Srbijo, uči od Francuza kako niko ne sme biti iznad zakona

Svet 02. mar. 202118:19
Podeli:
Foto: EPA/EFE

Vest da je Nikola Sarkozi, bivši francuski predsednik, osuđen zbog zloupotrebe položaja, mita i korupcije, bila je glavna u gotovo svim svetskim medijama. Nije čest slučaj da nekada visokopozicionirani političari budu procesuirani nakon što "siđu" sa vlasti, čak iako za to postoji osnova. Samim tim su mnogi ovaj događaj u Francuskoj ocenili kao pozitivan. Osim Francuske, postoji još nekolicina zemalja koje su svojim delovanjem na ovom polju dale pozitivan primer, ali je i pregršt loših primera, država u kojima je nemoguća misija bivše političare i funkcionere staviti iza rešetaka.

PROČITAJTE JOŠ:

Francuska

Presuda bivšem predsedniku Nikoli Sarkoziju je znak da niko nije iznad zakona. Francuska vladajuća klasa odavno je navikla da bude nekažnjena. U tom smislu ovaj sud služi demokratiji, smatra urednica u Dojče velea (DW) Barbara Vezel.

Nije da Nikola Sarkozi mora u zatvor zajedno sa dilerima droge i kradljivcima automobila. Ako u žalbenom postupku kazna uopšte bude potvrđena, on može udobno da je izdržava kod kuće, sa nanogicom. U Sarkozijevoj eri je i bilo „mnogo toga“. Francuzi su se zabavljali detaljima iz njegovog ljubavnog života, ali su njegove političke mahinacije tek kasnije izašle na videlo. Sada je osuđen jer je sud utvrdio da je dokazano da je 2014. podmitio državnog tužioca da bi dobio informacije o istrazi.

U jednom ranijem procesu Sarkozi je oslobođen optužbi za prihvatanje neprijavljenih donacija naslednice Loreala Lilijane Betankur, svojevremno jedne od najbogatijih žena na svetu. Ipak, ta afera ga je pratila godinama.

Francusko pravosuđe još nije završilo s bivšim predsednikom. Za dve nedelje počinje još jedno suđenje – za ilegalno finansiranje njegove predsedničke kampanje 2007. Radi se o 50 miliona evra koje je Sarkozi navodno dobio od bivšeg libijskog vladara Gadafija. A istražuje se i o konsultantskom poslu za rusku kompaniju i postavljaju se neprijatna pitanja o zapošljavanju njegove prve žene.

Sarkozi je drugi bivši predsednik koga je osudio francuski sud: Žaku Širaku se to dogodilo 2011. zbog pronevere i zloupotrebe javnog novca iz vremena dok je bio gradonačelnik Pariza.

Međutim, najspektakularniji slučaj je bio onaj protiv Fransoa Fijona koji je svoju suprugu godinama imao na platnom spisku, iako gospođa nikada nije radila. Presuda je uništila karijeru tom konzervativnom predsedničkom kandidatu – i otvorila vrata Emanuelu Makronu.

Pre nekoliko decenija bilo je, međutim, drugačije. Na primer, optužba protiv Valeri Žiskar Destena, koji je od centralnoafričkog diktatora Bokase dobio (malu) vreću dijamanata – nije prošla. A to što je Fransoa Miteran svoju ljubavnicu i plod te ljubavi, ćerku, smestio u državni stan, uključujući i policijsko obezbeđenje, nekako je prihvaćeno. U Francuskoj su za vladajuću klasu dugo vladala drugačija pravila nego za građane. Time se hranio bes koji Francuzi gaje protiv svojih vladara.

Međutim, poslednjih godina pravosuđe sve više istražuje krivična dela koja su počinili političari. Javnost sada u većoj meri očekuje pravično gonjenje – i velikih i malih. Stare veze nude sve manje zaštite. Na te promene ukazuje i najnovija serija istraga protiv velikana pariskog društva zbog seksualnih napada.

Naravno da sudski procesi poput ovog protiv Sarkozija sa sobom nose i opasnosti. On sam je uvek govorio da je cela ta stvar – „lov na veštice“. I sasvim je moguće da politički proces protiv protivničkog političara bude instrumentalizovan. Tu se sada mora dokazati koliko pravosuđe zaista objektivno i nezavisno radi svoj posao.

Za bivšeg predsednika ova presuda predstavlja udarac. Priča se da je koketirao s idejom da se vrati u visoku politiku na predsedničkim izborima sledećeg proleća – konzervativci ionako nemaju pogodnog kandidata. Formalno, on bi još uvek mogao da se kandiduje, ali biće teško krenuti u predizbornu kampanju sa krivičnim dosijeom. Ipak, presuda protiv njega znak je da niko nije iznad zakona. Stoga je to važan signal frustriranim i nezadovoljnim Francuzima.

Hrvatska

Bivši premijer i predsednik Hrvatske demokratske zajednice (HDZ) Ivo Sanader je sredinom novembra prošle godine u ponovljenom postupku na sudu u Zagrebu prvostepeno osuđen na osam godina zatvora za izvlačenje novca iz državnih institucija i kompanija u antikorupcijskom slučaju poznatom kao „Fimi-medija“.

Vladajuća HDZ proglašena je odgovornom i kažnjena novčanom kaznom.

Sudsko veće Županijskom suda u Zagrebu, uz Sanadera, krivim je proglasilo i njegove bivše stranačke kolege, bivšeg blagajnika HDZ Mladena Barišića i blagajnicu Branku Pavošević, koji su osudjeni na dve godine i deset meseci, odnosno godinu i četiri meseca zatvora.

HDZ, čiji se „crni fond“ punio izvučenim novcem, proglašena je odgovornom i kažnjena je novčanom kaznom. Ako presuda postane pravosnažna, HDZ će kao prva stranka osuđena za korupciju morati da plati 3,5 miliona kuna (oko 470.000 evra) kazne i u budžet da vrati 14,6 miliona kuna (oko 2 miliona evra). Bivši Sanaderov i HDZ portparol Ratko Maček oslobođen je optužbe, dok je u prvom suđenju jedini dobio uslovnu kaznu.

Ukoliko presuda postane pravosnažna, Sanader će morati da vrati nezakonito stečenih 275.000 kuna (oko 37.000 evra), ali i više od 15 miliona kuna (oko 2 miliona evra) za koje nije utvrđeno poreklo.

I od firme „Fimi-medija“, preko koje se izvlačio novac, u slučaju pravosnažnosti presude, oduzeće se oko 12 miliona kuna (oko 1,6 milion evra), dok je za njenu vlasnicu Nevenku Jurak, koja je u međuvremenu umrla, utvrdjeno da je ostvarila više od 2, 5 miliona kuna (oko 333.000 evra) nezakonite koristi. Niko od optuženih nije prisustvovao izricanju presude, a taj slučaj koji traje desetak godina postao je sinonim političke korupcije u Hrvatskoj.

Svi optuženi su odbacili krivicu, a Sanader, kao i drugim slučajevima u kojima se tereti za korupciju, tvrdi da je žrtva političkog progona koji su pokrenuli njegova naslednica na mestu u Vladi i HDZ Jadranka Kosor i tadašnji glavni državni tužilac Mladen Bajić.

Sanader je sa mesta premijera bez objašnjena otišao sredinom 2009. godine, a potom je usledilo niz istraga protiv njega zbog korupcije. Nekada najmoćniji hrvatski političar trenutno izdržava zatvorsku kaznu zbog korupcije u slučaju Planinska, ali se ne nalazi u zatvoru, već je na rehabilitaciji u banji posle operacije leđa.

U tom jedinom slučaju s pravosnažnom presudom, osudjen je jer je pomogao bivšem poslaniku HDZ-a i vlasniku lanca mesara Stjepanu Fioliću da 2009. godine po znatno višoj ceni od tržišne Ministarstvu regionalnog razvoja proda zgradu u zagrebačkoj Planinskoj ulici. Prema presudi, državni budžet je zbog takve cene oštećen za 15 miliona kuna (oko 2 miliona evra), a Sanader od Fiolića dobio proviziju od 17 miliona kuna (okio 2,3 miliona evra).

Krajem prošle godine, Sanader je nepravosnažno osudjen na šest godina zatvora zbog primanja deset miliona evra mita od madjarske naftne kompanije MOL-a za preuzimanje hrvatske naftne kompanije Ina. On ima i prvostepenu osudjujuću presudu za ratno profiterstvo slučaju „Hipo banka“. U tom slučaju osuđen je na dve i po godine zatvora.

Italija

Bivši premijer Italije Silvio Berluskoni osuđen je 2013. godine pred sudom u Milanu na godinu dana zatvora zato što je obelodanio sadržinu snimka poverljivog telefonskog razgovora u vezi sa jednim bankarskim skandalom iz 2005. godine, javlile su svetske agencije.

Tužioci su tražili godinu dana zatvora za Berluskonija zbog toga što je obelodanio poverljivu sadržinu snimka.

Sud u Milanu izrekao je 2013. godine bivšem premijeru Italije Silviju Berluskoniju zatvorsku kaznu od sedam godina, zbog optužbi za plaćanja za seks maloletnici i pokušaja da zataška taj incident.

Sud je 2012. godine osudio bivšeg premijera Italije Silvija Berluskonija na četiri godine zatvora zbog utaje poreza, ali je samo nekoliko sati kasnije sudija saopštio da se kazna smanjuje na godinu dana, na osnovu zakona o amnestiji iz 2006. godine. Zakon o amnestiji usvojen je uz obrazloženje da je ona neophodna zbog prenatrpanosti italijanskih zatvora.

Berluskoni je 2015. godine proglašen krivim i osuđen na tri godine zatvora zbog podmićivanja jednog senatora 2006. u nastojanju da sruši tadašnju vladu levog centra.

Sud na jugu Italije, izrekao je Berluskoniju i zabranu obavljanja javne funkcije u narednih pet godina, rekao je sudija u presudi koja je uživo emitovana na televizijskim mrežama.

Berluskoni, koji je četiri puta bio premijer Italije i koji nastoji da se vrati na političku scenu, demantovao je optužbe.

Crna Gora

Pozitvne primere u poslednje vreme pokazuje i Crna Gora. Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović se često oglašava u medijima po ovom pitanju.

Lider Građanskog pokreta URA kazao je krajem prošle godine kako „borba protiv korupcije i organizovanog kriminala treba da dovede do javnih funkcionera i ljudi koji su pravili zloupotrebe i dovesti do procesuiranja“.

Potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović izjavio je krajem decembra prošle godine da je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije prioritet nove Vlade i da u toj borbi neće biti kompromisa.

Abazović je na onlajn konferenciji posvećenoj borbi protiv organizovanog kriminala u Crnoj Gori, koju organizuje portal „Vijesti“, rekao da su „putevi osvete“ odneli mnogo žrtava.

„Prioritet nove Vlade je borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, ali bilo kakva borba je nemoguća ukoliko svi segmenti društva ne daju doprinos da se ona zaista ostvaruje u praksi“, istakao je Abazović.

On je naveo tada da mediji moraju uraditi više na promovisanju istine. „U Crnoj Gori smo bili svedoci da smo napravili međunarodni brend sa nečim što je jako negativno. Postali smo zemlja koja je prepoznata po dva kriminalna klana – škaljarskom i kavačkom“, naveo je Abazović.

„Problem Crne Gore je bio taj što smo imali tesnu vezu između nosilaca javne funkcije i ljudi koji su se bavili kriminalnim aktivnostima“, rekao je Abazović.

„Država Crna Gora konačno postaje najveći neprijatelj organizovanog kriminala“, poručio je Abazović početkom februara ove godine.

Negativni primer

Postoji naravno i onda druga strana, negativni primeri kada je ova tematika u pitanju.

Krajem decembra prošle godine pojavila se vest da će u Rusiji ubuduće i bivši predsednici i njihove porodice uživati imunitet od krivičnog gonjenja.

Naime, upravo je potpis predsednika Vladimira Putina dao zeleno svetlo za takav zakon. Do sada je imunitet važio tokom boravka na funkciji, a sada će biti doživotan. Predviđen je komplikovani postupak za ukidanje imuniteta samo ako su u pitanju optužbe za veleizdaju ili posebno teška krivična dela, a u tom slučaju bi morali da se izjasne i državna Duma i Savet Federacije.

Foto: EPA-EFE/MIKHAIL KLIMENTYEV/SPUTNIK/KREMLIN /

Agencija dpa prenela je izjavu Jurija Sinelščikova, poslanika Komunista, koji je ovako branio novi zakon: „Ubuduće se mora sprečiti da neki bivši predsednik dospe pred sud. Šta ako opozicija dođe na vlast? Iz tog razloga se donose ovakvi zakoni.“

Tagescajtung piše da bi zli jezici rekli kako nije slučajno što Putin sebi uvodi doživotni imunitet samo nekoliko dana nakon optužbi da je ruska služba FSB učestvovala u pokušaju likvidacije opozicionog političara Alekseja Navaljnog.

Takođe, ni u Srbiji ne postoji primer osuđenog bivšeg političara. Ipak, svima je poznato da su predstavnici aktuelne vlasti, dok su bili opozicija, najavljivali hapšenje i procesuiranje onih koji su „pokrali narod“.

Poznato je da je na primer 2006. godine, u to vreme član SRS-a Aleksandar Vučić, u Skupštini mahao zatvorskom uniformom na kojoj je bilo ispisano ime Mlađana Dinkića koji ga je kasnije dva puta tužio, pa povukao tužbe.

Naime, tužilaštvo za organizovani kriminal pokrenulo je istragu protiv Mlađana Dinkića krajem 2014. godine, ali je dve godine kasnije donelo odluku o obustavi istrage. Tada su odbačene sumnje da je Dinkić kao guverner Narodne banke zloupotrebio službeni položaj.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar