Nemačku 26. septembra očekuju najvažniji izbori od 2005. godine, kada će se birati naslednik odlazeće kancelarke Angele Merkel. Ankete su proteklih par meseci bile prilično raznolike, pa su demohrišćani Armina Lašeta zabeležili drastičan pad, kao i Zeleni Analene Berbok. Ipak, jedna opcija uspela je da ubedi neodlučne Nemce i sada se nalazi na samom vrhu političke trke u Nemačkoj.
Stranka odlazeće kancelarke Angele Merkel zenit je doživela u januaru i februaru ove godine.
Nakon toga je usledio dug period karantina zbog koronavirusa, što je uslovilo drastičan pad podrške ovoj političkoj frakciji.
Kancelarka Merkel je odlučila da uvede strog karantin koji je trajao nekoliko meseci. Njena odluka izazvala je bes Nemaca, koji su to kaznili uskraćivanjem podrške demohrišćanima.
Ankete pokazuju da je CDU od ogromne podške birača koja je iznosila 36 odsto u januaru i februaru, doživela drastičan pad tokom aprila i maja. Merkel je svoju odluku pokušala da opravda nužnošću situacije i obećala pomoć ugroženim grupama.
„Nadoknadićemo štetu pogođenim kompanijama, institucijama i klubovima“, rekla je nemačka kancelarka.
U narednim mesecima, CDU je stagnirao sa prosečnim rezultatom od 26 odsto, da bi u izbornom mesecu pao na najniže grane, odnosno samo 21 odsto podrške birača.
Pad CDU obeležio je i rast Zelenih, koji su za naslednika Angele Merkel kandidovali Analenu Berbok.
Ova frakcija je početkom godine beležila je sigurnih 19 odsto, da u mesecima kada su građani bili besni zbog karantina i odlučili da kazne Merkelovu i njene demohrišćane zabeležili nagli skok. Najveći uspeh Zeleni su doživeli u maju, kada je 25 odsto birača bilo spremno da glasa za Berbok na izborima za Bundestag.
Period euforije nije dugo trajao, jer su Zeleni „pali“ na temi koja je za njihovu platformu od krucijalnog značaja.
U julu ove godine Nemačku su pogodile stravične poplave. Vodena bujica je za sobom ostavila ogromnu materijalnu štetu i odnela oko 200 ljudskih života. Poplave su usledile zbog velikih temperatura i klimatskih promena, što je defakto područje na kome bi Zeleni trebalo da zablistaju. Međutim, oni nisu pružili građanima objašnjenje koje je bilo potrebno, kao ni odgovore na pitanja – šta je rešenje.
To je dovelo do najvećeg pada stranke koju predvodi Analena Berbok, pa su se u junu našli na 19 odsto, da bi najnovije ankete pokazale da sada imaju samo 17 odsto podrške birača.
Olaf Šolc počeo je trku kao oponent tada glavnom favoritu za fotelju Angele Merkel i njenom nasledniku u stranci – Arminu Lašetu. Socijaldemokrate praktično su tokom cele godine držale isti kurs kada je reč o politici. Krize poput koronavirusa i karantina, ali i kasnijih poplava, nisu imale uticaja na rejting SPD-a, jer su to bile teme CDU i Zelenih, koji nisu zablistali.
Socijaldemokrate su strpljivo čekale svoju priliku, koja se ukazala kada su počela televizijska sučeljavanja kandidata. Sa standardnih 16-17 odsto, što su ankete pokazivale cele godine, SPD je u izbornom mesecu skočio na 25 odsto. Sada se nalaze na samom vrhu, a Olaf Šolc je, prema trenutnim podacima, naslednik „mutti Merkel“.
Socijaldemokrate neće moći same da formiraju vlast u Bundestagu. Kao najverovatnija opcija pominje se takozvana „semafor“ koalicija, koja podrazumeva zajedničku vlast socijaldemokrata (crvenih), Zelenih i Liberala, odnosno žutih.
Liberali (FDP) se trenutno nalaze na solidnih 11 odsto podrške, što će im omogućiti da postave uslove Šolcu, ukoliko želi da sa njima formira vlast.
Na istom nivou nalazi se i Alternativa za Nemačku (AfD), ali su ostale političke opcije već istakle da neće ući u koaliciju sa AfD-om.
Levica (Linke) broji samo sedam odsto na najnovijim anketama i sasvim izvesno neće biti deo nove vlasti u Nemačkoj.
BONUS VIDEO Nemačka pred izborom
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar