U prvim godinama mandata Vladimira Putina na mestu ruskog lidera, vojska je bila oslabljena, a sada je to moćna vojna sila od koje strahuje ostatak sveta, piše "Njujork tajms".
PROČITAJTE JOŠ:
Nekada se borila da održi podmornice na Arktiku i nadjača pobunu u Čečeniji. Viši oficiri su nekada živeli u buđavim stanovima punim pacova. A umesto čarapa, loše obučeni vojnici često su umotavali svoje noge u krpe kao što su radili njihovi sovjetski i carski prethodnici.
Dve decenije kasnije, ruska vojska predstavla skroz drugačiju borbenu snagu. Pod rukovodstvom Vladimira Putina, ona je preuređana u modernu, sofisticiranu vojsku, sposobnu da se brzo i sa smrtonosnim efektom rasporedi u konvencionalnim sukobima, kažu vojni analitičari. Poseduje precizno vođeno naoružanje, novouređenu komandnu strukturu i dobro uhranjene i profesionalne vojnike. I još uvek imaju nuklearno oružje, prenosi Njujork tajms.
Modernizovana vojska se pojavila kao ključno oružje Putinove spoljne politike: zauzimanje Krima, intervencija u Siriji, održavanje mira između Jermenije i Azerbejdžana, kao i podržavanje lidera koji je prijateljski naklonjen Rusiji u Kazahstanu. Sada se nalazi usred svoje najambicioznije i najzloslutnije operacije do sada: korišćenje pretnji i potencijalno sile da se Ukrajina vrati u sferu uticaja Moskve.
„Mobilnost vojske, njena spremnost i njena opremljenost su ono što Rusiji omogućava da vrši pritisak na Ukrajinu i na Zapad“, rekao je Pavel Luzin, ruski bezbednosni analitičar.
„Nuklearno oružje nije dovoljno“, dodao je.
To je najveći ulog Putina – da koristi vojsku da bi Rusiju vratio u centar globalne scene što je izgubila završetkom Hladnog rata. Putin tu doktrinu koristi od 2018. godine kada je iskoristio svoj godišnji govor o stanju nacije da otkrije novo nuklearno oružje koje bi moglo da leti 20 puta brže od zvuka.
„Niko nas nije slušao“, rekao je Putin u svom obraćanju, koje je uključivalo video simulaciju na kojoj se vidi ruska raketa koja ide ka SAD-u.
„Slušajte nas sada“, rekao je.
Remont konvencionalnih snaga ono što je dalu polugu u ukrajinskoj krizi.
Tenkovi T-72B3 koji se nalaze na granici sa Ukrajinom imaju novi termalni optički sistem za noćne borbe kao i vođene rakete sa dvostruko većim dometom od drugih tenkova, prema Robertu Liju, veteranu američkih marinaca i doktoru na Kraljevskog koledža u Londonu, koji je i ruski vojni stručnjak.
Krstaraće rakete Kalibr raspoređene na brodovima i podmornicama u Crnom moru i rakete Iskander-M raspoređene duž granice mogu pogoditi mete skoro bilo gde u Ukrajini, rekao je Li.
U poslednjoj deceniji, rusko vazduhoplovstvo je nabavilo više od 1.000 novih aviona, prema članku Alekseja Krivoručka, zamenika ministra odbrane iz 2020. godine. Ovo uključuje najnaprednije lovce u zemlji, SU-35C, jedna eskadrila ovih jedinica raspoređena je u Belorusiji uoči zajedničkih vojnih vežbi sledećeg meseca.
Nove sposobnosti su bile očigledne u ruskoj intervenciji u Siriji 2015. godine. One ne samo da su bile efikasne, već su neke u američkoj vojsci zatekle nespremne.
„Neugodno mi je da priznam, bio sam iznenađen pre nekoliko godina kada su rakete Kalibr poletele iz Kaspijskog mora, pogađajući mete u Siriji“, rekao je general-potpukovnik Ben Hodžis, bivši komandant američke vojske u Evropi.
„To je bilo iznanađenje za mene, ne samo sposobnosti, već nisam ni znao da su tamo“, dodao je on.
Razmišljanje Kremlja je takođe evoluiralo u odnosu na veličinu oružanih snaga. Vojska se manje oslanja na sve manji broj regruta, a više na smanjeno, ali dobro obučeno jezgro od oko 400.000 vojnika po ugovoru.
Ovi vojnici imaju bolji tretman. Tokom posete Ministarstvu odbrane u decembru, Putin se pohvalio da prosečan poručnik sada zarađuje nešto više od 1.000 dolara mesečno, što je bolje od prosečne plate u drugim sektorima. Savezna vlada, dodao je on, troži oko 1,5 milijardi dolara na subvencionisanje privatnog stanovanja za pripadnike službe.
A svi ruski vojnici sada moraju da budu raspoređeni u debelim vojnim čarapama.
Ono što je novo nije samo nadograđena oprema Rusije, već i teorija o tome kako je Kremlj koristi. Vojska je usavršila pristup koji Dmitrij Adamski, stručnjak za međunarodnu bezbednost na Univerzitetu Rajhman u Izraelu naziva „prisilom na više domena“ – mešanjem stvarne ili pretnje upotrebe sile sa diplomatijom, sajber napadima i propagadnom za postizanje političkih ciljeva.
Ta kombinovana strategija se primenjuje u trenutnoj krizi oko Ukrajine. Rusija se zalaže za hitne ustupke Zapada. Pokret ruskih trupa u savezničkoj Belorusiji doveo je potencijalne snage za invaziju blizu Kijeva, glavnog grada Ukrajine. Ruski džavni mediji upozoravaju da su ukrajinske snage te koje pripremaju akte agresije.
A 14. januara, hakeri su oborili desetine veb-sajtova ukrajinske vlade i na jednom postavili poruku na kojoj je pisalo: „Bojte se i očekujte najgore“.
„Vidite neki sajber, vidite diplomatiju, vidite vojne vežbe. Svi su povezani po dizajnu“, rekao je Adamski.
Nisu sve snage raspoređene duž ukrajinske granice najnaprednije ruske snage. Oni koji su nagomilani na severu imaju starije oružje i uglavnom su tu da zastraše i razvuku ukrajinske resurse, rekao je Aleksij Arestovič, bivši ukrajinski vojni obaveštajac koji je sada politički i vojni analitičar.
Bolje opremljene i modernizovanije jedinice, rekao je on, preselile su se u tu oblast blizu otcepljene provincije na istoku Ukrajine, gde je Rusija pokrenula separatistički rat 2014. koji se nastavlja i danas, prenosi Njujork tajms.
Ruska vojna modernizacija takođe sve više ima za cilj da pošalje poruku SAD-u, projektujući moć izvan istočne Evrope, frustrirajući i ponekad iznenađujući američke zvaničnike.
Ruskim vojnim transportnim avionima, na primer, trebalo je samo nekoliko sati da počnu da prevoze oko 2.000 ruskih mirnovnih trupa, zajedno sa teškim oklopnim vozilima na južni Kavkaz, nakon što je Putin posredovao da se okonča rat između Azerbejdžana i Jermenije 2020. godine.
U Siriji, gde je Rusija intervenisala 2015. godine, koristeći razorne vazdušne snage i ograničene kopnene trupe da zaštiti predsednika Bašara al Asada, napredak Rusije pokazao je da može efikasno da primeni precizno navođeno oružje što je prednost koju su dugo zapadne oružane snage imale nad Rusijom.
Rusija je koristila rat u Siriji, kažu stručnjaci, kao laboratoriju za usavršavanje taktike i naoružanja i za sticanje borbenog iskustva za veći deo svojih snaga.
Više odgovornosti je delegirano na oficire nižeg nivoa, stepen autonomije koji je u suprotnosti sa strukturom civilne vlade u Putinovoj eri. Ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je prošlog meseca da svi komandanti kopneninh trupa, 92 odsto pilota vazduhoplovnih snaga i 62 odsto mornarice imaju borbeno iskustvo.
Uprkos svim svojim naprecima poslednjih godina, ruska vojska je zadržala kritičnu slabost svoj sovjetskog prethodnika: civilnu stranu ekonomije zemlje, skoro lišenu visokotehnološke proizvodnje i korporativnih ulaganja u istraživanje i razvoj. Rashodi za vojsku iznose daleko veći procenat bruto domaćeg proizvoda nego u većini evropskih zemalja, izgladnjujući druge sektore.
Kada je ukrajinska vojska oborila ruske izviđačke bespilotne letelice, na primer, otkrila je elektroniku i motore kupljene od kompanija za dronove u zapadnoj Evorpi, navodi se u izveštaju koji je objavila kompanija Konflikt Armament Riserč, kompanija sa sedištem u Britaniji koja je specijalizovana za praćenje naoružanja.
Analitičari kažu da Rusija poseduje nekoliko novih sistema naoružanja koji su u potpunosti kreirani iz temelja. Veliki deo njegove modernizacije sastoji se od renovirana starije opreme.
„Komplimet koji moramo da uputimo Rusiji jeste da je ona sila koja uči i prilagođava se“, rekao je general Filip M. Bridlav, koji je bio komandat NATO-a u vreme kada je izbio rat u Ukrajini 2014. godine.
„Svaki put kada ih vidimo u sukobu, postaju sve bolji“, dodao je on.
Sada se veruje da su ruska sredstva elektronskog ratovanja, koja se mogu koristiti za presretanje ili ometanje neprijateljskih komunikacija i izbacivanje dronova sa kusa, daleko superiornija u odnosu na američku vojsku, kažu analitičari.
Retorika Kremlja sve više predstavlja Rusiju kao zaključanu u egzistencijalnom sukobu sa Zapadom. Ulaganje u vojsku je propraćeno militarizacijom ruskog društva pod Putinovim vođstvom, učvršćujući koncept domovine orkužene neprijateljima i mogućnošću nadolazećeg rata.
Sva ta dešavanja, kažu analitičari, otežavaju Zapadu da spreči Putina da napadne Ukrajinu, ako bude odlučan.
BONUS VIDEO: Rusija i Ukrajina: Ide li Evropa ka ratu?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare