Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen otkrila je sadržaj šestog paketa sankcija, koji između ostalog čini potpuni embargo na rusku naftu. Iako je ovakav postupak dugo očekivan, obzirom na razmere agresije koju Rusija sprovodi u Ukrajini, postavlja se pitanje koliko će dugo Evropa moći da izdrži bez ruskog gasa?
Lajen je navela kako je došao kraj evropske zavisnosti od ruske nafte. Planirano je da sirova nafta bude ukinuta za šest meseci, a rafinisani proizvodi do kraja 2022. godine.
Pročitajte još:
„Potpuno ćemo zabraniti uvoz ruske nafte. Pobrinućemo se da postupno izbacimo rusku naftu tako da nama i našim partnerima bude omogućeno osiguranje alternativnih načina dopremanja. Time želimo da minimalizujemo uticaj na globalno tržište. Neće biti lako, ali u roku od šest meseci želimo da zaustavimo uvoz sirove nafte iz Rusije, a do kraja godine i svih drugih naftnih proizvoda“, rekla je Lajen.
Međutim, u praksi će ovo biti malo teže.
Naime, EU iz Rusije uvozi oko 45 odsto svojih potreba gasa, a prema podacima GIE, udruženja evropskih operatora gasne infrastrukture, skladišta u EU su trenutno popunjena oko 32 odsto. To je znatno manje od 80 odsto što je cilj koji je EU postavila za svoje članice do kraja novembra.
Analitičari nemačke banke „Berenberg“ predviđaju da će Evropa moći da izdrži do kasne jeseni pre nego što ostane bez gasa ukoliko Rusija zaista prekine isporuke.
Iz tog razloga, blok je počeo da traži alternativne isporuke i smanjuje potražnju.
Lideri EU obavezali su se još u martu da će smanjiti potrošnju ruskog gasa za 66 odsto pre kraja ove godine, a do 2027. godine trebalo bi u potpunosti da prekinu zavisnost bloka od ruske nafte i gasa.
Takođe, EU je postigla dogovor sa SAD o uvozu većih količina tečnog prirodnog gasa (LNG). Nemačka ubrzava izgradnju LNG terminala, a Italija je ovog meseca potpisala ugovore sa Egiptom i Alžirom.
I Poljska se spremala za ovakav trenutak. Iako je ruski gas činio oko 55 odsto njenog ukupnog uvoza 2020. godine, ova zemlja je poslednjih godina diverzifikovala svoje izvore energije. Izgradila je LNG terminal i priprema se za otvaranje gasovoda do Norveške kasnije ove godine. PGNiG, poljska državna gasna kompanija, saopštila je da je njeno podzemno skladište gasa popunjeno skoro 80 odsto.
Bugarska je više izložena, jer se oslanja na Rusiju za skoro 75 odsto svojih potreba gasa. Vlada u Sofiji u je saopštila da je preduzela korake da pronađe alternativne zalihe, a gradi i gasovod do Grčke.
Ipak, u najvećem problemu čini se da je Nemačka, jer je šteta koju bi obustava isporuka gasa mogla da joj nanese najveći razlog za zabrinutost. Najjača evropska privreda uvozi oko 55 odsto svojih potreba gasa iz Rusije.
Iako je poslednjih nedelja uspela da smanji udeo uvoza ruskog gasa na 40 odsto, nagli prekid isporuka bilo bi poguban za nemačku tešku industriju koja se već bori sa rastućim cenama i nedostatkom sirovina.
BONUS VIDEO: Nastavlja se napad Rusa na ukraijnske trupe
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar