Kad Sana lupi šakom o sto: Borba finske vlade sa ženomrzcima

Svet 18. mar. 202115:59
Podeli:
Foto: EPA-EFE/LUDOVIC MARIN

Finske političarke često su na meti ženomrzačkih napada. Koliko god bili gadni i zlobni, one odbijaju da se povuku i teraju dalje.

Pročitajte još:

Izbor „ženske“ vlade Finske probudio je nadu kod mnogih da nam predstoji nešto veća rodna ravnopravnost. Na žalost, niko nije poslao dopis internetu.

Novi izveštaj Strateško-komunikacionog centra za izuzetnost NATO navodi da je finska vlada koju predvodi premijerka Sana Marin na žestokom udaru mizogenih onlajn pretnji i komentara.

Finska je postala vest 2019. kada se ispostavilo da su vođe svih pet stranaka u vladajućoj koaliciji levog centra žene. Ispostavilo se, međutim, da su ministarke dobile „šokantno visok broj uvredljivih poruka“, rekao je istraživač Rolf Fredhajm predstavjajući otkrića Centra.

„Pet najnapadanijih ministarki bile su žrtve mizogenih zlostavljanja usmerenih na njihove vrednosti i sposobnost da donesu odluke i vode zemlju“, navodi se u izveštaju.

Neki tviteraški napadali su i samu premijerku mizogenim komentarima i uvredama na račun toga da je ženi mesto u kuhinji. Mnogi komentari, navode iz Centra, su bili uvredljivi i seksualno eksplicitni.

Foto: Markku Ulander / AFP / Profimedia

Posledice 

Ovo onlajn mizogeno zlostavljanje na neki način obeshrabruje žene od učešća u vladi. Studija iz 2019. je otkrila da 29 optinskih zvaničnica koje su bile žrtve govora mržnje nisu toliko voljne da donose odluke.

To je u skladu sa iskustvima Iris Sumele. Političarka iz redova Zelenih, čija je stranka deo vladajuće koalicije, rekla je Politiku da i kod nje i kod njenih koleginica postoji takozvani „faktor straha“ prilikom donošenja odluka kako ne bi bile mete salve uvreda na svoj račun.

„Ako sam zaista umorna ili sam imala napornu nedelju, onda primećujem da se mnogo manje udubljujem ili počinjem da tražim načine da neko pitanje rešim nežnije i manje direktno kako bih izbegla žestoke uvrede“, rekla je ona. „To je nešto o čemu muškarci ne razmišljaju toliko i mogu da budu otvoreniji i direktniji kada je reč o nekim problemima i da prođu relativno dobro, bez preteranih uvreda. E, to je taj faktor straha“, dodala je Sumele.

Dok je pokupavala da skupi podršku za predstojeće lokalne izbore, Sumela je primetila da su mlade žene i predstavnice manjinskih grupa naročito nevoljne da se uključe u politički proces. Razlog je strah od onlajn maltretiranja a to, navodi Sumela, već ima „žestok uticaj na demokratiju“.

Prva crna poslanica Finske Bela Forsgren – takođe članica Zelenih – ima slična iskustva. „Moram dobro da razmislim i dva puta razmotrim u kojim ću diskusijama učestvovati. Nije stvar u temi već u tome kako i koliko je ženama ili obojenim osobama dozvoljeno da pričaju. A kritika je nepoželjna. Sa druge strane, ne mislim da to još uvek utiče na moj posao“, rekla je ona.

„Mislim da je Finskoj potrebna bolja zakonska regulativa kada je reč o govoru mržnje ili olajn uznemiravanju“, rekla je Forsgren.

Situacija „još gora“ u drugim zemljama

Fredhajm, istraživač, naglašava da je slučaj Finske bolji u poređenju sa drugim zemljama gde je situacija „još gora“.

NATO Centar je utvrio da većina uvreda i poruka ne dolazi od „botova“ več od stvarnih ljudi, mahom anonimnih.

To predstavlja problem za političare. „Lako je da se svi slože da postoji problem i da postoje botove koji se predstavljaju kao građani koji iznose svoje lažno mišljenje iz neke druge zemlje“, rekao je Fredham i dodao da je mnogo teže zakonski regulisati autentični onlajn sadržaj i balansirati na ivici noža između slobode govora i ograničavanja govora mržnje.

I dok Fredhajm i njegovi saradnici smatraju da vlade treba da pokrenu u javnosti ovo pitanje, kažu da odgovornost za uređivanje sadržaja leži na samim društvenim mrežama.

Iz sveta i regiona čitajte:

Odgovornost 

Algoritmi koji koristi Tviter kako bi optimizovao angažman napredniji su od algoritama Fredhajmovog tima zbog čega oni i smatraju da društvene mreže mogu i moraju da urade mnogo više.

„Ne ulažu istu vrstu napora i novca u rešavanje ovih problema kao što ulažu u neke druge probleme koji su bliži srži njihovog poslovanja. A to je pitanje prioriteta“, rekao je on.

Stručnjak za dezinformacije Nina Jankovic smatra da tehnološkim kompanijama „dominiraju beli muškarci“ koji „ne mogu da pojme kako izgleda biti na drugom kraju jedne od ovih kampanja“.

Poput Sumele i Forsgren i ona kaže da dva puta razmisli pre nego što nešto kaže „na netu“. „Ove multimilionske kompanije bi morale da urade mnogo više“, rekla je ona.

Sumela pak smatra da bi finska vlada morala da se potrudi više da primeni zakone protiv govora mržnje, regulative i tako se izbori sa „onlajn maltretiranjem“.

Što se EU tiče, harmonizacija ovih zakona bi mogla da bude škakljiva. „Znam da je krivično pravo nešto što članice nisu rade da potpuno usklade ali postoje neki osnovni zahtevi koje treba ispuniti“, rekla je ona. „Mislim da bi sve zemlje trebalo da streme ispunjavanju nekih osnovnih kriterijuma kada je reč o kriminalizaciji govora mržnje“.

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar