Incko nametnuo zakon o zabrani negiranja genocida u BiH

Svet 23. jul. 202111:45 > 11:51
Podeli:
Foto: EPA/SRDJAN SUKI

Valentin Incko, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, nametnuo je dopune o Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine kojima se zabranjuje i kažnjava negiranje genocida.

Pročitajte još:

Zakon koji sledi i čini sastavni deo ove Odluke stupa na snagu odmah, na privremenoj osnovi sve dok ga Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine ne usvoji u istom obliku, bez izmena i dopuna i bez dodatnih zahteva. Ova Odluka stupa na snagu odmah i odmah se objavljuje na službenoj internet stranici Ureda visokog predstavnika i u “Službenom glasniku Bosne i Hercegovine”.

Tekst izmena Krivičnog zakona koje je nametnuo Incko sada glase:

U Kaznenom zakonu Bosne i Hercegovine u članku 145a, iza stavke (1), dodaju se nove stavke (2) do (6), koje glase:

“(2) Ko javno poziva na nasilje ili mržnju usmerenu protiv grupe osoba ili člana grupe na osnovu rase, boje kože, veroispovesti, porekla ili nacionalne ili etničke pripadnost, ako takvo ponašanje ne predstavlja krivično delo iz stavke (1) ovog člana, kazniće se kaznom zatvora od tri meseca do tri godine.

(3) Ko javno odobri, porekne, grubo umanji ili pokuša da opravda zločin genocida, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin utvrđen pravomoćnom presudom u skladu s Poveljom Međunarodnog vojnog suda pridruženom uz Londonski sporazum od 8. avgusta 1945. ili Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju ili Međunarodnog krivičnog suda ili suda u Bosni i Hercegovini, a usmereno je protiv grupe osoba ili člana grupe  na osnovu rase, boje kože, veroispovesti, porekla ili nacionalne ili etničke pripadnost, i to na način koji bi mogao da podstakne nasilje ili mržnju usmerenu protiv te grupe osoba ili člana te grupe, kazniće se kaznom zatvora od šest meseci do pet godina.

(4) Ko krivično delo iz stavki (1) do (3) ovog članka izvrši tako da javnosti učini dostupnim ili joj distribuira letke, slike ili druge materijale, kazniće se kaznom zatvora od najmanje jedne godine.

(5) Ako je krivično delo iz stavki (1) do (3) ovog članka počinjeno na način kojim se može poremetiti javni red i mir ili je preteće, zlostavljajuće ili uvredljivo, počinitelj će se kazniti kaznom zatvora od najmanje tri godine.

(6) Ko dodeli priznanje, nagradu, bilo kakav podstrek ili bilo kakvu privilegiju ili slično osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili imenuje javni objekt kao što je ulica, trg, park, most, institucija, ustanova, opština ili grad, naselje i naseljeno mesto, ili slično, ili registruje naziv po ili prema osobi osuđenoj pravosnažnom presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, ili bilo na koji način veliča osobu osuđenu pravosnažno presudom za genocid, zločin protiv čovečnosti ili ratni zločin, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine.”

Stavka (2), koji postaje stavka (7), menja se i glasi:

“(7) Počinitelj kaznenog dela iz stavki (1) do (4) ovog članka koji je  odgovorna osoba ili zaposlen u instituciji vlasti ili bilo kojem organu koji se finasira putem javnih finansija, kazniće se kaznom zatvora od najmanje tri godine.”

Obrazloženje odluke

„Koristeći se ovlaštenjima koja su mi data člankom V Aneksa 10 (Sporazum o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora) Opšteg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini, prema kojem je Visoki predstavnik konačni autoritet u zemlji glede tumačenja spomenutog Sporazuma o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora posebno uzevši u obzir članak II. 1. (d) gore navedenog Sporazuma, prema kojem Visoki predstavnik “pruža pomoć, kada to oceni neophodnim, u pornalaženju rešenja za sve probleme koji se pojave u vezi sa civilnom zaštitom”, kaže Incko.

Pozivajući se na stavku XI.2 Zaključaka Veća za spovođenja mira koje se sastalo u Bonu 9. i 10. decembra 1997. godine, u kojem je Veće za sprovođenje mira pozdravilo nameru Visokog predstavnika da upotrebi  svoj autoritet u zemlji u pogledu tumačenja Sporazuma o civilnom sprovođenju Mirovnog ugovora kako bi pomogao u iznalaženju pronalaženju rešenja za probleme, kako je prethodno rečeno, “donošenjem obvezujućih odluka, kada to bude smatrao neophodnim,” u vezi s određenim pitanjima, uključujući (u skladu s točkom (c) ove stavke) i “mere u svrhu osiguranja sprovođenja Mirovnog sporazuma na čitavom teritoriju Bosne i Hercegovine i njenih entiteta”;

Podsećajući takođe da je Veće sigurnosti Ujedinjenih naroda u više navrata potvrdilo svojim rezolucijama donesenim na temelju poglavlja VII Povelje Ujedinjenih naroda da uloga Visokog predstavnika kao konačnog autoriteta u zemlji glede provedbe Aneksa 10. Dejtonskog mirovnog sporazuma uključuje “ovlašćenje za donošenje obvezujućih odluka kada oceni da je to neophodno o pitanjima koja je Veće za sporvođenje mira razmatralo u Bonu 9. i 10. prosinca 1997. godine”;

Napominjući da se u preambuli Ustava Bosne i Hercegovine, koja čini sastavni deo Opšteg okvirnog sporazuma za mir, izražava odlučnost “da se osigura puno poštivanje međunarodnog humanitarnog prava;“

Prisećajući se da je Veće sigurnosti Ujedinjenih naroda u Rezoluciji 808 (1993), kojom je uspostavljen Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju, iskazalo svoju uverenost da je potrebno uspostaviti poseban sud za procesuiranje osoba koje su počinile masovna ubistva i “etničko čišćenje” te da će takva procesuiranja da doprinesu obnovi i održavanju mira.

BONUS VIDEO: Protest na Karaburmi

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar