Britanski Gardijan objavio je opsežnu analizu o (ne)održavnju Evroprajda i ljudskih (ne)sloboda u Srbiji.
Tekst sa Gardijana prenosimo u celosti:
U junu 2001, devet meseci nakon svrgavanja autokratskog predsednika Srbije Slobodana Miloševića, Beograd je pokušao da bude domaćin prve Parade ponosa. Događaj, koji su organizatori zamislili kao proslavu nove, progresivne ere, pretvorio se u haotičnu noćnu moru.
Na snimcima koji su nastali tog dana vide se grupe mladića kako marširaju prestonicom, uzvikujući „ubij, ubij, ubij“.
Navijači najvećih beogradskih fudbalskih klubova na trenutak su stavili po strani animozitete, i zajedno počeli da uništavaju grad, prebijajući učesnike parade i napadajući policiju, teško povredivši dvojicu policajca.
Sada, 21 godinu kasnije, vlasti u Beogradu zaustavile su Evroprajd, značajan događaj za čitavu svetsku LGBTQ+ zajednicu.
Pročitajte još:
Festival je otvoren u srpskoj prestonici u ponedeljak, a organizatori se nadaju da će poslužiti kao merilo napretka od 2001. godine.
Ali, policija je u poslednjem trenutku zabranila održavanje parade Evroprajda, vrhunca celo-nedeljnog programa, što je u fokus ponovo dovelo pitanje ravnopravnost na Balkanu.
Tenzije okružuju događaj od kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošlog meseca najavio da će Evroprajd morati da bude otkazan, iz straha da će desničarski protesti dovesti do nasilnih sukoba. Vučić je rekao da se kaje zbog toga, ali je među ostalim razlozima za odlaganje Evroprajda za „srećnija vremena“ naveo produbljivanje bezbednosne krize sa Kosovom i ekonomske pritiske.
U nedelju su se demonstranti protiv ponosa, uključujući bajkerske bande, verske grupe i krajnje desničarske nacionaliste, okupili u prestonici i protestvovali pod sloganom „za brak i porodicu“, zahtevajući da se Evroprajd zabrani.
Organizatori Prajda su ostali prkosni, rekavši da Vlada Srbije nema zakonska ovlašćenja da otkaže događaj. Prvi dan zakazanih događaja protekao je bez incidenata, ali je već idućeg dana, u utorak policija zabranila održavanje subotnje parade, kao i bilo kakve kontraproteste.
Kristine Garina, letonska predsednica Evropskog udruženja organizatora prajda, rekla je da se organizatori žale na zabranu sudovima.
„U svakom slučaju neka vrsta javnog skupa će se održati u subotu. Očekuje se da dođe više od 10.000 ljudi“, rekla je Garina.
Dodala je da je sve što je potrebno jeste da u Srbiji funkcioniše pravni sistem i da se poštuje vladavina prava.
Beograd je izabran umesto Barselone, Dablina i Lisabona za domaćina Evroprajda 2022. Marko Mihailović, jedan odogranizatora Prajda rekao je da sve ovo ukazuje na to da je održavanje prajda neophodno kako bi se pokazalo da manjinska prava nisu ugrožena.
„Kada smo prvi put predstavili naš plan 2019. želeli smo upravo to – da se Evroprajd dogodi u zemlji kojoj je zaista potreban. Želeli smo da skrenemo pažnju na sistematsku diskriminaciju i nedostatak političke volje za rešavanje problema sa kojima se zajednica suočava”. rekao je Mihailović za Gardijan.
Rekao da je tolerancija postoji u srpskoj prestonici, ali da je ona značajno manja u ostalim gradovima.
„Prava ostvarujemo samo u Beogradu. Ostatak Srbije je homofobičan kao i uvek”, dodao je Mihailović.
Srbija, u kojoj istopolne zajednice nisu legalne, predstavlja novu granicu za širi LGBTQ+ pokret.
Garina je rekla da nakon što je Evroprajd održan u Varšavi 2010. i Rigu 2015., Beograd je izgledao kao očekivani sledeći korak.
„Nadali smo se da će ovo da promeni čitav region i da se konačno unaprede stvari u vezi sa pravima LGBTQ+ na Balkanu”, rekla je Garina.
I na tim promenama, nedovoljno uspešno, se radi već 21 godinu. Nakon 2001., aktivisti su prkosno pokušali da se reorganizuju, ali su opštinske vlasti iz godine u godinu otkazivale paradu, navodeći kao razlog zabrinutost za bezbednost i tvrdeći da nisu u stanju da obezbede bezbednost učesnika.
Kada je Srbija 2009. godine postala kandidat za članstvo u EU, vlada je bila pod pritiskom Brisela da dokaže svoju privrženost demokratskim vrednostima. Organizatori su dobili zeleno svetlo 2010. godine, ali Prajd je ponovo bio poremećen nasiljem i neredima krajnje desnice. Garina, koji je bio tamo, seća se da je Beograd „izgledao kao ratna zona”.
Uz veliko prisustvo policije, Prajd je konačno protekao mirno 2014. godine. Vučić, bivši ekstremno desni radikal, postao je premijer te godine nakon što je moderirao svoju politiku i dobio podršku velikana EU.
Vučić je 2017. čak postavio gej političarku Anu Brnabić za svoju premijerku smenu kada je postao predsednik.
Ipak, Brnabić je malo toga suštinskog uradila za LGBTQ+ ljude u Srbiji. Građanska partnerstva koja istopolnim parovima daju ista prava kao i bračnim, na primer, i dalje ne postoje. Takođe nije ni pokušala da podrži aktiviste u organizovanju Evroprajda.
Kada je reč o ostalim političkim akterima, najjače protivljenje dolazi iz Dveri, stranke tvrdokornih verskih konzervativaca koja često organizuje „paradu porodičnih vrednosti“ kao vid kontraprotesta. Stranka je ove godine lobirala za parlamentarno glasanje za zabranu Prajda, a kada to nije uspelo, organizovala je proteste. Dveri su poručile da javna sredstva koja se izdvajaju za Evroprajd treba da budu preusmerena na lečenje bolesne dece.
„Preko 85 odsto građana Srbije je protiv promocije homoseksualizma, to je ovde tema“, rekao je Andrej Mitić, sekretar Dveri i dodao da ova stranka to smatra tiranijom ekstremne manjine koja pokušava da nametne sopstvene vrednosti u suprotnosti sa kolektivnim moralnim vrednostima društva.
Mitić je rekao da članovi Dveri nisu protiv ljudskih prava ili zakona protiv diskriminacije, ali da se protive „promociji ideološkog homoseksualizma” koji predstavlja Prajd.
Iako su Dveri zanemarljiva snaga u nacionalnoj politici – stranka je na ovogodišnjim izborima osvojila samo 4 odsto glasova – veliku većinu poslaničkih mesta zauzimaju desničarske stranke koje ne žele da unaprede prava LGBTQ+ zajednice. Veliki broj uticajnih ekstremno desničarskih pokreta poslednjih meseci je glasno ustao protiv Evroprajda, što je možda dovelo do toga da Vučić otkaže događaj.
Mihailović i kolege organizatori videli su Evroprajd 2022 kao šansu da se događaj vrate njegovim političkim korenima i podsete učesnike iz cele Evrope da Prajd nije bio samo prilika za zabavu. Ali on je rekao da je rizik od nasilne reakcije porastao ove godine.
I zbog toga, čini se, da su ekstremisti uspeli. Međutim, Mihailović ostaje prkosan i kaže da krajnja desnica nije pobedila.
„Apsolutno ne. Ovo je zapravo pobeda za nas jer razotkriva sve greške u našem sistemu i pravo lice ljudi koji su na vlasti. Ovo ni na koji način nije gubitak“, rekao je Mihailović i dodao da je više zabrinut za sledeću godinu jer tada neće biti toliko vidljivi čitavom svetu kao ove.
BONUS VIDEO Iz Podgorice stiže dosad najduhovitije trolovanje Ane Brnabić povodom Prajda
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar