Gorbačov, Dalaj lama i Margaret Atvud: Eseji o koroni

Svet 26. apr. 202017:58 > 18:21
Podeli:
Foto:EPA-EFE/SANJAY BAID

Za specijalno izdanje magazina Tajm - "Time 100 Talks" - o načinima na koje koronavirus menja naše živote, pisale su najuticajnije ličnosti u svetu.

„Ovo je najgore vreme. Ovo je najbolje vreme. Iskoristite ga“

Foto:EPA-EFE/FACUNDO ARRIZABALAGA

Margaret Atvud, književnica i autorka romana „Handmaid’s Tale“ piše da treba misliti o svim onim stvarima za koje se nadamo da će nas čekati u budućnosti kada kriza prođe.

„Šta je vaš život činilo vrednim življenja kada ste bili zdravi, osim porodice i prijatelja? Svako ima svoju listu“, piše Atvud.

Ona se osvrće na omiljene restorane i kafiće i to kako pretpostavljamo da će oni uvek biti tu i da možemo da u njih uđemo i iz njih odemo kadgod želimo. Da bismo u njih odlazili i kada pandemija konačno bude zaustavljena i život se makar donekle vrati u normalnu, treba im pomoći.

„Naručujte za poneti“, piše Atvud. Kupujte preko interneta knjige iz omiljenih knjižara, a podržite i medije kojima verujete.

„Demokratija je pod sve većim pritiskom pošto ne postoji bolja prilika od krize za autoritarne režime da bace građanske slobode i ljudska prava kroz prozor“, piše književnica. „Od vitalnog je značaja da linije komunikacije ostanu otvorene i nezavisne. Pretplatite se. Podržite portale koji se bore protiv lažnih vesti. Ne dopustite da nam virus odseče jezike.“

„Molitva nije dovoljna; protiv koronavirusa moramo se boriti saosećajnošću“

Foto:EPA-EFE/SANJAY BAID

Dalaj lama podseća da budisti veruju da je čitav svet međuzavisan i da je otuda važan koncept univerzalne odgovornosti.

„Epidemija ovog užasnog koronavirusa nam pokazuje da ono što se dešava jednoj osobi uskoro može da pogodi bilo koje drugo biće. Takođe nas podseća da svaki čin saosećajnosti ili konstruktivnosti – bilo da je reč o radu u bolnici ili samo poštovanju socijalnog distanciranja – ima potencijal da pomogne mnogima“, piše Dalaj lama.

Budizam nas uči principu prolaznosti.

„Virus će proči, kao što su za mog života prošli ratovi i druge užasne pretnje, i imaćemo priliku da obnovimo globalnu zajednicu onako kako smo to učinili mnogo puta dosad“, piše Dalaj lama.

„Deca su najranjivija pred sekundarnim posledicama pandemije“

Foto:EPA-EFE/ETIENNE LAURENT

Od svih aspekata u kojima će pandemija promeniti čovečantvo, ništa nije važnije i urgentnije od toga da se zaštite deca, smatra poznata glumica i borkinja za ljudska prava Anđelina Džoli.

Deca se umnogome oslanjaju na mreže podrške koje im pomažu da prebrode traume – od prijatelja i nastavnika kojima veruju, do vanškolskih aktivnosti i poseta rođacima koje im nude beg od nasilnog okruženja. Zato su žrtve porodičnog nasilja naročito ugrožene dok traje pandemija, a na snazi ostaju mere karantina.

Taktika zlostavljača je da žrtvu izoluje, što znači da će mere socijalnog distanciranja naročito negativno uticati na već ranjivu decu. Ne samo da su škole koje su sada zatvorene za takvu decu svojevrsni štit od nasilja, eksploatacije ili drugih teških okolnosti poput prinudnog braka ili rada, već na njih niko ne može da motri. Socijalne službe inače skoro po pravilu pozivaju treća lica poput nastavnika u školama koji primećuju znakove zlostavljanja.

„Deca možda nisu podložna virusu kao druge grupe, ali su naročito ranjiva pred brojnim sekundarnim posledicama pandemije na društvo“, rekla je Džoli za Tajm.

„Odgovor na krizu ne može biti na nacionalnom nivou, već na globalnom“

Foto:EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

Mihail Gorbačov, nekadašnji – jedini – predsednik Sovjetskog Saveza tvrdi da odgovor na globalnu krizu ne može biti uspešan ukoliko podrazumeva samo nacionalni nivo; pandemija zahteva koordinisane odluke na globalnoj ravni.

Gorbačov insistira da je za rešavanje globalnih problema protiv gladi i nejednakosti, pa tako i aktuelne krize, neophodna demilitarizacija međunarodne politike.

„Najviši cilj mora biti ljudska bezbednost: hrana, voda, čista životna sredina i briga za ljudsko zdravlje. Ništa od toga neće biti moguće ukoliko vlade nastave da traće novac na utrkivanje u naoružanju“, piše Gorbačov.

„Zdravlje jedne osobe zavisi od zdravlja svih drugih“

Foto:EPA-EFE/MARTIAL TREZZINI

Nikada nije bilo očiglednije koliko zdravlje jedne osobe zavisi od zdravlja svih drugih, piše Mišel Bašele, bivša predsednica Čilea i visoka komesarka UN za ljudska prava.  Nacionalni sistemi zdravstvene zaštite oslabljeni su prvenstveno budžetskim pristupm koji ih posmatra kao trošak, umesto kao investiciju. Zdravlje i obrazovanje stvaraju snažna i otporna društva, podseća Bašele.

„Moja poruka javnosti je da se borite za prava svih oko vas, najbolje što možete“, piše Bašele. „Rečim Albera Kamija, protiv kuge se može boriti jedino pristojnošću.“

Liderima Bašele poručuje da se protiv epidemije bore poverenjem i učešćem svih građana.

„Zaslužite to poverenje tako što ćete služiti interesima naroda“, piše Bašele. „Obezbedite im pristojan život, slušajte šta ih brine, unapređujte njihove slobode i prava. Ovo je trenutak koji ćemo svi pamtiti do kraja života. Vreme je da budemo toga dostojni.“

Komentari

Vaš komentar