Ima li povratka na staro i šta nas čeka u 2021.

Svet 02. jan. 202107:59
Podeli:
novi sok korone
Foto:Shutterstock

Niko ne zna kako će život izgledati 2021. Ali možemo biti prilično sigurni da situacija neće biti ovoliko sumorna kao 2020. godine. Mada, povratka na staro i u "normalu" pre januara 2020. više nema i neće ga ni biti, upozoravaju naučnici.

Vakcinacija protiv korone već je počela, vrlo je moguće da će i antitela pomoći u borbi protiv virusa i to onima koji još nisu dobili vakcinu. Moguće je da će se testiranje proširiti i u domove i tako omogućiti ljudima više kontrole nad nadgledanjem bolesti.

Ali da li to znači da ćemo se vratiti u normalu. Da li ćemo se osećati dovoljno zaštićeno da odemo na taj izlet ili koncert ili da proslavimo rođendan u prepunom baru? Pa, odgovor na ta pitanja biće različit za svakog. A mnogo toga će zavisiti od imunizacije i spremnosti ljudi da se vakcinišu, ali i samog virusa – da li će se pojaviti neka teža mutacija koja će biti otporna na vakcine.

Pročitajte još:

No, ako sve bude kako treba (koliko god to bilo moguće), 2021. će pak biti bolja od godine za nama. U tome se slažu čak i ekonomisti koji novu, 2021. očekuju sa mešavinom opreza i nade budući da je pandemija korone gurnula svetsku ekonomiju u najdublju recesiju u poslednjih 70 i kusur godina.

Masovna vakcinacija, ali i dostupnost šireg spektra lekova doprineće tome da u 2021. neće biti vanrednih stanja i zatvaranja što će pomoći oporavku ekonomije kroz novi talas trošenja na putovanja i usluge u drugom kvartalu godine. Koliko god to zvučalo surovo i neprimereno, korona je desetkovala radno sposobno stanovništvo zbog čega se 2021. očekuje blagi pad stope nezaposlenosti.

maske na otvorenom
Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da se koliko god se trudili, stvari najverovatnije nikada neće vratiti na staro. Zastrašujuće promene koje su nas strefile tokom 2020. biće trajne. Radićemo, ako imamo sreće, češće od kuće. Ređe ćemo ići u prodavnicu. Nosićemo maske. Ređe ćemo se grliti i ljubiti. Češće ćemo komunicirati preko video konferencijskih poziva.

Pa ipak, trajno presecanje veza sa januarom 2020. ne mora da bude loše, kažu psiholozi. Opasnost leži u nadanju da ćemo se vratiti u normalu a ne u tome da smislimo kako da se izborimo sa onim što je pred nama.

“Političari koji se pretvaraju da je ‘normalno’ tu odmah iza ugla, zavaravaju i sebe i druge”, kaže za CNN Tomas Davenport, profesor informacione tehnologije i menadžmenta na Babson koledžu u Velesliju, Masačusets.

“Ljudi koji su preživeli tragediju vremenom se vrate na staro. Ali mislim da je sa kovidom 19 situacija drugačija jer smo očekivali da će se uskoro završiti. I da zbog toga nema potrebe da promenite svoj stav”, rekao je on.

Ljudski mozak “naštelovan” je da preživi. Dok se neki delovi našeg mozga opiru promeni i dok verujemo da je katastrofa samo nešto prolazno, drugi, snažniji deo našeg mozga brzo prihvata promene.

Foto: Dragan Mujan/Nova.rs

“Hedonistična adaptacija” je veliko ime za razlog zbog kog ljudi preživljavaju. To je sposobnost mozga da brzo prihvati nešto u okruženju što bi nas pre nekoliko nedelja potpuno izbacilo iz koloseka. Prvobitno “dizajnirana” za zaštitu ljudi od predatora, ova sposobnost je prezupčena kako ne bismo konstantno posmatrali novine kao pretnje.

“Kada vam se i dobre i loše stvari dogode, prvo osetite intenzivne emocije”, kaže Sonja Ljubomirski, profesor psihologije na Univerzitetu Kalifornija. “Onda se prilagodite i krenete iz početka. To je mnogo intenzivnije sa pozitivnim događajima. Ljudi se ipak ne adaptiraju potpuno na negativne promene u životu”.

Prednost hedonističke adaptacije je u tome što radi u svim pravcima. Promene koje menjaju svakodnevni život jednog meseca mogu da budu potpuno zaboravljene drugog. “To je kao kada prihvatite masku kao novu normalnost” a onda pretanete da nosite masku “i vratite se na staru normalnost”, rekla je ona.

Ponašanja koja ostaju uklapaju se u naše dnevne rutine. “Možemo da počnemo da peremo ruke češće i da ne razmišljamo o tome. To je definitivno nešto što možemo da usvojimo”, rekla je Ljubomirski.

Slično je bilo sa prethodnom generacijom koja je odrasla tokom Velike depresije i koja nikako nije mogla da se natera da baci hranu.

Život je u suštini serija promena i adaptacija, kaže i ovo potonje je nešto u čemu su ljudi dobri. Ljudi mnogo više značaja pridaju trenutnim osećanjima.

Zapravo smo otporniji nego što mislimo. I, kao i sa svime ostalime, otkrićemo koliko smo tačno otporni i budućnost će nam opet izgledati normalna, koliko god bila drugačija, utešna je Ljubomirski.

Foto: REUTERS/Carlos Osorio/File Photo

A evo kako bi mogla da izgleda godina pred nama, sada sa vakcinom i nešto više znanja o koroni:

Januar

Januar će i dalje biti težak jer će vakcinacija i dalje biti u prvoj fazi i broj zaraženih i umrlih neće drastično pasti. Maske i fizička distanca će i dalje biti glavno oružje protiv virusa, naročito što naučnici još uvek nisu 100 odsto sigurni da li vakcine čuvaju od zaražavanja ili „samo“ od težeg oblika virusa.

Februar

U februaru će već početi da se osećaju posledice vakcina, neka okupljanja će možda biti moguća, ali će kućne žurke i boravak u zatvorenim kafanama bez maski i distance i dalje biti loša ideja. Budući da i Fajzerova i Modernina vakcina podrazumevaju dve doze u razmaku od tri do četiri nedelje, u februaru će efekte vakcine osetiti tek oni koji su vakcinisani u januaru.

Mart

Do marta bi većina medicinskog osoblja i starije populacije u zapadnim zemljama trebalo da bude vakcinisana, a vrlo je moguće da će se tada krenuti sa vakcinacijom poštara, prodavaca, policajaca, nastavnika i učitelja…

April

U aprilu ćemo možda moći malo slobodnije da dišemo na otvorenom. Najranjivija populacija bi već trebalo da bude vakcinisana, pa će onda moći da se pristupi vakcinisanju mlađih, a velika je verovatnoća da će neke zapadne zemlje poput SAD i EU krenuti sa terapijom antitelima koja bi mogla da pomogne u smanjenju broja umrlih i premosti jaz do vakcine.

Proleće 2021. biće početak svetla na kraju tunela, smatraju eksperti koje je Biznis insajder konsultovao.

Foto: EPA-EFE/ALEX PLAVEVSKI

Maj

Tokom maja će možda biti moguće popiti piće u restoranu, zavisno od toga kolika je stopa transmisije virusa i kako se napreduje sa vakcinacijom. Maske će i dalje biti neophodan „detalj“ kao i fizičko distanciranje.

Jun

Sa dolaskom leta i smanjenom stopom zaražavanja, vrlo je moguće da će se pojaviti (odobreni) kućni testovi na koronu. Veća okupljanja i dalje neće biti preporučljiva ali će odlazak u kafiće ipak biti moguć.

Jul/avgust

Okupljanja na otvorenom sada deluju verovatnije, kao i gledanje nekih sportskih događaja na otvorenom i u društvu prijatelja.

Foto:Tanjug/AP Photo/Kirsty Wigglesworth

Septembar

Ako sve prođe kako treba, školarci će u školu krenuti bez maski, kancelarije će biti punije a možda uspemo da odslušamo i neki koncert na otvorenom.

Oktobar

Vrlo je moguće da će do oktobra biti vakcinisano 60-ak posto populacije, još uvek nedovoljno za kolektivni imunitet, ali dovoljno za poneki koncert u zatvorenom i druženje sa prijateljima – u manjim grupama!

Novembar/decembar

Putovanja (sa maskama) će sada biti verovatnija i bezbednija, kao i nešto veća porodična okupljanja. Božić i Nova godina će 2021/2022. opet okupiti više generacija za jednim stolom, iako stručnjaci i dalje preporučuju maske kako bi se zaštitili oni koji nisu vakcinisani ili su slabijeg zdravlja.

BONUS VIDEO

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar