Preživeli stanovnici razornog zemljotresa koji je pogodio Haiti su opljačkali humanitarni konvoj u vreme dok ta siromašna karipska država pokušava izbeći ponavljanje loših odgovora na prošle prirodne katastrofe, prenosi Hina.
PROČITAJTE JOŠ:
Pljačkanje humanitarnih zaliha i haos pri davanju pomoći naglasili su očaj koji vlada Haitijem nakon prošlonedeljnog snažnog potresa koji je odneo više od 2 hiljada života i uništio više od 130 hiljada domova.
Potres jačine 7.2 stepena u nekoliko je sekundi desetinama hiljada Haićana odnio sve što su posedovali, stvorivši nestašice hrane i čiste vode.
Humanitarni konvoji počeli su da dele pomoć, no u nedovoljnoj količini i sa logističkim pogreškama.
Haotične scene zabeležene su u petak u Les Kajesu, jednom od potresom najpogođenijih gradova, pri deljenju vreća pirinča, prenosi agencija Frans pres.
Sve manje zaliha
Pljačkaši su uspeli da uđu u jedan od dva kamiona pre no što su snage bezbednosne intervenisale, a preostala roba nasumce je podeljena iz lokalne policijske stanice.
Velik deo Haićana stoga zavisi od milosti svojih suseda i porodice koji i sami nemaju velike zalihe.
„Imam prijatelja koji je stigao iz prestolnice Port-o-Prensa kako bi mi doneo vodu i hranu, a ja sam to podelio sa svojim susedima. Dao mi je i odeće“, rekao je Marsel Frankois, otac dva deteta koji je nakon potresa tri sata bio zatočen pod ruševinama.
Iz svoje uništene kuće, koja se nalazi na putu koja spaja Les Kajes sa aerodromom, Frankois sad ima mesto u prvom redu za praćenje humanitarnih operacija.
„Vidim puno pripadnika vlasti da prolaze, procesije zvaničnika sa njihovim sirenama i velikim autima nevladinih organizacija. Prolaze i humanitarni kamioni, no ništa za mene“, rekao je 30-godišnjak.
Niko nije došao da pomogne
Haiti, jedna od najsiromašnijih država na svetu, i pre razornog potresa bio je u haotičnoj situaciji – zemlja je imala velike brojeve slučajeva kovida-19, a politička kriza kulminirala je prošli mesec ubistvom predsednika Žovenala Moiza.
Bivša francuska kolonija, naseljena afričkim robovima zbog rada na plantažama šećerne trske i kafe, još uvek se oporavljala i od zemljotresa 2010. godine koji je pogodio prestolnicu i ubio više od 200 hiljada ljudi.
Tada je bez doma ostalo više od 1.5 miliona Haićana, a preživeli su godinama živeli u šatorima, boreći se i sa smrtonosnom epidemijom kolere, usprkos milijardama dolara inostranih donacija.
Kao i nakon te tragedije, zvaničnici su ponovno pokušali optimistično da obećaju da će „izgraditi sve ponovno i bolje“.
„Svedočili smo neverovatnom trenutku jedinstva u odgovoru na potres, pa verujemo da se ovo može pretvoriti u priliku za obnovu prema boljem“, rekla je zamenica glavnog sekretara Ujedinjenih naroda Amina Mohammed u petak, nakon poseta Haitiju.
Haićani, poučeni iskustvom, ne veruju obećanjima. Iako su humanitarni radnici upozoravali da se ne ponove greške koje su otežale odgovor na zemjotres 2010., na potresom pogođenom području već su se pojavili gradovi šatora.
„Živimo očajan život“, rekao je Vilford Rosevelt na stadionu punom šatora.
„Zemlja je mokra zbog kiše. Na tome ljudi spavaju. Niko od vlasti nije nam pomogao.“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar