Hrvatski ministar spoljnih poslova Gordan Grlić Radman izjavio je da je funkcija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostatak prošlosti i ujedno dokaz za nedostatak demokratije u toj zemlji.
Pročitajte još:
„Kao relikt neposrednog posleratnog vremena, funkcija visokog predstavnika je danas manifestacija nedostatka demokratije u političkom životu te zemlje“, rekao je Gordan Grlić Radman za Frankfurter Allgemeine Zeitung – FAZ.
Kako prenosi Hina, FAZ navodi da se u Hrvatskoj, koja je ne samo jedini EU sused BiH, nego i potpisnica Dejtonskog sporazuma, s pažnjom prati dolazak novog visokog predstavnika, nemačkog političara Kristijana Šmita, koji je u nedelju preuzeo tu funkciju.
„Bosna i Hercegovina nije mesto za eksperimente. To kažem ne samo kao ministar spoljnih poslova Hrvatske, nego i kao neko ko je u BiH i rođen i čija porodica od tamo potiče“, rekao je Grlić Radman, aludirajući na Bonska ovlašćenja kojima raspolaže visoki predstavnik, koji može da smenjuje političare i dekretom donosi i ukida zakone.
Nedavnu odluku visokog predstavnika Valentina Incka o donošenju zakona koji kažnjava negiranje genocida, Grlić Radman je ocenio suzdržano.
„Funkcija visokog predstavnika ima pravo da upotrebi Bonska ovlašćenja, ali njihova primena predstavlja demokratski deficit koji nije u skladu s evropskim ambicijama Bosne i Hercegovine“, rekao je Grlić Radman.
On smatra da su Bonska ovlašćenja legalni instrument, ali i „političko-pravni atavizam“.
Hrvatski ministar spoljnih poslova odbacio je i ideje o promeni Ustava dekretima.
„Smatram da dekretima sprovoditi ustavne modele nije rešenje“, rekao je Grlić Radman.
Takođe je rekao da ni centralističke tendencije nekih političara iz redova Bošnjaka nisu rešenje.
„Centralistički pristup bi u BiH mogao da vodi ka nestabilnosti. Jer ko bi zapravo bio nosilac bosanskohercegovačke državnosti kada bi samo vredelo pravo brojčano najjačeg konstitutivnog naroda“, rekao je Grlić Radman.
On je dodao da „određene snage“ veruju da Federaciju BiH mogu pretvoriti u „centralistički i unitaristički ustrojeni bošnjački entitet“.
Hrvatski ministar je rekao da Zagreb već godinama posmatra „otvorenu praksu“ isključivanja Hrvata iz procesa donošenja političkih odluka.
„To se manifestuje i time što jedan deo Bošnjaka pri izboru tročlanog državnog predsedništva bira kandidata koji je samo prividno hrvatski kandidat, ali u stvarnosti zastupa bošnjačke interese“, navodi Grlić Radman za FAZ.
„Brojčana nadmoć Bošnjaka vodi tome da kandidat koga podržava većina Hrvata nema izgleda“, kaže.
On je rekao da se Hrvatska već godinama zalaže za reformu izbornog zakona koji bi, recimo, kroz restrukturiranje izbornih jedinica onemogućio da Hrvati u BiH budu preglasani pri izboru državnog predsedništva i parlamenta.
Pritom se ne radi o tome, kako kaže Grlić Radman, da se pored Republike Srpske i Federacije formira i treći entitet, nego samo o tome da Hrvati izaberu vlastitog predstavnika i da više ne budu preglasavani.
On je naglasio da unutar EU „raste podrška“ ovakvom pristupu i izrazio optimizam vezano za mandat Kristijana Šmita.
„Mi se radujemo saradnji s Kristijanom Šmitom i sigurni smo da će zajedno s EU i SAD legitimne predstavnike konstitutivnih naroda ohrabriti na sklapanje kompromisa“, zaključio je šef hrvatske diplomatije u razgovoru za FAZ.
BONUS VIDEO: Nova.rs u zelenoj dolini koju Rio Tinto hoće da pretvori u rudnik
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar