Više od 20.000 dece migranata u SAD nalazi se u prenatrpanim centrima za njihov smeštaj, dok nastavlja da se povećava broj privedenih migranata na američko-meksičkoj granici, u jednom od najvećih izazova administracije predsednika Džozefa Bajdena.
Pročitajte još:
Bajdenova administracija drži desetine hiljada dece u mreži od oko 200 objekata u dvadesetak saveznih država, među kojima je i pet centara s više od 1.000 dece.
Poverljivi podaci pokazuju da se broj migrantske dece pod nadzorom američke vlade u poslednja dva meseca više nego udvostručio, na oko 21.000 dece ove nedelje, od ranog doba do tinejdžerskog uzrasta.
U jednom takvom centru u vojnoj bazi u El Pasu u Teksasu nalazi se više od 4.500 dece. Advokati i stručnjaci za javno zdravlje kažu da su neki od tih centara bezbedni s odgovarajućom negom, ali da je u drugim ugroženo zdravlje i bezbednost dece.
U okviru plana američke vlade za smeštaj hiljada dece koja prelaze granicu iz Meksika koristi se i desetak nelicenciranih objekata u vojnim bazama, stadionima i kongresnim centrima koji zaobilaze državne propise i koji ne zahtevaju tradicionalni pravni nadzor.
U tim objektima deci nije zagarantovan pristup obrazovanju, rekreaciji ili pravnom savetu.
Ministarstvo je odbilo da kaže da li postoje neki standardi koji se zakonski mogu nametnuti za brigu o deci u vanrednim centrima ili kako se oni nadziru, ukazujući da je Bajdenova administracija dozvolila veoma ograničeni pristup medijima u tim centrima pozivajući se na pandemiju koronavirusa i restrikcije u vezi s privatnošću.
Advokate i borce za ljudska prava posebno zabrinjavaju masovna skloništa sa stotinama kreveta naguranih jednih pored drugih.
U takvim objektima deca mogu biti izolovana, pod manjim nadzorom i bez osnovnih usluga. Polovina migrantske dece zadržane u SAD spava u skloništima sa više od 1.000 druge dece.
Neki od tih objekata koji rade po ugovorima već se suočavaju sa sudskim postupcima zbog navoda da su deca bila fizički i seksualno zlostavljana u skloništima u vreme Trampove administracije, dok neke nove kompanije koje pružaju smeštaj imaju malo ili nimalo iskustva u radu s decom migrantima.
3/30/21 3:00AM #crisisattheborder #illegalimmigration #migrantcaravan #latinonews #latinoamerica #photojournalism #bordercrisis #centralamerica #brownlivesmatter #usa #america #biden #bidenbordercrisis #chicanojournalism pic.twitter.com/abjtKHrCMH
— Erik Herrera (@DuvalinPapi) April 3, 2021
Prethodna administracija je prema takozvanom Članu 42 iz zakona o zdravstvu zbog pandemije automatski deportovala sve migrante koji su uhvaćeni kako ilegalno prelaze granicu.
Bajdenova administracija primenjuje tu uredbu na sve odrasle osobe i porodice, ali ne i na decu koja dolaze bez pratnje starijih.
Američka agencija za carine i zaštitu granica u aprila je privela 178.622 ljudi duž granice s Meksikom, što je najveći broj privodjenja u makar dve decenije. Broj privedenih imigranata na jugozapadnoj granici SAD u aprilu je porastao 12. mesec zaredom.
Bajdenovo obećanje humanijeg pristupa imigraciji nego u Trampovo dalo je nekim migrantima, od kojih mnogi beže iz teških ekonomskih uslova u Meksiku i Centralnoj Americi, nadu da će možda moći lakše da uđu u SAD.
Iako je Bajden obećao ukidanje neke od Trampovih mera, on je takođe pozvao imigrante da ostanu kod kuće i dao je više ovlašćenja službenicima agencije za carine i zaštitu granice da vrate imigrante po protokolima uvedenim za borbu protiv koronavirusa.
Ipak, poslednji podaci posle porasta broja migrantske dece ove godine doveli su u pitanje Bajdenovu imigracionu politiku.
S druge strane, broj migrantskih porodica i dece bez pratnje koji su ilegalno prešli granicu opao je u aprilu prvi put posle skoro godinu dana.
Agenti za carinu i zaštitu granica privela je 48.226 migranata koji su putovali kao porodice i 16.933 dece koja su bila sama. Broj privedenih u obe grupe pao je za oko 10 odsto u poređenju s martom.
Broj odraslih koji su prelazili granicu takodje je verovatno manji od ukupnog broja privedenih, jer mnogi pokušavaju više puta da pređu granicu pošto su prethodno uhvaćeni i vraćeni u Meksiko.
Nekoliko je razloga za smanjenje broja porodica i dece bez pratnje koji prelaze granicu.
Jedan od bitnijih je što je Meksiko, na zahtev SAD, pojačao napore u vezi s imigracijom, pažljivijim kontrolisanjem svoje južne granice s Gvatemalom, kao i uobičajenih migrantskih ruta kroz tu zemlju.
Ovogodišnji talas migranata na granici s Meksikom je jedan od najznačajnijih logističkih i političkih izazova za Bajdenovu administraciju koja je posebno na iskušenju zbog rekordnog broja migrantske dece bez pratnje koja su u pritvornim centrima.
Zadržavanje politike da se zbog koronavirusa migranti vraćaju bez formalnog privođenja predmet je nekoliko sudskih slučajeva koje su pokrenuli Američka unija za gradjanske slobode (ACLU) i organizacije za prava migranata, tvrdeći da je po federalnim zakonima ta praksa nelegalna pošto ljude u opasnosti od proganjanja u njihovim zemljama ne treba odmah vraćati.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar