Visoki predstavnik u BiH Valentin Incko, koji je juče podneo ostavku nakon 12 godina na toj funkciji, izjavio je da Dejtonski mirovni sporazum ne predviđa miran razlaz u BiH.
Incko je u intervjuu za današnju beogradsku Politiku, odgovarajući na pitanje o „non-pejperima“ koji su se u poslednje vreme pojavili, rekao da su oni napravili veliku političku štetu i kreirali atmosferu nestabilnosti.
Komentarišući inicijative za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), Incko je rekao da su za njen opstanak najzaslužniji upravo oni političari koji najviše pričaju o potrebi njenog zatvaranja.
On je naveo da je 2009. godine, kada je došao na tu funkciju, dobio papir na kojem je pisalo „zatvaranje OHR što pre“, ali samo uz prethodno ispunjavanje „pet plus dva uslova“, među kojima je i ostvarenje vladavine prava.
Incko je dodao da je vremenom bilo spremnosti na zatvaranje, ali se odustajalo zbog, kako je naveo, „ponovnog plasiranja priče da međuentitetska linija treba da bude granica, da ne treba poštovati Ustavni sud BiH, da je BiH nemoguća država i da je potrebno mirno razdruživanje…“.
Incko je ukazao da odluku o zatvaranju OHR može doneti jedino Savet za sporovođenje mira, i to na preporuku visokog predstavnika, koja bi morala biti potkrepljena i dokazima iz kojih se može zaključiti da su ispunjeni svi postavljeni uslovi.
Na pitanje da li namerava da odgovori Skupštini Republike Srpske zbog odbacivanja njegovog zahteva za povlačenje priznanja dodeljenih pojedincima koje je osudio Haški tribunal, Incko je rekao da još razmišlja šta da učini.
„Nije cilj kažnjavanje, cilj je katarza i žao mi je što to nije učinjeno“, dodao je Incko.
Što se tiče zakona o negiranju genocida, za koji je najavio da će ga nametnuti, on je rekao da postoje i neke druge kombinacije i da živi u nadi da će doći do domaćeg rešenja jer bi to, prema njegovoj oceni, bilo najbolje.
Govoreći o izgradnji HE „Buk Bijela“, koju zajedno grade Srbija i Republika Srpska, Incko je rekao da su sporne dve stvari – vodi se jedan sudski postupak i treba sačekati njegov ishod, a druga sporna stvar je odluka Ustavnog suda prema kojoj su i reke državna imovina.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar