Tajna grupa naučnika i milijardera je osmislila "Projekat Menhetn", koji bi mogao da zaiustavi širenje korone u svetu, piše Volstrit Džurnal. To je, kako piše list, najprogresivnije svetsko istraživanje o pandemiji, i planiraju da njegove nalaze proslede Beloj kući.

Grupa broji na desetine američkih vrhunskih naučnika i nekoliko milijardera, kao i „titana“ industrije koji bi trebalo da odgovore na pandemiju koronavirusa. Našli su i put do Majkla Pensa, potpredsednika američke vlade, koji vodi tim za borbu protiv pandemije.

Ovaj eklektični tim vodi Tom Kejhil, lekar koji je postao „venčer“ kapitalista i koji i dalje živi u Fenvej parku u Bostonu, u stanu s jednom spavaćoj sobom. Međutim, ono čega ima u izobilju su veze sa najmoćnijim vladinim zvaničnicima., piše WSJ.

Naučnici su imenom projekta dali omaž kolegama koje su pre više decenija razvijale atomsku bombu. Sada brejstorminguju najneverovatnije ideje za borbu protiv pandemije koje su pokupili širom sveta.

Sebe zovu „Naučnici koji će stati na put Covidu-19“, i uključuju biohemičare, imunologe, neurologe, hronobiologe, onkologe, gastroenterologe, epidemiologe i nuklearne fizičare. Biolog Majkl Rosbah, dobitnik Nobelove nagrade za 2017. opisao je grupu:

„Nema sumnje da sam ja najmanje kvalifikovan od svih tamo“.

Tajni izveštaj i veze sa Belom kućom

Ova grupa je služila i kao neformalan most između Bele kuće i farmaceutskih kompanija, kao i ad hok savet za proveru projekata, odbacujući ih pre nego što dođu do političara.

Sastavili su tajni izveštaj na 17 strana kojim Beloj kući preporučuju neobične mere protiv virusa. Jedna od njih je tretman pacijenata moćnim lekovima protiv Ebole, i to mnogo većim dozama nego što je do sada bio slučaj.

Moćna FDA (Food and Drug Administration) i Odeljenje za veterane već su prihvatile neke od preporuka. To je uradio i Nacionalni institut za zdravlje, čiji je direktor Frensis Kolins rekao da se slaže sa većinom preporuka. Izveštaj je dostavljen pensu i njegovom kabinetu.

Ko je Tom Kejhil

Doktor Kejhil je veoma koloritan lik. U svom još mladom životu razvio je neverovatne kontakte, ne samo sa Belom kućom, već i sa milijaderima Piterom Tilom, Džimom Palotom i Majklom Milkenom – finansijerima koji su mu dali legitimitet da priđe zvaničnicima usred krize. Njegova grupacija je savetovala i Nika Ejersa, dugogodiđšnjeg saradnika Majkla Pensa.

Niko iz grupe borbe protiv Covida ne bi trebalo da zaradi od toga. Kažu da ih motiviše šansa da doprinesu borbi protiv pandemije, i na nacionalnom nivou, i na nivou država.

„Možda nećemo uspeti, ali ako uspemo, to bi moglo da promeni svet“, rekao je jedan od članova grupe, Stjuart Šrajber, profesor hemije sa Harvarda.

Eksperti su svesni i da će Trampova administracija možda u potpunosti ignorisati sve njihove preporuke.

Samo pre dve godine, Kejhil je studirao na Djuk univerzitetu, sprovodeći istraživanja o retkim genetskim poremećajima i verovao da će nastaviti da radi kao lekar. Umesto toga, prijatelj mu je sredio posao u firmi svog oca, „Raptor grupi“. Kejhil se „navukao“ na investiranje, posebno u medicinske nauke. Identifikovao je naučnike koji obećavaju i pomagao im da reše „nemoguće“ probleme – i naučne, i finansijske.

Posle toga napravio je svoj investicioni fond, u koji je privukao najmoćnije investitore Silicijumske doline, kao što je Til.

Kontroverzne preporuke

Kada se pandemija virusa u Americi zahuktala, bio je zaintrigiran i pomalo depresivan, jer su „nauka i medicina bile skroz skrajnute dok se sve događalo“.Imao je sreću da su investitori bili veoma zainteresovani za njegove brifinge i ulaganja.

Njegova kompanija je isprva prikupljala medicinska istraživanja širom sveta, i razdvajala one sumnjive od onih koji obećavaju. Pokušali su da potpuno blokiraju uticaj politike na svoje odluke. Njihov ekspert, Ben Kravat iz Kalifornije, potpuno je odbacio Trampov „voljeni“ hidroksihlorokin, koji je predsednik SAD propovedao kao „čudesni lek“. Takođe su odbacili i ideju testiranja na antitela, kao uslov za povratak na posao, koju je Kravat nazvao „najgorom idejom koju sam ikad čuo“. On kaže da to ne sprečava ljude s antitelima da prenose virus dalje.

Sa druge strane, grupa je preporučivala da vlada kupuje lekove koji se još nisu dokazali efektivnim, da bi podstakla farmaceutske kompanije na produkciju.

Preporučili su i da se vreme studije koja je potrebno da dokaže da li lek, ili vakcina rade sa devet meseci ili godinu, smanji na nedelju dana.