Redovi za čekiranje karte ne postoje jer nema ljudi, šalter za pasošku i kontrolu ručnog prtljaga prolazi se za nekoliko sekundi, a onda retki putnici, koji se ovde nađu, mogu da biraju gde će da sednu, dok čekaju ukrcavanje na avion nacionalne kompanije koji leti sa tivatskog aerodroma.
Tužan je i pust pre tri dana, 24. avgusta bio crnogorski aerodrom u Tivtu, koji je inače jedan od najprometnijih u ovom delu Evrope, svake godine u periodu od juna do septembra. Svake godine, osim ove – „koronarne“.
Ovo leto u Crnoj Gori proteklo je u znaku samo jednog pitanja: „Kada će otvoriti granice sa Srbijom?“ Bilo je to najvažnije, goruće pitanje, ne samo za turiste, koji su iz Srbije planirali da letuju na crnogorskom primorju, nego i za građane Crne Gore, koji većinom žive od turizma u letnjoj sezoni.
Prošao je jun, a za njim i jul, a granice su ostale zatvorene zbog sve većeg straha od širenja zaraze. Počeo je i avgust, zemlja je i dalje bila zatvorena, a leto je prolazilo i sa njim umire nada da će stvari krenuti na bolje. Naprasno, 15. avgusta, NKT (Nacionalno koordinaciono telo za zarazne bolesti), odlučuje da je vreme da popuste i otvore se za goste.
Granica je otvorena za Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju i Albaniju, uz negativan PCR test. Tog dana radnici u Crnoj Gori, zaposleni u turističko-ugostiteljskim objektima, nisu skidali osmeh sa lica. Međutim, iako je tokom narednih dana poseta blago skočila, aerodrom u Tivtu i dalje je pustinja.
Ovakvom stanju najviše je kumovala kobna odluka ruske nacionalne aviokompanije „Aeroflot“, koja je samo tri dana ranije objavila, da za ovu godinu potpuno ukida redovni saobraćaj na svojim linijama iz Moskve za Tivat. Ovo je ujedno bio i najveći udarac, kako za crnogroski turizam, tako i za tužan i pust tivatski aerodrom.
I tako dok se proteklih godina čekalo i do 45 minuta u redu za čekiranje karte, pa na kontrolu pasoša i prtljaga, a potom ste do ulaska u avion mogli samo da stojite oslonjeni o zid, jer su sve stolice u tranzitnoj prostoriji bile zauzete, danas, krajem avgusta, nema žive duše.
Novinarka Nova.rs bila je potpuno sama u aerodromskoj zgradi, kada je ušla da čekira kartu za Er Srbiju i let za Beograd iz Tivta.
„Nema nikoga. Aerodrom kao da je napušten. U kafiću sedi nekoliko ljudi, piju kafu, ali to su biznismeni koji se inače ovde okupljaju, ali putnika nema. Ranijih godina u ovo vreme, nisu mogli ljudi da uđu u zgradu od gužve, a svuda se čuo ruski jezik. Morali smo da molimo da se strpe i da čekaju svoj red“ kaže P. R., koji radi u obezbeđenju aerodromske zgrade.
Ne samo u zgradi, već i ispred, na prilazu, u ovo doba godine, ovaj mali aerodrom prepoznatljiv je po nepodnošljivim gužvama turista koji dolaze ili odlaze, ali i taksista i raznih lokalnih prevoznika, koji čekaju putnike kako bi ih prevezli do Budve, Herceg Novog, Kotora…
Pročitajte još:
„Ovako nešto nisam mogao ni da zamislim. Radim ovde pola svog života, a ovakvu atmosferu na aerodromu mogli ste zateći možda samo krajem novembra. Čak i u decembru i jaunaru bude ljudi koji dolaze za praznike“ nastavlja naš sagovornik.
Dok privatni avioni koji prevoze pet, sedam ili devet putnika, sleću više puta na dan i uvek su puni, a karta u samo jednom pravcu košta više stotina evra, u avionima nacionalne kompanije može da se bira mesto za sedenje. Sve je slobodno i nema svađe „ko će do prozora!“
U avionu Er Srbije, koji je leteo za Beograd, bilo je, pre tri dana, svega 12 putnika i svi su dobili po flašicu vode, keksić i osmeh stjuardesa pod maskama, koje su tokom leta više puta upozoravale na poštovanje mera protiv širenja koronavirusa, što nije bilo teško – u praznom avionu.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare