Francuska je nominovala zanat pravljenja ove vrste hleba za Uneskov spisak nematerijalne kulturne baštine.
Pročitajte još:
Za razliku od spiska mesta svetske baštine, cilj ove liste je očuvanje tradicija, znanja i zanata, kako vremenom ne bi pali u zaborav.
U Francuskoj se svake godine pojede oko 10 miliona bageta.
Od 1970. godine u ovoj zemlji zatvoreno je oko 20.000 pekara, jer su se mušterije priklonile supermarketima, gde se najčešće može kupiti baget koji nije napravljen po tradicionalnom receptu.
Francuski pekari se nadaju da bi upisivanje njihovog zanata na Uneskovu listu pomoglo da se ova pekarska tradicija prenese budućim generacijama, ali i da bi zaštitilo baget od plagiranja, jer bi sprečila korišćenje tog naziva za slične proizvode.
„To bi umirilo pekare i ohrabrilo mlađe naraštaje“, rekao je Mišel Redelje, vlasnik osam pekara.
Postoji zabrinutost da bi zanat pravljenja bageta mogao biti izgubljen zato što sve veći broj pekara biva istisnut ponudom u supermarketima, prenosi BBC.
„Prva zadatak koji francuska deca dobiju je da ujutro idu da kupe baget u pekari“, kazao je predsednik pekarske federacije Dominik Anrakt .
Baget se za nacionalnu nominaciju izborio protiv pariskih pocinkovanih krovova i festivala vina koji se održava u mestu Arboa.
Iranski barbari hleb je već na ovom spisku UNESKO, kao i napolitanska umetnost pravljenja podloge za picu okretanjem testa u vazduhu.
UNESKO će odluku objaviti krajem 2022. godine.
Na ovoj listi već se nalaze tri kulturna dobra iz Srbije – gusle, kolo i slava.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar