Valdemar Mordekaj Hafkin stvorio je prvu vakcinu protiv kolere i kuge. Svet danas ne zna ko je on.
U proleće 1894. Valdemar Hafkin otputovao je u Kalkutu u indijskoj provinciji Bengal u potrazi za kolerom. Stigao je u Indiju nekoliko meseci ranije naoružan, kako je verovao, vakcinom protiv ove bolesti ali nikako nije uspeo da je testira.
Kako je stigao, britanski establišment ali i indijska javnost dočekali su Hafkina sa skepsom i otporom. Hafkin nije bio lekar već zoolog i bio je ruski Jevrejin koji se školovao u Odesi i potom Parizu u vreme kada bakterije i bakteriologija bili „fikcija“.
Pročitajte još:
Hafkin, koji je imao 33 godine kada je stigao u Indiju, imao je i praktičnih problema sa testiranem vakcine. Njegova prva verzija vakcine podrazumevala je ubrizgavanje dve doze sa pauzom od nedelju dana i njegov tim nikako nije mogao da nađe test subjekte za tu drugu dozu jer, iako je bolest bila široko rasprostranjena, nije je bilo u dovoljnoj količini.
Te godine Hafkin je vakcinisao 23.000 ljudi ali se nije pojavilo nijedno žarište koje bi moglo da dokaže efikasnost vakcine.
Onda mu se u martu 1894. „posrećilo“. Pozvan je u Kalkutu da identifikuje bakcile kolere koji su se pojavili u jednom od bunara u izolovanom selu u predgrađu. Siromašne porodice su sve koristile tu vodu za piće pa je Hafkin imao idealnu situaciju za testiranje vakcine. Hafkin je planirao da vakciniše neke članove porodice a druge ostavi bez vakcine kako bi utvrdio efikasnost vakcine. Rezultat je bio povoljan – niko od vakcinisanih se nije razboleo.
Marketinški trik – javna vakcinacija
Sada se pojavio drugi problem – kako naterati ljude da se vakcinišu. Koncept vakcinacije bio je stran Indusima, a britanske vlasti sa svojim zbrkanim i nepouzdanim zdravstvenim sistemom nisu ulivale previše poverenja.
Hafkin se dosetio da radi sa indijskim lekarima a odlučio se i na za to vreme neuobičajen korak, a danas vrlo rasprostranjen – sam se vakcinisao u javnosti kako bi svima dokazao da je njegova vakcina bezbedna.
Kada je Hafkin diplomirao zoologiju na Univerzitetu u Odesi 1884. godine „nagrađen“ je tako što mu je zabranjeno da predaje na univerzitetu jer je Jevrejin.
Ubrzo potom, Hafkin odlazi iz Odese i stiže u Pariz gde je radio kao pomoćnik bibliotekara na Institutu Lui Paster – vodećem centru za bakteriologiju na svetu. U svoje slobodno vreme, Hafkin je svirao violinu i eksperimentisao u laboratoriji.
Vakcina protiv kolere
Tako je otkrio da ubrizgavanjem bakcila kolere u zamorčiće može da proizvede jaču koleričnu kulturu i na taj način napravi vakcinu protiv bolesti.
Sve do tada, kolera se lečila vrelim kupkama i izbegavanjem oblasti sa „lošim vazduhom“ i niko do tada nije pomislio da kultiviše i izmeni bakterije koje izazivaju bolest.
Kada je uspeo da imunizuje dovoljno zamorčića, odlučio se da svoju vakcinu testira na ljudima – sebi. Kako nije osetio nikakve teže nuspojave, bio je ubeđen da ima vakcinu koja je pogodna za šire testiranje, ali mu je za to potrebno da ode negde gde kolere ima – u Indiju, na primer.
Nakon što je njegov projekat imunizacije u Kalkuti urodio plodom, Hafkina su neki vlasnici plantaža čaja pozvali da vakciniše njihove radnike, što je i radio sve dok se na jesen 1895. nije zarazio malarijom zbog čega je morao da se vrati u Evropu na oporavak.
Već tada Hafkin je znao da je njegova vakcina efikasna u smanjenju broja slučajeva, ali da ne pomaže mnogo u smanjenju smrtnosti i bio je odlučan da radi na unapređenju svoje vakcine. Tada se dogodilo nešto što je odvuklo Hafkina od rada na vakcini protiv kolere za stalno.
Kuga
Treća pandemija kuge izbila je u Junanu, Kina 1984. i proširila se do Hong Konga a potom i Bombaja. U početku su Britanci ublažavali ozbiljnost epidemije ali je ubrzo postalo jasno da Bombaj umire od kuge i guverner grada se obratio Hafkinu za pomoć.
Hafkin je optutovao u Bombaj i u jednoj maloj prostoriji uz pomoć jedno ćate i trojice pomoćnika počeo da radi na prvoj vakcini protiv kuge.
Neumorno je radio cele zime i u decembru je uspeo uspešno da vakciniše zečeve, da bi u januaru 1987. krenuo sa testiranjem na ljudima.
Sebi je ubrizgao vakcinu 10. januara 1897. Nekoliko gana je goreo od temperature ali se potom oporavio. Kada se u obližnjem zatvoru pojavila kuga, Hafkin je vakcinisao 147 zatvorenika dok je 172 ostavio bez vakcine. Od onih koji nisu dobili vakcinu, 12 se zarazilo a šest umrlo, dok su samo dva slučaja zaraze registrovana među vakcinisanima.
Uspeh vakcinacije u Bjukula zatvoru doveo je do rapidne proizvodnje i testiranja i Hafkin se iz male sobe preselio u viku u vlasništvu duhovnog lidera Age Kana koji se dobrovoljno prijavio za vakcinu.
Stotine hiljada ljudi tamo je vakcinisano a kraljica Viktorija ga je postavila za viteza. U decembru 1901. postavljen je za direktora Laboratorije Parel za istraživanje kuge u Bombaju.
Iz sveta i regiona čitajte i:
Onda je usledila katastrofa.
Optužba i posledice
U martu 1902. u selu Mukoval u Pundžabu, 19 osoba umrlo je od tetanusa nakon što su vakcinisani Hafkinovom vakcinom. Ostalih 88 koji su vakcinisani tog dana su bili dobro. Svi dokazi ukazivali su na fantalnu kontaminiranost boce 53N koja je 41 ranije napravljena u Parle laboratoriji.
Indijska vlada pokrenula je istragu i utvrdila da je Hafkin promenio način sterilizacije vakcina tako što ih je zagrevao umesto da ih tretira karboksilnom kiselinom. Njegov metod se praktikovao u Francuskoj ali ne i u Britaniji i vlasti su utvrdile da je on kriv za smrt 19 osoba i otpustile ga sa mesta direktora laboratorije.
Poražen i osramoćen, Hafkin je otputovao u London. Razvio je vakcinu protiv kuge i bio je vitez ali je tamo bio autsajder, uz to teško mu je išao engleski.
Kda je četiri godine posle Mukovala indijska vlada konačno objavila sve detalje istrage na osnovu koje je Hafkin proglašen krivim, postalo je očigledno da je bočica 53N slučajno kontaminirana u Pundžabu – asistentu koji je otvarao flašu ispao je forceps na pod i umesto da ga steriliše, on je prljavim forcepsom otvorio flašu.
U Hafkinovu odbranu stali su brojni britanski stručnjaci, uključujući nobelovca Ronalda Rosa i Hafkin je oslobođen optužbi 1907. Do tada, hiljade ljudi umrlo je u Indiji od kuge.
Hafkin se vratio u Indiju gde je bio direktor Biološke laboratorije u Kalkuti ali mu je bilo zabranjeno da sprovodi bilo kakve testove. Na neki način su ga i dalje krivili uza Mukoval.
Pred kraj života, Hafkin se vratio u Francusku i posvetio veri, otvorivši fondaciju koja je promovisala jevrejsko obrazovanje u Istočnoj Evropi. Nikada se nije oženio i poslednje godine proveo je u Švajcarskoj.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar