Požari, poplave, zemljotresi, krvavi sukobi i protesti, a nad svima njima kao kuga nadvijena pandemija koronavirusa, ostavlja nas pred pitanjem šta je to što planetu još može da pogodi do kraja tekuće godine.
Bez premca u novijoj istoriji kataklizmična 2020. pokazala nam je da se priroda može okrutno poigrati sa svakim od nas i da od nje ne postoji jača sila.
Ta igra krenula je iz daleke Kine, iz grada Vuhana za koji su mnogi prvi put čuli krajem prošle godine, kada je saopšteno da se opasni respiratorni virus širi provincijom Hubej. Evropljanima se ta epidemija činila bezazlenom, pa su danak indolentnom stavu osetile ubrzo najstarije nacije u svetu.
Sever Italije je početkom marta postao masovna grobnica, a zadah smrti izazvane virusom kovid-19 širio se Evropom. Španija i Francuska jedva su izlazile na kraj da sahrane preminule čiji je broj rastao iz dana u dan.
Zasad ni nagoveštaja nema o gašenju koronavirusa, jer po novim studijama, on odoleva i izuzetno visokim temperaturama. Sa skoro 10 miliona pozitivnih slučajeva u svetu i blizu pola miliona umrlih od ove infekcije, aktuelna žarišta su SAD i Brazil, a sve je više inficiranih posle relaksacije mera i u regionu. Borba sa koronom je daleko od kraja.
Najveća posledica korone, osim gubitka populacije, jeste kavez u kom se odjednom našla čitava planeta. Saobraćaj između država i kontinenata bio je potpuno blokiran više od dva meseca. Stale su fabrike, ljudi su gubili poslove, životne namirnice bile su u deficitu…
Granice bojažljivo otvaraju pojedine svetske države, ali često usled porasta novozaraženih i umrlih preinačuju svoje odluke i ponovo spuštaju rampe.
Velika je verovatnoća da će se strogi karantin i pridržavanje mera socijalne distance vratiti na velika vrata već na jesen u celomm svetu, kako bi uzburkani virus ponovo bio stavljen pod kontrolu.
Pokušaj Afroamerikanca Džordža Flojda da u Mineapolisu navodno lažnom novčanicom od 20 dolara kupi cigarete uzdrmao je SAD, a onda i neke delove Evrope uveo u odučnu borbu protiv rasizma.
Flojd je umro nakon što su ga četiri policajca uhapsila, a jedan od njih, Derek Čovin, devet minuta kolenom mu pritiskao vrat. Nesrećni čovek opirao se, uzalud govorio da ne može da diše, tri minuta bio bez svesti, a onda izdahnuo.
Sve se to dogodilo 25. maja, posle čega su širom Amerike održavani svakodnevni ulični protesti po parolom „Životi crnaca su važni“. Ove demonstracije postale su kulturološki fenomen, jer je skretanje pažnje na problem rasizma u SAD ušlo u sve pore američkog društva.
Odjeci ovog masovnog ustanka dospeli su i u Evropu, koja je poželela da se obračuna sa svojim istorijskim nasleđem koje veliča ropstvo Afroamerikanaca. U bivšim kolonijalnim silama rušeni su spomenici onima koji su bili vlasnici ili posredovali u trgovini crnim narodom.
Požari su problem sa kojim se Australija suočava svake godine, ali se tokom januara 2020. borila protiv jedne od najgorih vatrenih stihija. Satelitski snimci kontinenta koji pokazuju užarenu mapu Australije izazvali su nevericu.
Praćeni izuzetno visokim temperaturama i višemesečnom sušom, najveći požari zahvatili su istočnu i južnu obalu, koja je i najnaseljenija. Procenjeno je da je spaljena površina veća od 6,3 miliona hektara.
U ovim požarima stradalo je oko 480 miliona životinja. Stručnjaci su istakli da su mnoge endemske biljne i životinjske vrste izumrle.
U maju su oružjem zazveckale Kina i Indija, da bi u junu došlo do ubistva najmanje 20 indijskih vojnika u spornom graničnom području na Himalajima. Zemlje su optužile jedna drugu za izazivanje sukoba, tako što je Indija tvrdila da je Kina pokušala da jednostrano promeni status kvo, dok je Peking optužio Nju Delhi da je odgovoran za incident, smatrajući da su indijski vojnici dva puta prešli granicu i napali pripadnike kineske armije.
Ovo je bio najžešći sukob koji je doveo do smrtnog ishoda između dve zemlje u poslednjih 45 godina.
Pročitajte još:
Da stvar bude šokantija, teritorija sukoba dve vojske izuzetno je nepristupačna, prekrivena ledom i kamenom, prosečne nadmorske visine oko 4.200 metara. U toj oblasti se može videti tek poneki usamljeni pastir sa stadom, navikao na život u gotovo nemogućim uslovima.
Statistika zemljotresa u prvoj polovini godine pokazuje oko 50 potresa Zemlje koji su bili jači od 6 stepeni po Rihteru.
Najrazorniji se desio 28. januara na Jamajci (7,7 stepeni), a samo četiri dana ranije turski grad Elazig pogodio je zemljotres jačine 6,7 stepeni, koji je odneo 41 ljudsku žrtvu, što je i najveći broj stradalih u potresu ove godine.
Ljuljao se i region. Zagrepčane je 22. marta probudio snažan potres jačine 5,3 stepena. Slike razorenih zgrada i ulica obišle su svet, a i priča da je teško povređena devojčica od 15 godina preminula uprkos teškoj borbi lekara.
Earthquake security camera view in Zagreb Croatia , 22 March 2020 pic.twitter.com/OA8j6zAzhY
— Domenico (@AvatarDomy) March 24, 2020
Vodene bujice nisu retkost za azijske zemlje, pa se u prvim danima ove godine indonežanska prestonica Džakarta susrela sa snažnim nevremenom. Poplavljene reke ostavile su bez krova oko 300.000 ljudi, a najmanje 60 osoba je smrtno stradalo. Snagu nabujalih vodotokova osetila je i Srbija, pa je jun doneo obilne poplave u mnogim delovima zemlje. Izlivale su se reke i potoci, plaveći oranice i ulazeći u domaćinstva čiji su članovi morali da se spasavaju od vodene stihije.
Oluja Denis je u februaru u Velikoj Britaniji donela poplave i klizišta, što je širom države rezultiralo objavom više od 600 upozorenja opasnosti po život na ove prirodne katastrofe. Stotine letova je bilo otkazano, dok je železnički saobraćaj na mnogim mestima bio prekinut.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar