Gejts i 12 direktora: Sastanak koji bi mogao da spase svet

Svet 25. nov. 202020:52 > 23:58
Podeli:
Foto: FABRICE COFFRINI / AFP / Profimedia

Milijarder-filantrop, radi sa SZO, farmaceutskim kompanijama i neprofitnim organizacijama u borbi protiv koronavirusa i na imunizaciji najsiromašnijih zemalja. Da li će uspeti u tome?

Šef jednog od najvećih proizvođača vakcine na svetu imao je problem. Adaru Punavali, izvršnom direktoru indijskog Serum instituta bilo je potrebno 850 miliona dolara za sve – od epruveta do posuda, kako bi počeo proizvodnju doza vakcine protiv koronavirusa za siromašne.

Pundavali je procenio da može da rizikuje sa 300 miliona dolara firminog novca, ali mu je i dalje falilo pola miliona. Odlučio je da se obrati penzionisanom direktoru softverske kompanije iz Sijetla.

Foto: EPA-EFE/LUDOVIC MARIN / POOL

Bil Gejts, osnivač Majkrosofta i filantrop potrošio je milijarde dolara kako bi pomogao vakcinaciju dece u zemljama u razvoju, blisko sarađujući sa farmaceutima iz celog sveta, uključujući Punavalu kome je krajem leta obećao da će preko svoje fondacije dati 150 miliona dolara garancije, kako bi indijska farmaceutska fabrika nastavila sa proizvodnjom. Do septembra, ta cifra je udvostručena.

Sve to je, piše Njujork tajms, deo napora vrednih 11 milijardi dolara kako bi se vakcina protiv koronavirusa distribuirala u preko 150 zemalja. Inicijativa se mahom finansira javnim sredstvima, ali je ideja dve neprofitne organizacije koje je Gejts pokrenuo i finansirao. Gejtsova fondacija je i jedan od najvećih donatora Svetske zdravstvene organizacije.

Pročitajte još:

„Veoma, veoma ključna uloga“

Gejts, treći najbogatiji čovek na svetu, sebe i svoju 50 milijardi dolara vrednu fondaciju doživljava kao ekipu spremu da preuzme centralnu ulogu u borbi protiv korone, oslanjajući se na veze i infrastrukturu koju su gradili dve decenije.

„Znamo kako da sarađujemo sa vladama, znamo kako da sarađujemo sa farmaceutskim kompanijama, razmislili smo dobro o ovome“, rekao je Gejts. „Potrebno nam je – bar kada je reč o stručnosti i odnosima – da igramo veoma, veoma ključnu ulogu“, dodao je on.

Dok prve vakcine protiv korone čekaju na odobrenje, imunizacija većeg dela svetske populacije postala je goruće pitanje, a uspeh vakcinacije i dalje je neizvestan.

Do sada je prikupljeno svega 3,6 milijardi dolara za istraživanje, proizvodnju i distribuciju vakcine siromašnim zemljama. Tri kompanije su obećale da će isporučiti vakcine, ali se za sada ne zna da li će ijedna vakcina biti efikasna. Isto tako, biće teško obezbediti neophodne milijarde doza vakcine, koje će biti jeftine i koje će stići na vreme, jer su SAD i druge bogate zemlje sa farmaceutskim kompanijama već dogovorile imunizaciju svojih građana.

Foto: AMANUEL SILESHI / AFP / Profimedia

„Ima mnogo igrača, ali niko nije kao Gejts“

Gejts je organizovao onlajn sastanke sa šefovima farmaceutskih kompanija. Tražio je podršku svetskih lidera. Za samo nedelju dana on i njegova supruga Melinda razgovarali su sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lejen i saudijskim princom Muhamedom bin Sajedom.

U Vašingtonu, Gejts se često konsultuje sa vodećim američkim epidemiologom dr Entonijem Faučijem, a sastao se i sa senatorom Mičom Mekonelijem koji je preživeo dečju paralizu i koji podržava programe iskorenjivanja ove bolesti.

„Neki se pitaju zašto to mora da bude on“, kaže dr Arijel Pablos-Mendez, bivša direktorka obrazovnih programa u SZO. „On je poznat. Ima resurse. Stalo mu je. Ima mnogo igrača koji završavaju posao, ali ne kao Gejts“, dodala je ona.

Ako inicijativa, koju Gejts finansira i promoviše, uspe da zaštiti siromašne od virusa koji je već ubio više od 1,3 miliona ljudi, ona će potvrditi strategije koje Gejts promoviše u svom radu i kroz podršku farmaceutskim kompanijama. Ukoliko propadne, pozivi na radikalniji pristup postaće još glasniji i učestaliji.

Foto: EDUARDO SOTERAS / AFP / Profimedia

U vreme pandemije, neki zdravstveni zvaničnici su tvrdili da proizvođači vakcine, koji su neočekivano dobili mnogo para od vlada, treba naterati da dele svoju tehnologiju, podatke i znanje kako bi se proizvodni kapaciteti maksimalno iskoristili. Indija i Južna Afrika traže da se, kada je reč o koroni, suspenduje pravo na intelektualnu svojinu.

Južnoafrički ministar zdravlja Zveli Lorens Mkhize kaže da u trenutku krize uobičajene prakse ne važe. „Mora da postoji širi razgovor o tome šta je najbolje za čovečanstvo„, rekao je on.

Na osnovu postojećeg plana o vakcinaciji, siromašne zemlje će do kraja godine dobiti doze vakcine dovoljne za imunizaciju 20 odsto populacije. Prema nekim projekcijama, vakcina neće biti dovoljno da pokriju ceo svet do 2024.

„Posledica dugogodišnje Gejtsove strategije je pristajanje na korporativnu kontrolu zaliha. U pandemiji, to predstavlja ozbiljan problem“, rekao je Bruk Bejker, profesor prava i analitičar.

U međuvremenu, zvaničnici iz nekih zemalja koje učestvuju u inicijativi žale se da ih do skora nisu ni konsultovali. „Pritiskaju nas kako bismo platili. Nemamo izbor koju ćemo vakcinu da uzmemo, već moramo da pristanemo na ono što nam nametnu“, rekao je ekvadorski ministar zdravlja Huan Karlos Cevalos.

Teorije zavere

Gejtsova medijska eksponiranost u kampanji predstavljanja inicijative, dovela je do toga da postane meta teorija zavere koje bi mogle da potkopaju napore da se vakcina distribuira.

Teoretičari zavere tvrde da je Gejtsova vakcina ubila hiljade dece u Africi i Indiji, da je testiranje vakcine zapravo Gejtsov pokušaj depopulizacije sveta, a ima i mnogo onih koji misle da je vakcina zapravo alibi za čipovanje ljudi.

Gejtsa to ne dotiče. „Nikada nisam čuo Bila ili Melindu da su rekli da će da batale sve to i rade na nečem drugom“, rekao je milijarder Voren Bafet koji je Gejts fondaciji dao 31 milijardu dolara za razvoj vakcine. „Moramo da nađemo rešenje za teške probleme“, dodao je on.

Foto: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

„Šifra crveno“

Kada se novi virus proširio sa pijace u Vuhanu na ceo svet, Gejts je u februaru okupio svoj tim i poručio im „šifra crveno“.

Dve nedelje kasnije, dr Set Berkli, šef filantropske oganizacije za imunizaciju Gavi, koju Gejts finansira, doleteo je u Sijetl i sa Gejtsom razmotrio kako distribuirati vakcinu protiv kovida 19 siromašnim zemljama. Dva dana nakon što je SZO proglasila pandemiju, Gejts je održao onlajn sastanak sa 12 vodećih farmaceutskih direktora, uključujući direktore kompanija Fajzer i Džonson i Džonson koje trenutno rade na razvoju vakcine.

Gejts se zainteresovao za imunizaciju krajem 1990ih kada je Majkrosoft bio uvučen u korupcionaški skandal, a Gejts prozvan lopovom. Vakcine su uključivale korišćenje nove tehnologije, što je njegova specijalnost. Njihov uticaj se može izmeriti – jeftine doze mogu da zaštite stotine miliona ljudi.

Mnoge farmaceutske kompanije tada su prestale da proizvode vakcine jer su bile neprofitabilne, ali je Gejts na ovaj način stvorio novi poslovni model koji je podrazumevao pozajmice, garancije i inicijative proizvođačima u zemljama u razvoju, što je sve dovelo do bolje imunizacije i vakcinacije.

Gejtsova fondacija potrošila je više od 16 milijardi dolara na programe vakcinacije, a četvrtina toga je otišla Gaviju. Globalnom fondu za borbu protiv AIDS-a, tuberkuloze i malarije dato je 2,25 milijardi dolara.

Sa 100 miliona dolara, Gejts je stvorio Koaliciju za epidemiološke inovacije i pripremljenost koja radi na proizvodnji lekova i eksperimentalnih vakcina. Fondacija takođe finansira istraživače i investira direktno u farmaceutske kompanije. Jedna od njih je i nemački Bajontek koji sa Fajzerom radi na vakcini protiv korone koja je 95 posto efikasna i već je podnet zahtev za hitno odobrenje.

Neki medicinski radnici ne slažu se sa Gejtsovim prioritetima i veruju da je trebalo da ulaže direktno u zdravstvene sisteme. Drugi smatraju da je opasno da pojedinac ima toliko uticaja. Pa ipak, retki su oni koji su direktno kritikovali njegovu fondaciju iz straha da ne izgube njihovu podršku.

Pročitajte i:

SZO

U to vreme, SZO je bio podeljen po frakcijama, a Gejts je bio frustriran rigidnom birokratijom svetske zdravstvene organizacije i njihovim zaziranjem od saradnje sa privatnim sektorom.

Neki u SZO su brinuli zbog sve jačeg Gejtsovog uticaja u organizaciji, zbog čega je 2007. Gejts osnovao institut koji je bio rival SZO.

„U najboljem slučaju, Gejtsova fondacija je bila saradnik SZO, a u najgorem uzurpator“, rekao je Amir Ataran, profesor prava i medicine sa Univerziteta Otava.

Danas su fondacija i SZO puni uzajamnog poštovanja, a Gejtsova fondacija je drugi najveći donator agencije. „Gejts gura nauku, traži odgovore jer u njemu postoji taj mentalitet privatnog sektora“, rekao je savetnik generalnog direktora SZO dr Brus Ajlvard.

Sa pandemijom koronavirusa, fondacija i SZO su udružili napore kako bi siromašnim zemljama poslali brze testove i terapije. SZO je želeo aktivniju ulogu u radu na vakcini, ali je Gejtsova fondacija strahovala da farmaceutske kompanije neće na to pristati i umesto toga su usmerili SZO na savetodavnu i regulatornu ulogu.

„U konstantnom smo kontaktu sa SZO,  ali mnogo toga u borbi protiv epidemije ima veze sa inovacijama u dijagnostici, terapeutskim procedurama i vakcinama koje nisu njihova jača strana“, rekao je Gejts.

Gejts je u martu pozvao farmaceutske kompanije da sarađuju, razmenjuju iskustva, pa čak i podele odgovornost oko proizvodnje.

Gejtsova fondacija u kojoj rade bivši farmaceutski šefovi i stručnjaci, pomogla je da se sredstva usmere u biotehnologije i testiranje vakcine kako bi ona što pre bila razvijena i odgovarajuća za zemlje u razvoju.

Foto: EDUARDO SOTERAS / AFP / Profimedia

Oksford i SAD

Oksford je saopštio da će ponuditi svoju ekspertizu i znanje proizvođačima bez nadoknade. Sa razvojem vakcine, univerzitet je postao zabrinut da neće moći da sprovede klinička ispitivanja. U pomoć je uskočila Gejts fondacija. „Rekli smo Oksfordu: Moramo da nađemo partnera koji zna kako da vodi probna testiranja“, rekao je Gejts. Oksford je izabrao Astra Zeneku, a Serum institut iz Indije je posle finansijske pomoći Gejtsa pristao da proizvodi vakcinu.

Svo to vreme SAD i druge zemlje su dogovarale distribuciju još neodobrenih vakcina svojim građanima. Gejts je pozdravio napore SAD na investiranju u razvoj vakcina, ali je upozorio da će zbog bilateralnih sporazuma zemalja i farmaceutskih kompanija, siromašne zemlje ostati bez vakcine.

Gejts je zbog toga bio u stalnom kontaktu sa Faučijem, u pokušaju da izdejstvuje da vakcina na kojoj radi Fajzer bude dostupna i siromašnim zemljama.

Dve trećine umrlih od koronavirusa dolazi iz Latinske Amerike. U Africi je od posledica kovida umrlo dva miliona ljudi. Karantini i zatvaranja žestoko su pogodili siromašne zemlje gde odsustvo sa posla često znači da tog dana neće jesti.

Neki zdravstveni radnici poput Lekara bez granica pak smatraju da Gejts radi premalo na obezbeđivanju vakcina, a previše sarađuje sa farmaceutskim kopanijama.

„Jedan od razloga zašto ga vole je što štiti njihov način života“, kaže Džejms Lov, direktor neprofitne organizacije KEI koja radi na većoj dostupnosti medicinske tehnologije.

Lov sumnja da će farmaceutske kompanije maksimalizovati proizvodnju u siromašnim zemljama naročito jer bogate zemlje naručuju ogromne količine doza. Gejts se sa time ne slaže.

Gejts „zna znanje“

Kada su se on i Melinda čuli sa britanskim premijerom Borisom Džonsonom, koji se u maju lečio od korone, poručili su mu da svet nikada neće biti bezedan od virusa i da se globalna ekonomija nikada neće oporaviti osim ako siromašne zemlje ne dobiju vakcinu.

Gejtsovi znaju kako da izvuku novac od bogatih zemalja za finansiranje inicijativa u siromašnim državama. Britanija, EU i druge zemlje pristale su da sarađuju. Gejtsovoj inicijativi se priključila i Kina. To međutim ne znači da je Gejts bio uspešan svuda. Američki predsednik Donald Tramp nije bio voljan da se uključi a to je i „ozvaničio“ kada je povukao SAD iz SZO.

Lideri bogatih zemalja pozvani su ne samo da finansiraju inicijativu koja je podržavala razvoj devet potencijalnih vakcina već i da kupe doze za svoje stanovništvo, a kompanije će ili prodavati vakcine po istoj ceni ili će za siromašne zemlje imati nižu cenu. Siromašne zemlje će moći da dobiju jeftine doze za 20 odsto svojih polulacija do kraja iduće godine.

Foto:Tanjug/Cheryl Gerber/Courtesy of Johnson & Johnson via AP

Klemens Martin Auer, glavni pregovarač EU se povukao, ocenivši da razgovori o vakcini napreduju presporo, da su cene previsoke i da bi Evropa mogla bolje da prođe ako sama pregovara sa proizvođačima.

„Mislim da Gejtsova fondacija ima veoma praktičan pristup kada kažu da sve ovo mora da se uradi u privatnom partnerstvu, ali mislim da ne razumeju kako dobro odganizovane vlade funkcionišu“, rekao je on.

S obzirom da je fokus bio na bogatim zemljama, one kojima su napori Gejtsove fondacije bili namenjeni nisu ni konsultovani. Mnoge siromašne zemlje neće moći da plate 1,6 do 2 dolara po dozi, što za mnoge znači nabavku zajmova ili grantova. „Nisu nam dali nikakav izbor, samo su nas obavestili da moramo da platimo“, rekao je Sevalos.

Berkli priznaje da neke stvari nisu dobro iskomunicirane, ali naglašava da je Gejtsova fondacija uspela da okupi ceo svet kako bi se pozabavili ravnopravnom distribucijom vakcina.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar