Krajem ove nedelje Hrvatska je počela pregovore s kineskim proizvođačima vakcina ne bi li moguće osigurala dodatne količine u trenutku kad iz dana u dan stiže sve više loših vesti o odlaganju isporuka firmi od kojih je vakcina kupljena pre pola godine, što značajno usporava hrvatski plan vakcinacije. Zadnja isporuka stigla je od AstraZeneka/Oksforda koji će do kraja marta smanjiti isporuke EU za oko 90 miliona, a za Hrvatsku oko 100.000 doza.
Zbog toga je u petak obavljen i prvi razgovor s Kinezima oko mogućeg interventnog uvoza vektorskog cepiva CanSinoBIO koje se daje u jednoj dozi, a u nedelji koja sledi razgovaraće se oko Sinopharma i Sinovaca, vakcina na temelju inaktiviranog virusa SARS-CoV-2.
Pročitajte još:
Nije sigurno hoće li Hrvatska postići dogovor s obzirom na to da Kinezi pre dostave ikakvih ‘papira’ o svojim vakcinama odnosno izveštaja o drugoj i trećoj fazi ispitivanja traže ugovor na nivou država.
Naime, bez dokaza o sigurnosti i efikasnosti ne može se sklopiti nikakav posao oko cepiva. Osim toga, primer Mađarske govori da su kineske vakcine poprilično skupe pa je tako ta zemlja platila jednu dozu Sinopharma čak 37,50 dolara, izvestili su mađarski mediji.
Prema onom o čemu su javnost izvestili Kinezi, efikasnosti Sinopharma je oko 75 odsto. Efikasnost Convidecije (cepiva koje proizvodi CanSinoBIO) je 65,28 posto, a Sinovaca, prema dostupnim informacijama, od 50,38 do 83,5 posto, zavisno od toga gde su rađene studije (Brazil i Turska).
U nameri da se poveća broj vakcinisanih, Hrvatska je nedavno ušla u pregovore s Rusijom. Izvori iz Vlade tvrde da je Hrvatskoj bliža opcija kupovina Sputnjika V nego kineske vakcine.
Pročitajte još:
Ovih je dana u središtu zanimanja AstraZeneka i to zbog činjenice da će u dve nedelje Hrvatskoj smanjiti isporuku za gotovo 100.000, ali i zbog sumnji na moguće probleme sa zgrušavanjem krvi nakon vakcinacije kod nekih pacijenta. Deo država EU odlučio je da prestane vakcinaciju AstraZenekom dok se ne utvrdi moguća povezanost s embolijama koje su doživeli neki vakcinisani.
Jedan slučaj 91-godišnje žene u Hrvatskoj potencijalno je mogao takođe biti povezan s vakcinom jer je žena umrla od plućne embolije tri dana nakon vakcinacije.
„Trenutno dostupne informacije ukazuju da broj tromboembolijskih događaja u vakcinisanih osoba nije veći od broja koji je zabeležen u opštoj populaciji. Tako je do 10. marta 2021. godine prijavljeno 30 slučajeva tromboembolijskih događaja na približno pet miliona ljudi vakcinisanih cepivom AstraZeneka u Evropskom ekonomskom prostoru (EGP), što je značajno manje od očekivanog broja tromboembolija u opštoj populaciji koje se dogode nezavisno od vakcinacije“, stoji u saopštenju HZJZ-a u kojem se citira zaključak EMA-e.
Hrvatska neće obustaviti vakcinaciju ovim cepivom jer se smatra da je korist značajno veća od mogućih rizika. Takođe ne stoje informacije, kažu u HZJZ-u, po kojima je došlo do značajnog odbijanja ovog cepiva u Hrvatskoj nakon što su se pojavile informacije o mogućim tromboembolijama kao nuspojavama vakcinacije. Naime, odbijanje građana ovog cepiva u okvirima je kao što se to događalo otkako je to cepivo stiglo u Hrvatsku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar