, postojeći poljoprivredni sistem u Indiji je neodrživ. Preciznije, održiv je, ali će u tom slučaju zemlja trajno ostati u statusu „velikog ekonomskog potencijala“, nikad ostvarenog. Što predstavlja nacionalni bezbednosni problem. Indija je trebalo da bude pokretač azijskog razvoja i primer koji potvrđuje da velika i mnogoljudna zemlja može biti ekonomski uspešna i da razvija funkcionalnu demokraciju. I tako delovati kao protivteža Kini. Modi je tu katastrofalno zakazao. Kina se oporavila od epidemije i ekonomski grabi napred krupnim koracima. Zemlje ASEAN-a su formirale Sveobuhvatno ekonomsko partnerstvo (RECP) u koje su ušle Kina i Australija ali ne i Indija.
Iz sveta i regiona čitajte:
Svi gube situacija
Peking s velikim zadovoljstvom promatra razvoj stanja u Indiji svestan da je unutrašnji problemi čine ranjivijom na bezbednosnom planu. Pa se s te pozicije može posmatrati i sve nasrtljivija, drskija kineska politika prema Indiji na prostoru Himalaja gde Peking pokušava malim koracima i potiskivanjem indijskih snaga da ostvari svoje teritorijalne ambicije.
Delhi sada mora da gleda i prema Pakistanu gde takođe traju nemiri koji drmaju vladu, zbog čega nije isključeno da bi pokušali da se zadrže na vlasti izazivanjem sukoba sa Indijom, baš kao što je Modi prošle godine konstruisao incident sa Pakistanom kako bi mobilisao svoje biračko telo nacionalističkim talambasanjem. A u taj sklop ide i ukidanje autonomije Kašmira.
Modi se nadao da će kineskom projektu Pojas i put, koji namerava da preko Pakistana otvori koridor do Indijskog okeana, odgovoriti saradnjom sa Iranom. A onda je Kina objavila da planira 25-godišnji strateški ugovor s Iranom. I sasvim je jasno da će propasti dogovori s Indijom. Između ostalog i zato što je Kina nastavila da kupuje iransku naftu nakon vraćanja američkih sankcija 2018. godine, a Indija nije.
Modi se tako našao ozbiljno pritisnut unutrašnjim i spoljnim problemima. Nepostojanje alternative ga zasad spašava pa je i dalje njegova popularnost iznad 70 posto. Ali seljačka buna za Modija ne može dobro da se završi. Ako popusti, pokazaće slabost na koju će reagovati Kina i Pakistan, ali i dati prostor novim političkim snagama za agresivniji nastup. Osim toga, popuštanje znači da neće biti neophodnih poljoprivrednih reformi, što će dodatno otežati nastavak ekonomskog rasta, posebno u situaciji kad zemlju čeka težak oporavak od epidemije koja je poharala zemlju. Ako ne popusti, vrlo je verovatno da će se suočiti s besom poljoprivrednika koji bi se mogao oteti kontroli.
Dakle, gubi u svakom ishodu. U Pekingu uživaju, u Islamabadu slave. A pred Nju Delhimejm sede ljudi koji nisu više spremni na kompromis.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar