Hrvatski naučnici objasnili zašto je kovid opasniji od gripa

Svet 19. jul. 202013:31 > 14:36
Podeli:
Foto: Shutterstock

Kada je u januaru koronavirus (SARS-CoV-2) iz kineskog grada Vuhana krenuo u svoj osvajački pohod širom sveta, brojni lekari, naučnici i novinari novu bolest Covid-19 upoređivali su sa gripom. To poređenje samo po sebi se nametnulo jer su uzroci obe bolesti respiratorni virusi, a i grip i Covid imaju slične početne simptome: povišena temperatura, malaksalost, bol u mišićima, zglobovima… ipak u pitanju su sasvim drugačije boljke.

Kako je koronavirus odnosio sve više života, mnogi su počeli sa upoređuju smrtnost kod gripa i Covida-19. I tako je počela žestoka rasprava u javnosti koja traje i danas. Pritom većina epidemiologa i infektologa tvrdi da je neprimereno upoređivati dobro nam poznati grip, čije širenje obuzdavamo vakcinom i delotvornim lekovima, s novom i nepoznatom bolešću protiv koje nemamo ni jedno ni drugo.

„Ova dva virusa je teško porediti i reći koji je opasniji. Iako su oba virusi disajnog sistema, SARS-CoV-2 nije imao priliku da deluje na ljudsku populaciju na isti način kao grip. Grip postoji više od 500 godina, što je nekih 20-ak generacija. Najopasnija epizoda pandemijskog gripa bio je španski grip, koji je vrlo verovatno bio u kontaktu sa svim ljudima na svetu. Kao rezultat, zabeleženo je između 50 i 100 miliona smrti. Ova epizoda je iz populacije uklonila sve najosjetljivije ljude, koji nakon toga više nisu imali potomaka. To znači da smo mi kao populacija otporniji na grip nego ljudi rođeni pre te epizode“ objašnjava Ozren Polašek, profesor na Katedri za javno zdravlje i šef Centra za globalno zdravlje Medicinskog fakulteta u Splitu.

Foto:EPA-EFE/RONALD WITTEK

Grip opasan i za mlade

„Za razliku od toga, SARS-CoV-2 još uvek nije bio u kontaktu sa svim ljudima, tako da ne možemo napraviti direktno poređenje. Možemo porediti to da SARS-CoV-2 ima veću sklonost dovođenja do smrtnih ishoda u starijim uzrasnim grupama i među osobama koje imaju hronične bolesti, dok je grip opasniji za mlađe ljude, u kojoj ponekad dovede i do smrtnih ishoda. Za SARS-CoV-2 na sreću za sada nisu zabeleženi smrtni ishodi u mlađim dobnim grupama, bar u Hrvatskoj“ dodao je Polašek.

Epidemiolog Branko Kolarić, profesor na Univerzitetu u Rijeci, upozorava da je grip bolest koja se javlja na jesen i zimu, što kod Covida nije slučaj.

„Grip se efikasnije od Covida prenosi među decom, kod koje mnogo češće uzrokuje teže kliničke slike. Grip se primarno prenosi u fazi dok osoba još nema simptome, dok je kod Covida prenos moguć 48 sati pre pojave simptoma, ali se u toj fazi čini daleko ređi nego kod gripa. Glavnina transmisije Covida ipak je u simptomatskoj fazi bolesti. Dok kod Covida do 80 odsto zaraženih ima blage simptome ili ih uopšte nema, kod gripa je češća jasna klinička slika te osoba zna da je zaražena/bolesna. Važno je dodati da ne znamo izaziva li SARS-CoV-2 kod ljudi koji su preboljeli infekciju neke dugotrajnije posledice, dok znamo da to nije slučaj s gripom. Naime, neki virusi uzrokuju nastanak malignih bolesti, kardiovaskularnih bolesti, bolesti endokrinog sistemau, uključujući dijabetes“ kaže dr Kolarić.

Foto: Tanjug/ AP Photo/Emrah Gurel

Kao povod za jednu od najvećih rasprava na globalnom nivou svakako su poslužile izjave američkog predsednika Donalda Trampa, koji je u trenutku kad se koronavirus počeo eksponencijalno širiti SAD-om negirao potrebu uvođenja karantenskih mera.

Pročitajte još:

„Prošle je godine od običnog gripa umrlo 37.000 Amerikanaca. Ništa se ne isključuje, život i ekonomija se nastavljaju… Razmislite o tome“ rekao je Tramp. Stručnjaci iz Američkih centara za kontrolu bolesti (CDC) tada su izneli procenu da se broj umrlih od gripa u SAD-u između oktobra 2019. i februara 2020. godine kreće između 26.339 i 52.664, s najboljom procenom od oko 34.157. U međuvremenu je od Covida-19 u SAD preminulo 141.118 ljudi, dakle gotovo pet puta više nego od gripa.

Vrtoglavi rast obolelih

„Procenjuje se da u svetu od posledica gripa godišnje umire 290.000-650.000 osoba. U Hrvatskoj se procenjuje da bi od gripa u sezoni moglo umreti do 500 osoba, a službeno prijavljenih ima nekoliko desetina do stotina smrti godišnje. Procene smrti od Covida-19 se u ovom trenutku procenjuju na 570.000 umrlih osoba u svetu, a tek smo prošli nešto više od polovine godine, što upućuje na to da će globalno umreti više osoba nego što je procenjeno za sezonski grip. Za grip se procenjuje da umre jedna do dve na 1000 zaraženih osoba, dok se za Covid-19 procenjuje da je to šest do deset na 1000 zaraženih“ ističe Kolarić.

Foto:EPA-EFE/JUSTIN LANE

Naučnici ističu da se kod računanja smrtnosti od neke zarazne bolesti barata s više pojmova, uključujući smrtnost (CFR, odnosno case fatality rate) i smrtnost ukupnog broja zaraženih (IFR, odnosno infection fatality rate). Tako je prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji CFR, koji se računa kao mera broja umrlih i potvrđeno zaraženih, kod Covida procenjen na 3,4 odsto, dok se kod gripa barata s brojkom od 0,1 odsto. Ipak, CFR varira od zemlje do zemlje.

Tako je trenutni CFR u SAD-u i Brazilu 3,8, u Belgiji 15,4, Italiji 14, 3, Španiji 9,3, Švedskoj 6,7 odsto, te u Hrvatskoj 2,97 odsto. IFR, odnosno mera broja umrlih i ukupnog broja zaraženih, je ipak znatno niža jer uključuje mnogo veći broj ljudi, ne samo one koji su tražili medicinsku pomoć i dobili službenu dijagnozu.

Činjenica da tokom protekla dva meseca broj umrlih u nekim zemljama pada iako broj zaraženih vrtoglavo raste trenutno se pripisuje boljem načinu lečenja (koristi se steroid deksametazon koji je delotvoran kod teških slučajeva). Kako bi stekli širi uvid u razmere smrtnosti od Covida-19, naučnici sada pokušavaju da procene IFR, kako na globalnom nivou, tako i u pojedinim zemljama.

Foto:EPA-EFE/ROBINUTRECHT

„Ovaj broj je jako teško meriti jer vam za njega treba reprezentativan uzorak populacije, tj. manji broj ljudi koji će imati ista svojstva kao i cela populacija. U fazi smo aktivne epidemije, u kojoj se svi parametri menjaju, tj. ljudi se aktivno zaražavaju, pa je dodatno otežano merenje. Obrazac kliničke slike se menja, trenutno vidimo niži rizik za bolničko lečenje (koji se dodatno menja zbog obrasca razumevanja bolesti i shvatanja da ne moramo sve slučajeve lečiti bolnički), kao i niz drugih promena poput bolje reakcije naših sluznica, veće vlažnosti vazduha i manje boravka u zatvorenim prostorima ili međudelovanja virusa s bakterijama koje se nalaze u našem disajnom sistemu“ rekao je Polašek.

Rizici s lekovima

U zaključku se osvrnuo i na kritike zagovornika teze “to je samo grip”, koji tvrde da je prolećni lockdown bio nepotreban jer je izazvao veliku štetu u ekonomiji.

„Na samom početku nismo znali koliko je virus stvarno opasan, pa su mere bile vrlo snažne. Kao rezultat smo imali jedan od najboljih nacionalnih odgovora na virus. Nažalost, svaki lek ima i rizik nuspojava, i to što je snažniji lek, to je snažnija nuspojava. U našem slučaju je ishod karantina bio snažno izražen na ekonomiju i doveo je do ozbiljnog talasa otpuštanja, koji je sigurno imao štetan učinak na zdravlje populacije. Pritom ne možemo reći kako bi izgledala situacija da nismo uveli karantin jer bi se možda epidemija znatnije proširila, a mi i dalje ne bismo održali ekonomiju zbog situacije zemalja u okruženju od kojih zavisimo. Jedini optimističan pogled na ovu celu situaciju je da je ova pandemija ubrzala uvođenje nekih promena poput digitalizacije i da bi trebalo da je shvatimo kao priliku za promenu na nešto bolje. Novi cilj nam je ne održavati ekonomiju bez virusa, nego uprkos virusu, uvođenjem preciznih mera koje će održati nivo epidemije pod kontrolom, uz održavanje dovoljnog stepena sloboda za ekonomski rast“ zaključio je Ozren Polašek.

 

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar