Marko Jelić, gradonačelnik Knina u kome se proslavlja 25. godina vojne akcije „Oluja“, kaže da mu ta reč kojom Hrvatska obeležava kraj Domovinskog rata jednako izaziva i spokoj zbog konačnog mira i saosećanje sa svima onima kojima je donela tragediju.
Jelić u razgovoru za Nova.rs ističe da se Oluja može i proslavljati i obeležavati, u zavisnosti od aspekta posmatranja na ovaj događaj.
„Za mene je Oluja povratak kući i prestanak brige da li će se otac vratiti živ sa prve linije. Oluja je početak mira. Osim toga, tu je i saosećanje sa svima kojima je rat doneo veliku žalost. Mi proslavljamo mir i završetak rata, a obeležavamo sećanje na sve one koji su stradali. To su dve različite stvari“, objašnjava Jelić.
Za tri godine koliko je kninski gradonačelnik, Jelić čini sve da dva naroda zajedno žive što bolje.
Pročitajte još:
Zbog bure u srpskoj javnosti koju je izazvalo najavljeno prisustvo potpredsednika hrvatske Vlade, Srbina Borisa Miloševića u Kninu, Jelić navodi da dva naroda treba zajedno da gledaju u pravcu budućnosti.
„Nije na meni da objašnjavam zašto je dobro da jedan Srbin ide u Knin. To svako treba sam da uradi i da prvenstveno dođe do tog osećaja, analizirajući sebe i stvari oko sebe. Mogu da govorim o svojoj savesti i želji da napokon počnemo da živimo gledajući u budućnost, a prošlost treba ostaviti istoriji“, mišljenja je Jelić.
Za predsednika Hrvatske Zorana Milanovića Knin treba da se okane svog „mitskog značaja“. Jelić to vidi drugačije.
„Ne znam na šta je Milanović tačno mislio, ali za mene Knin ima mitski značaj, jer je ovaj grad 1.300 godina značajan za istoriju Hrvatske. Ovde je bio začetak hrvatskih kneževina i prestonica kraljeva. U vreme Osmanlija Knin je bio jako važan grad, jer su se na ovim prostorima dešavali sukobi Mletaka sa Turcima. Još od tog vremena se Knin smatra vratima Dalmacije, a ključem Hrvatske. Knin u tom smislu ima simboliku završetka formiranja hrvatske državnosti“, objašnjava Jelić širu perspektivu značenja Knina za Hrvate.
Nema nikakvu dilemu o tome da li u budućnosti vidi nekog Srbina na njegovoj sadašnjoj funkciji.
„Na mojoj nezavisnoj listi imamo Srbe koji su vrhunski u svojoj struci. To su doktori nauka, obrazovane osobe koje rade najbolje za svoj grad. Ne vidim nikakav problem ako se jednog dana odluče da se kandiduju i steknu poverenje birača. Stvarno mislim da smo prevazišli to da gledamo šta je ko po boji kože, nacionalnosti ili veroispovesti. Po mom mišljenju treba gledati sposobnost i ljubav prema zemlji u kojoj živi, kao i napore da unapredi svoje društvo“, priča Jelić.
Zajednički život Srba i Hrvata u Kninu ne smatra problematičnim, štaviše, mešoviti brakovi i danas se sklapaju kao i ranije, s jednom razlikom u odnosu na devedesete.
Pročitajte još:
„Nisam primetio da iko više komentariše brakove između naših naroda. Nekada je toga bilo, pa i ja sam dete iz takvog braka. Bilo je stigmatizacije, ali mislim da su ljudi polako shvatili da je to sasvim nevažno. Bitna je ljubav, razumevanje i poštovanje. Inače, u kontaktu sam sa mnogim Srbima koji su otišli u Oluji. Nije to slučaj samo sa mnom, dosta je takvih priča u Kninu. To su stečene vrednosti, ukorenjene u civilizacijskim tekovinama koje nosimo u sebi“, tvrdi gradonačelnik.
Ključ rešavanja problema odnosa Hrvata i Srba, prema mišljenju našeg sagovornika, nalazi se u življenju po načelima onoga što jesmo.
„Kroz burnu prošlost imali smo i nesreću deobe Rimskog carstva, tako da smo još od tada podeljeni na dva sveta. Međutim, po mom mišljenju, jedina je logika da treba da budemo ono što osećamo da jesmo i da živimo u skladu sa tim. Jedan od moja tri najdraža književnika, Miroslav Antić, u poemi „Vuk“ jasno kaže da je najveći problem kada neko želi da bude to što nije. Budi to što jesi i bićeš dobar“, zaključuje Jelić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare