Veliko veće Evropskog suda za ljudska prava od 17 sudija objaviće u utorak konačnu odluku u slučajevima poznatim kao Veliki brat i drugi protiv Velike Britanije i Centar za pravdu protiv Švedske, koji se tiču kršenja ljudskih prava u različitim režimima nadzora elektronske komunikacije.
Pročitajte još:
Slučaj protiv Velike Britanije pokrenulo je 16 nevladinih organizacija, novinara i aktivista, koji su se sudu žalili na tri različita režima nadzora: presretanje masovne komunikacije, prijem obaveštajnih podataka od stranih vlada i / ili obaveštajnih agencija i pribavljanje komunikacionih podataka od provajdera komunikacionih usluga.
Pokrenut je putem više, kasnije združenih pritužbi, 2013, 2014. i 2015. godine, posle otkrića bivšeg saradnika američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) Edvarda Snoudena o strategiji masovnog nadzora komunikacija koje su sprovodile američka i britanska vlada.
Podnosioci predstavke veruju da priroda njihovih aktivnosti znači da njihova elektronska komunikacija i / ili podaci o komunikaciji, verovatno mogu da budu presretnuti ili zadržani od strane britanske obaveštajne službe.
Presuda će biti saopštena u utorak na javnoj sednici u 11 sati.
Prvostepena presuda je doneta u septembru 2018, kada je sedmočlano veće suda u Strazburu utvrdilo da je Velika Britanija prekršila član 8 Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Taj član reguliše poštovanje privatnog i porodičnog života, jer u režimu masovnog presretanja nije bilo dovoljnog nadzora za presretanje i filtriranje, pretraživanje i odabir presretnutih komunikacija za ispitivanje, kao i jer su sigurnosne mere oko izbora podataka za ispitivanje bile „neadekvatne“.
Prekršen je i član 10 Konvencije zbog „nedovoljnih garancija obezbeđenih za poverljive novinarske informacije“.
Sud je, međutim, utvrdio da razmena obaveštajnih podataka sa vladama stranih zemljama ne predstavlja kršenje Konvencije.
Podnosioci tužbi nisu tražili nikakvu odštetu od vlade Velike Britanije, već samo utvrđenje da su im prava prekršena.
Oni su, međutim, posle ove prvostepene odluke tražili da se slučaj iznese pred Veliko veće suda, koje će konačnu odluku doneti sledećeg utorka.
Slučaj protiv Švedske odnosi se na žalbe na zakonodavstvo koje dozvoljava masovno presretanje elektronskih signala u toj državi za spoljno-obaveštajne svrhe.
Centar za pravdu je švedska neprofitna organizacija koja je osnovana 2002. u Stokholmu.
Ova organizacija veruje da su njene komunikacije bile ili će biti presretnute i pregledane putem obaveštajnih signala, koji, kako se navodi u saopštenu suda, mogu da se definišu kao presretanje, obrada, analiza i izveštavanje podataka iz elektronskih signala.
U Švedskoj je skupljanje elektronskih signala jedan od oblika prikupljanja stranih obaveštajnih podataka i regulisano je Zakonom.
Ovaj zakon ovlašćuje FRA, vladinu agenciju organizovanu pod Ministarstvom odbrane, da upravlja obaveštajnim podacima putem masovnog presretanja.
Pozivajući se na kršenje prava na potovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Evropske konvencije, Centar za pravdu se sudu još 2008. obratio predstavkom, tvrdeći da su Švedsko zakonodavstvo i praksa u oblasti obavetajnih podataka kršili i nastavljaju da krše njena prava.
Ova organizacije, međutim, nije pokrenula nijedan postupak pred domaćim pravosuđem, tvrdeći da u Švedskoj ne postoji efikasan pravni lek za njene žalbe na Konvenciju.
Presudom od 19. juna 2018. godine, prvostepeno veće suda je jednoglasno utvrdilo da nije došlo do kršenja prava iz člana 8 Konvencije, a ova organizacija je potom zatražila je da se slučaj prosledi Velikom veću Evropskog suda na odlučivanje.
Prema dokumentima koje je 2013. otkrio Edvard Snouden, gde je obelodanjeno masovno prisluškivanje američke Agencije za bezbednost (NSA), britanska obaveštajna služba je glavni akter u nadzoru svetskih komunikacija.
Snouden se nalazi u Rusiji, gde mu je prošle godine vlada Ruske Federacije odobrila stalno prebivalište, pošto je prethodno dobio privremeni azil.
Program prisluškivanja telefona pokrenut nakon teroristickih napada na Sjedinjene Američke Države 11. septembra 2001, a funkcionisao je u tajnosti sve dok ga Snouden nije razotkrio u javnosti 2013.
Mediji pišu da je prema tom programu, NSA, bez pravnog naloga, prikupljala „metapodatke“ – milijarde poziva i poruka dnevno, a sve sa navodnim ciljem da se prate osumnjiceni za terorizam.
Ovo nije jedini program NSA koji je Snouden razotkrio.
Tu je i, kako podsećaju mediji, PRISM uz pomoć kojeg NSA prikuplja komunikacije s interneta preko razlicitih kompanija, uključujući Majkrosoft, Gugl, Fejsbuk, Jahu i Epl.
Snouden je rekao da je to izvor broj jedan za analitičke izveštaje NSA.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar